Narodno blagostanje

17. октобар 1936,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 687

— Према „Новостима" у Савској бановини је ове године било преко 170 штрајкова.

JAVNI RADOVI

— »Evropsko društvo za hipotekarni kredit«, koje je gradilo prugu Veles—Prilep, podnelo je ponudu za građenje pruge Čačak—Valjevo, koja se već trasira. Društvo bi za ovaj Dosao upotrebilo svoja potraživania u vezanim dinarima koja se godišnje povećavaju za oko 100 mil. din. Društvo je, naime, 1934 god. za građenje pruge Veles—Bitolji plaćeno bonovima koji se imaju amortizovati do 1944 god. Evropsko društvo ima, prema tome da prima godišnje 50 mil. franaka, ali samo 35% u francima, a 65% u vezanim dinarima.

— Ljublianska Berza rada daje ljublianskoj opštini zajam od 1,7 mil. din. za gradniu Ženskog radničkog doma, a opštini Celie za građenje Radničkog doma zajam od 25 ти. dinara.

KRIZA I KONJUNKTURA

— U Holandiji ie u avgustu o. g. broj nezaposlenih porastao sa 375.7 hilj. na 381.4 hili. lica. Najveći porast pokazuju slobodne profesije i trgovina, poljoprivreda i građevinska industrija (prosečno po 1000—1500 nezaposlenih više).

— U Švedskoj je u julu o. g. bilo svega još 22 hili. nezaposlenih prema 26 hilj. u junu i 35 ћи. и јишџш 1985. Usled ovako povolinog razvoja bilo je moguće da se sredstya potrebna za suzbijanje nezaposlenosti u poslednjem tromesečiu o. g., smanje na 6 mil. šv. kr. Porast zaposlenosti pokazuju naročito industrije alata, celuloze, drveta i hartije.

— U S. A. D. je indeks zaposlenosti u industriji u avgustu porastao za 2,29% na 88,7%, a indeks isplaćenih nadnica za 4,1% na 81%. Ovo je najviše stanie od oktobra 1930.

— U ČehBoslovačkoi bilo ie krajem septembra o. g. 477,8 hilji. nezaposlenih, prema 483,5 hilj. krajem avgusta (za 1,59%: manje) i prema 573,4 hili. u septembru 1935 (za 15,/% manje). Sada je broj nezaposlenih i DIVi put manji nego u istom mesecu 1932 (486,9 hilj.). Procentualno se nezaposlenost najviše smanjila u Potkarpatskoj Rusiji (za 38,8%), а znatno manje u Moravskoj i Šleskoj (za 2,2%) i Češkoj (za 1,9%). Porast u Slovačkoj (za 10,9%) objašnjava se time što je izvestan broj javnih radova dovršen i što je uglavnom prestala građevinska sezona.

— У Француској је у првој недељи после девалвације индекс цена на велико порастао са 404 на 426 или за 5,4%, индекс цена увезене робе са 319 на 359 или за 12,5% а индекс цена француске.робе за 451 на 464 или 2,9%. Највећи пораст показују минерали и метали (са 382 на 445 или за 16,5%). Међутим, овај пораст цена не обухвата још повећања услед промене вредности франка која су наступила после поновног отварања робних берзи.

— Према подацима немачке државне статистике порастао је немачки национални доходак са 53,1 милијарде марака у 1934 на 57,3 милијарди У 1985, т.ј за 8%, и тиме опет достигао ниво из 1921 године, Колико се до сада могло утврдити, пораст се наставља и ове године. Треба, међутим, имати на уму да је куповна моћ новца У 1935 била знатно већа него 1981. У саставу националног дохотка у 1935 опажају се велике промене у поређењу са год. 1932. У 1932 износио је доходак од ренти једну трећину дохотка од радничког и подузетничког рада, а у 1935 само једну петину. Од појединих привредних грана највећи је пораст код пољопривреде и шумарства (за 5,6 милијарди или 45% више него 1932); у последње време сличан напредак показује и подузетнички доходак у трговини, занатству и слободним позивима. Доходак акционарских друштава расте брже него онај подузетника појединаца; то се објашњава тиме што акционарска друштва

највише производе продукциона добра, потребна за државне јавне радове. У сталном порасту је и доходак радника и намештеника; он је 1935 износио 32,2 милијарде марака, т.ј. за 10% више него 1984 год. У 1986 год. ово напредовање се наставља: у првом тромесечју раднички доходак био је за 600 мил. марака већи него У истом раздобљу 1985, а у другом тромесечју за преко 700 мил. више. Врло слабо напредује једино доходак од ренти; у 1935 био је са 7,7 милијарди марака за преко 300 мил. мањи него 1984, а за 2,4 милијарде испод нивоа 1931 год.

— Za prvih 7 meseci o. g. prihod od атижуепог роreza u Austriji iznosi 5209 mil. šil. prema 97,72 mil. u istom razdoblju 19935 god. U budžetu je za celu 1936 god. bilo predviđeno svega 38 mil. šil.

IZ POSLOVNOG SVETA

Зборови акционарских друштава

17 октобар. — Вучјак д'д. за експлоатацију шума, Загреб (ванредан). — Црни врх дд. за експлоатацију шума, Загреб (ванредан).

21 октобар. — Загорка, д.д. за грађ. инд., Загреб (редован). |

24 октобар. — TeKcTHM JLJL., 3arpeG (редован).

7 новембар. — „Левант“ индустрија кудеље и лана дед., Бач (редован). ;

Трговачки регистар

Упис фирме И. М. Вајферт, пивара и фабрика слада у Панчеву, као акционарско друштво као и чланова управпаог одбора гг. Ђорђа Вајферта, д-ра Фердинанда Грамберга, Вајса Вилхелма, инж. Тибора Коше и Леополда Венгера из Београда.

БИБЛИОГРАФИЈА

Једна врло поучна књига

Пред нама лежи нова књига „Радова статистичког института за економска изучавања на Софијском универзитету“, 1936, бр. 1, (Трудове на Статистическија Институт за стопански проучаванија при Софијскија државен университет). О Софиском институту и његовом раду писао сам већ у „Архиву за правне и друштвене науке“ (децембар 1935 год.).

Ова нова књига његових радова које су врло поучне и за Југославију.

На првом месту стоји чланак директора Института, познатог математичког статистичара, проф. О. Н. Андерсона: „Неколико теориских погледа на кретање коњунктуре у аграрним државама јужно-источне Европе“. Чланак претставља јавно предавање које је писац држао на »Копдоп 5Зећоо! оћ Есопопниез«. Израђен је на основу бугарског материјала, али се тиче такође и других аграрних

садржи расправе

" држава са још мало развијеном индустријом, међу њима

и Југославије. Писац констатира у таквим државама два сепаратна коњунктурна цикла: варошки и сеоски. Варошки циклус није у овим државама директно зависан од коњунктурног цикла. Само кредитне, финансиске и банкарске везе са осталим светом унеколико упливишу на овај циклус. У главном је варошки циклус везан са кретањем светских цена аграрних производа, и то преко цена производа које продуцира пољопривреда дотичне државе. Ова веза проистиче отуда, што индустрија аграрне државе, држава са својим апаратом и друго варошко становништво живе од дохотка сеоског становништва. Због тога кретање варошког цикла заостаје за кретањем сеоског и није тако оштро као што је ово последње. У Бугарској се, према рачунима д-ра А. Чакалова, шефа Одељења за финансиска изучавања код Бугарске Народне банке, индекс дохотка на једног сеоског и варошког становника кретао на овај начин: | 0