Narodno blagostanje

Страна 814 O

OPE ФИНАНСИЈЕ |

. __ Преговори. између, Румуније | И, · портера _ румунски“ иностраних зајмова прекинути су, јер повериоци, с „обзи-

же да. ИМ се изиђе y сусрет, ОК Румуни. пристају само на продужење споразума из 1934. год. који "истиче у пролеће ндуће_ године.

путу те: Е A. д о НОВ. унутрашњи зајам од: 700 МИЛ а по 24 % на: 12—16. година. Осим-тога _извршиће се „средином uč конверзија. доспелих благајничких 3аписа „у: износу од-357,9 мил. долара, а. средином фебруара „поново у износу од 4287%. „Место THX благајничких. запи„са издаће се.нови по ı 156 на 5, година, или · ће се извршити „замена за. обвезнице | поменутог. зајма. Нова. каматна стона од. 28] за. обвезнице. одн. Еј %: за. благајничке записе. је најнижа које је до сада било у CM JI. 5

— Београдска општина закључила је код Сузора зајам од 30 милиона динара са каматом од 6%, који ће се употребити за враћање дуга од 1! милиона динара Окр. уреду -у Београду; 32 | ОДИН четири основне школе и "нроширење постојећих школа:

у Предлог буџета Славонског Брода за 1987-38 износн 6,75 мил; ДИН. и мањи је од овогодишњег за 0,18 мил. дин. "Мањак. од 1,09" мил. дин: покриће се 85% | прирезом.

у И iistarstvo finansija заор5 о je da se 0 Јапеоуок 5"ј»% тедипагодпог тајта "Меmačke od 1930, koja pada na 1 dec. ove godine a glasi na franke, isplati u nominalnoj vrednosti деуа у гапог | franka. Inostrane serije, čije su obligacije snabdevene certifikatom :'franćuskog · posredništva, obračunavaće se u francima prema 'berzanškom kursu. Sredstva za isplatu ove tranše crpeće se iz 'francusko-nemačkog · kliringa. Егапсизка vlada, međutim, оуо "rešenje pitanja“ zlatne 'klauzule a inostranim zajmovima ne 'smatra definitivnim i najavila je nemačkoj vladi zahteve francuskih poverilaca koji traže striktnu primenu zlatne klauzule, za. Roju se smatra da je u ugovor o zajmu unesena ma“taj način što je. rečeno da.je 1 franak — 65.5 miligrama. Nemačka vlada pak' stoji na stanovištu da se isplata izvrši prema sadašnjoj vrednosti franka. Spor će biti predmet daljih DTePOVOTI između zainteresovanih vlada.

— Na anketi privrednih organizacija u Subotici, о р:"фапји орбпзке trošarite, Udruženje zanatlija Ето је о dište, da treba ukinuti opštinsku trošarinu.

— Nemački ministar 'finansija" održao je u Minhenu | predavanje [0] nemačkoj finansijskoj "росе и коте је istaKao usku povezanošt finanšijske i privredne bolitike. Javno "жадиХепје. Метаске poslednjih godina, – rekao je on, znatno је poraslo usled velikih troškova oko „javnih radova il naoruЖапја. АП 1оте пазиртог stoje opadanje. privatnog Zaduženja 1 ravnoteža državnog budžeta, koja је. znak, zdrave, finansijske politike. On misli da će još četiri sledeće godine biti ' teške za nemačke finansije, jer zahtevaju koncentraciju svih

_Taspoloživih snaga. | 5

_ ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА _ — На седници талијанског Завода за спољну трго-

свину дао је владин комесар 'Рикарди преглед развоја та'лијанске: привреде "последње године и рада“ Завода: “Ва-

»лијанска трговинска политика; рекао: је; има: као главни "циљ унапређење извоза и пондвно освајање међународних "тржишта. Мере» за: ограничавање увоза; "иако "убпажене, зоостаће на снази:код увоза; међутим, код извоза Италија "жели штд више да упрости и. олакша размену добара: Тали"јанским произвођачима и“ трговцима-је дужносе да: што више извозе, макар послови са иностранством били и тежи

_Бр. 50

и'небигурнији. "него продаја у земљи; осим тога, треба да

стеже“ што. бољем квалитету робе уз што мање трошкове.

