Narodno blagostanje

Страна 778

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 48

stalnim vršenjem investicija ı radom na pobolišanju i гатотаnjavanju službe. Dobar poštanski saobraćai pretpostavlja dve stvari: tehničku osnovu i dovolian broj osoblia. Jedno bez drugog he ide. Nema, međutim, nedostaju obe stvari. Zato bi trebalo nastojati da se ovi što pre uklone kako bi se pošta osposobila da u punoj meri zadovoliava javnu. funkciju. O prometu pojedinih grana poštanske službe. ı finansiljskom efekftu poslovania u 1935, govorićemo u narednom broiu.

У августу 0. г. попео се број Од јануара ло септембра осигураних радника и намео. г. повећао се број за- штеника код Сузора- на послених радника за 120 644.09 и био је само за хиљада 10.400 или 1,6% мањи од нослератног максимума (у септембру 1980 г.). С' обзиром на пораст запослености код јавних радова могли смо констатовати да је у августу о; г. број запослених достигао, а вероватно и премашио онај у најповољнијим месецима после рата и у годинама пре кризе.

Најновији подаци Сузора о стању у септембру O. TI. показују даљи пораст запослености. Број осигураних се

попео на 651.649 и већи је од оног у истом месецу прошле |

године за 57.310 или 9,64%, а мањи је од максимума у септембру 1980 г. само за 3.840 или 0,6%. Пораст запослености по месецима био је следећи:

више запослених него у истом ме- „у претходном

1986 г. сецу 1985 г. месецу 0. г. јануар 41.813: мање 23.108 фебруар 47.504 4.039 март 47.995 21.378 април 47.282 24.087 мај 59.182 27.508 јуни 45.590 " 4.849 јули 52.917 1.230 август · 57.405 14.600 септембар 57.309 7.556

Сезонски пораст запослености настављен је и у септембру (за 7.556 према августу о. г.). Од јануара до септембра. повећао се број запослених за 108:340 или 15,8% (а од јуна о. г. за 20.980 или 3,2%). У одговарајућем периоду овај сезонски пораст износио је:

1985 г. | за ' 87.844. одн. 9:210

1984. 5 77.970 » 6.440 мање 1988, Мо 59.625 5 4880 1982. + ЈЕ 28.258 » 1.768 мање 1930. ;, | 71:12 Бо

Не само што је број запослених прешишао максимум из 1980: год. него је и сезонски пораст (од почетка године до септембра) већи него и једне године до данас. Горњи нам подаци показују да је најгора била 1932 год. кад је сезонско оживљење минимално. Од септембра 1932 год: повећао се број запослених за 100 хиљ. одн. 15,0%.

И у септембру пораст запослености мушких већи него онај женских (48.030 или 11,02% према 9.280 или 5,85%).

Највећи пораст запослености је, као и у неколико ранијих месеци, код београдског (за 9.208) и љубљанског уреда (за 8.120), а у процентима код дубровачког (за 251%' и новосадског (15,34%). Најзначајнија промена према претходним месецима јесте поновни пораст запослености у шумско-пиланској индустрији. Новчани заводи показују и даље опадање (за 730 или 5,0%), а погоршале су се прилике и код хемијске индустрије у погледу запослености (мање за 262 или 2,5%). Све остале привредне гране бе-

леже пораст, који је највећи код: грађења железница и путева (за 8.280 или 32,7%), градњи над земљом (7.910 или 27,4%), метално-машинске и инд. дувана и општинских послова. -

Настављен је пораст надница. Просечна осигурана

надница је износила 21,97 дин, више за 0,20 дин. него у

септембру пр. г. и 0,08 дин. у августу 0. г. Са надницом

"до 8 дин: било је 56.580; од 8 до 24 д. 299.106; од 24 до

34 д. 116.694: од 34 до 48 д. 78.170 и преко 48 д. 76.100. Такође се повећала и укупна месечна зарада и износила је

357,97 мил. дин. према 353.35 мил. у августу 0. г. и 32851 ·

мил. у септембру пр. г (више за 10,65%).

Велики пораст запослености показује и рударскотопионичарска индустрија, чији су радници осигурани код братинских благајни. Крајем јуна 0. г. било је запослено 50.747 рударских радника према 39.615 у истом месецу прошле године (више за 21,5%).

Posavini primećuje se да. је sušena. To, međutim, nile po-

sledica nemarnosti seliaka; naprotiv, i oni sami priznaju da je šliiva nedovolino sušena, na-

vodeći kao razlog sve veću oskudicu drva u ovim krajevima

usled čega su znatno povećani troškovi sušenja. Stoga, da bi ove smanjili, proizvođači štede na drvima. Tako krajevi, koji su nekada imali dosta šume i izvozili drvo, danas počinju da osećaju oskudicu u drvetu, koja će vremenom dovesti u pitanje ne samo sušenje šljive, nego i druge grane njihovog privređivanja.

Uzroke prekomernog uništavania šuma treba tražiti u višegodišnioj polioprivrednoj krizi. Usled niskih cena ratarskih i stočarskih proizvoda i sve manjih mogućnosti nuzgrednoz žarađivanja u gradu i industriji (poslednja mogućnost u ovim krajevima bila je oduvek vrlo ograničena usled nedostatka industrije) seliak se, gde god je bilo moguće, okrenuo šumi da u njoi nadoknadi barem jedan deo smanjenog prihoda. On ie s jedne strane udario na svoju, a s druge na državnu šumu, koja je, ranijih godina, stradala obično za vreme izbora, a u ostalim vremenima bivala pošteđena. Uništavanje vlastitih i zauzimanje državnih šuma u vreme poljoprivredne krize- najviše maha uzelo. je u Srbiji i Bosni. Zauzimanje državnov šumskog zemljišta i drvo poslužili su seliacima u ovim krajevima kao novi izvor prihoda. U jednom izveštaju na skupštini beogradske sekcije jugoslovenskih šumara, održanoi maja meseca, iznet je niz primera o uzurpaciji državnih i uništavanju vlastitih šuma. Navedeno ije npr. da u Guberevačkoiji šumi hrasta više uopšte nema, da Bukulji preti opasnost potpune devastaciie, da Kremanske šume kraj Zlatibora postepeno nestaie, da je u zvorničkom kraju uzurpirano devet desetina državnih šuma itd. Prostori, nekada DOUVI DOE TOI i gustom О ЊЕ su ZO

U relativno malo slučajeva neposredni povod bio je korišće-

nie drveta. To su mahom činili siromašni seljaci, koji sa po- ·

tom krčevinom proširivali obradivo ilo da bi u ekstenziviranju

svoga gazdinstva, odnosno u povećanju bruto prinosa, nadO-

knadili iedan deo gubitka usled niskih cena svojih proizvoda i nemogućnosti nuzgrednog zarađivania u gradu. Ali uzurpa-

ciju su vršili i ekonomski jači seliaci, naročito oni od političkogz uticaia ha selu. To ije bila neka vrsta političke uzufpacije šuma, koja će uskoro pokazati sve štetne ekonomske

posledice. Ti sbijaci razvili su pravu trgovinu drvom, a iskrčeno tlo davali pod arehdu siromašnijim seljacima, Кој 5и са obradivali' DO sistemu napolice, Кон је ч doba poljoprivredne

krize, u: Srbiji uzeo široke razmere kao. posledica. UTO

U krajevima oko Valjeva i u

šljiva ove godine nedovolino-.

вара ту