Narodno blagostanje

Пе 1586

из УРЕДНИШТВА: |

У прошлом чланку привреде 0 По

је у првом. реду. о O a де. У случају рата изводња, ОНА И потр у што Поб зем року 1 ОГ

датка врши центрг JIHHM - IIa? нирањем и обавезним регулисањем. Плакирање и регулисање привреде из практичних разлога почиње код појединих предузећа, јер се на:-тај начин омогућује лично 4 материјално регулисање у исто време. На овај Haчин најлакше се дају регулисати цене и наднице, на супрот великим препрекама на том пољу, које су се показале у последњем рату. Овај начин планирања и регулисања био је у Немачкој врло близак, јер из привредних и социјалних разлога постоје организације, које у свом средишту имају подузеће.

У практичном провођењу ових мера води ce у Немачкој рачуна о богатом искуству из Светског рата. Као што нам кратки преглед немачке ратне привреде показује, тада није било могуће провести ефикасну привредну организацију. Сметње, које се ни у току рата, у пркос свим напорима, нису дале отклонити, показале _ се одмах по избијању рата. Привреда. наиме, поделила у два дела. На једној страни стајала су предузећа потребна за реалну привреду, а на другој она која су радила за извоз и или више нису могла да нађу | никакво тржиште, или нису била интересантна за ратну привреду. Њихова производња је морала бити ограничена, а то је проузроковало незапосленост, која се само због тога могла лако да поднесе, што су радници и без тога морали напустити рад да би ишли на фронт. Уосталом, одлазак радника на фронт имао је за последицу делимичну запосленост преосталих радника у производњама, које су се ослањале на предузећа лишена радне снаге. Овој незапослености, која је државу. коштала финансијских“ жртава у облику. потпора

се,

радне снаге у Пара епа индустрији наоружа гња. за ратних потреба подузимана | су зећима велика проширењ а иро су још, у колико је било мог ђења осталих фабрика и подизан опет проузроковало даљу. потребу. за радном снагом. Ово је имало за последицу. скакање цена и“ повишење надница. Интересантно. је ла 6 војни кругови ове; "промене =у ценама и на; пицама“, не само толерирали-- него. средство за што брже лиферова ребних производа. Коначни резултат овог развоја у привреди били су ратни добици једног малог дела на„Рода, који су били у супротности према пожр-

твованости већине, нарочито“ тоног "дела "који је HHX радника“

стајао на фр онту.

„за војну и радну - више људи, који би били у исто време добри вој_ ници и добри стручни радници. Засебну групу чине

сломацијама | предузећа, "довела та опадевање фронта новим снагама. Тада је O постављен 0 по коме је

ебе. Правилни ратног материјала до. дељени су радници из других за рат мање важних фабрика. У колико ово није било довољно, систематски су увођени у рад сви за војску неспособни незапослени радници, да би се избегла

употреба бораца за ове сврхе. За рад су узимани „људи, жене и младеж. Ово је регулисање изврше-

но: низом уредаба, које су обухватиле и пропи-

се O. надницама и ценама. Овај део прописа, ме-

ђутим, најмање је дошао до примене, јер су рад-

нички синдикати својим O И ама успели да

осујете његово дејство.

Из овог произлази, да је главни недостатак ратне привреде лежао више у односу привреде уопште према држави, него у рђавој организацији. До светског рата се ратна потреба у људству покривала службом на фронту, на основу опште војне обавезе, која је укључивала и службу у кадру. Насупрот томе, покриће материјалне потребе било је и даље приватно-привредна ствар. ДРржава је наступала као и сваки други купац на тржишту. У новој привреди земаљске одбране ги снабдевање материјалом проглашава се општом војном обавезом и регулише из једне централе. У миру се ради на изради плана и привреда организује тако да је брза преоријентација привреде за случај рата лако изводљива.

У средишту овог припремања стоји O плана за рат, који се састоји из два задатка. Први је опште сакупљање података о постојећим снагама и средствима. На основу тога предузима се класификација предузећа и радника према важности потребе коју они имају да покривају. На челу предузећа стоје произвођачи ратног материјала и животних намирница. Затим долазе предузе која у миру нису намењена таквој производ али се дају за то преудесити. HM најзад она која имају да остану у резерви, да би сђ, у случају потребе, рушењем њихових инвестиција добио ! материјал за израду предмета потребних у рату. Код радника је меродаван други критеријум. На једној страни стоје способни за војну службу, а на другој спосебни за рад. Али ова подела важи више за случај рата, јер обе групе морају да се пријаве службу, да би се добило што

једнострано оспособљени, који морају да се у својим струкама још више усаврше.

Из овога првог произлази други задатак. је подизање предузећа за ради образовање струч"Није" потребно да- та;предузећа у сваком случају служе искључиво за рат. Један део