То вреди колико за "индустрију толико и за пољопривреду

"и "вртарство: Италија мора привредно да буде потпуно до-

расла конкурентским земљама, јер она треба да води независну спољну; UO а то је без привредне самосталности немогуће, a |

— Po: objavljivanju. Leka našeg: trgovinskog: sporažuma sa Engleskom naša vlada se obavezala, da će izdavati u dovoljnoj meri. dozvole za uvoz, odnosno dozvole. za nabavku slobodnih: deviza. za plaćanje, engleskih proizvoda koji podleže kontroli uvoza: Visina uvoznih dozvola zavisiće od visine našeg izvoza u Englesku. Sporazum stupa na snagu posle ratifikacije, ali najkasnije 1 januara 1937 g., ako se ne bi dotle izvršila. ratifikacija, i važiće do 30 juna 1937 g. Automatski

"će se produžiti, ako se ne otkaže 3 meseca unapred.

— Naš trgovinski ugovor sa Mađarskom, koji će biti

„u najkraćem roku potpisan. predviđa ukidanje kliringa i u.vođenie privatne kompenzacije i uvoznog kontingenta za naše

jabuke, suve šljive, drvo, kalcium karbid i morsku ribu. Uvoz

·bakra, gvozdene i druge rude, i kože plaćaće Mađarska devi-

zama. Mađarski uvoz u našu zemlju biće potpuno slobodan. Naše potraživanje u Mađarskoj biće likvidirano na tai način, što će državne železnice kupiti u Mađarskoj za oko 55 mil. din. sledeći materijal: za 18 mil. din. motornih kola za uske železničke pruge, za 18 mil. signalnih: postrojenja, za 10 mil. spavaćih kola i vagon restorana za usku prugu, za 5 mil. telefonsku centralu (za Split, Dubrovnik i Skoplje) i za 4 mil.

.raznog Železničkog · materijala. Pored trgovinskog ugovora

zakliučiće se sporazum o turizmu, koji treba da unapredi posetu naše zemlje od strane mađarskih turista.

— Између Француске и наше земље потписан је ових дана трговински уговор, који има да доведе југословенско-француске трговинске односе до знатног оживљења.

Уговор предвиђа осигурање знатних контингената за увоз

наше пшенице и кукуруза у Француску. Првих 5.000 ва-

гона пшенице платиће Французи са 60% у девизама, други

исто толики део са 80% а трећи са 100%. Сем тога, уговор предвиђа знатне царинске олакшице за воће, дрво и овце. Контингент за шљиве износи 3.000 вагона, за јабуKe 1.000 вагона, за дрво 3.000 вагона за Француску и 4.500 вагона за Алжир. Контингент за овце износи 36% целокупног француског увоза оваца.

— Између Турске и наше државе закључен је платни споразум, који предвиђа да се противредност робе увезене из Турске полаже на збирни рачун под Народне банке, који ће се водити у турским лирама. Исти је поступак ca плаћањем наше робе У Турској, чија се противредност полаже код Централне банке Гурске републике, која збирни рачун води У динарима. Преко клиринга могу се

свршити туристичка плаћања итд. Исплате ће се вршити O редом. .

+= Швајцарска влада. решила је да укине 60 разних увозних ограничења.

А Чехословачко “Министарство финансија спрема законски: 11 едлог, којим се досадашња граница државне гарантије за извозне кредите повећава од 1860 на 3000 мил. кр. Гарантија се даје понајвише великим фирмама до 60% извозне“ цене код продаје“ иностраним јавним друштвима. Иако државна гарантија за ове кредите постоји већ више година; До сад није било ни једног примера, да је држава имала 0 штете од даље гарантије.

ТРГОВИНА

. = Између Чехословачке И талијанског друштва Ее:derazione' Grani закључен-је споразум O. лиферацији 1050 ваквна- чехословачке пшенице. Гиненица се-мора лиферо-