Narodno blagostanje
Страна 142
19-I 2217 281 241 25-1
7% Инв. зајам 87 — 87,25 — 87,50 6% Bern. промпт 500 — 69 — — OVO 5 2500 70,60. 71 71 7180 (И %5 5000 72:50. 72507 72750. | — 73 97% TepMHH — — = =: = 4% Аграрци — 52 — — 7%. baep — — 82 82 == 9% Блер = 91,50 — — 7%. Селигман — 955. e = =
Ратна штета, промпт 398 399,50 401 399,75 399 Ратна штета, термин 396,50 398,:25 399 398,50 —
Народна банка = 7.305. 7.310 Аграрна банка = 205 207 207,50 208 7%. Стабилизациони зајам — — — — 86,50 6% Далм. промпт 500 · — 6775. — — 67,50 5% У У 1000 о 68,75 69 — 69,25 677 5, 5 5000 70,50. — 71 — 71,40 6% термин ни __ па па Ен 4% Агр. обвезнице 1934 — — 50 — —
Дувански лоз 1880 = —- — — Црвени крст — — — = 2%. Лутр. зајам — — — _ = Обрт је био у обавештајној недељи 7,1 мил. див. према 5,4 мил. у претходној. Ратна штета рађена је за 34 мил. од чега на термин отпада 556.000 према. 2,4 мил. 6% Беглуке 1,1 мил. према 546.000, 6% Далматинце 620.000 према 815.000, 7% Инвестициони зајам 140.000 npeма 263.000, 4% Аграрне обвезнице 1934 године 110.000, 7% Стабилизациони зајам 70.000 према 357.000, 7% Блер 70.000 према 196.000 и акције Народне бан122.000, 8% Блер 40.600 према 196.000 и акције Народне бан-
ке 1,1 мил. према 405.000 и Привилеговане аграрне банке_
281.000 према 186.000.
На тржишту индустријских папира у Загребу је затишје. Закључака је било само у акцијама Трбовља по 240. Акције паробродарских друштава су чврсте. На Београдској берзи рађене су акције Извозне банке по 330:
Обрачунски курс наших доларских папира у Њујор-
ку. био је: 19-1: 43,5541; 22-1: 43,5416; 23-1: 43,5416; 241:
43,5541; 25-1 43,5666. Наши папири на страним берзама На париској берзи били су курсеви наших зајмова чврсти; изузевши #% зајма 1895 г. који је попустио, курсеви су били следећи:
16-1 17-1 18-1 19-1 4% 1895 218— — 210.— 211.50 5% 1902. 190.— 188.50 191.— 192.47[2% | 1906 177. — 177— 179.— 182 А 1909 173.50 174.— 172.50 180.41% 1910 .173.50. 174.— 172.50 180.41,0 1911 173.50. . 179.50 176.50 180.5% 1915 183.— 183.— 182.50 188.50 7% 1931 251.— 255:— 254.— 957.2% Фундинг 1983 152 — 132.— ~ ·134.— 135.—
Наши папири на њујоршкој берзи бележили су:
' 7% Блер. 8% Блер 7% Селигман
24 фебруара - 3д—81 30—81 ~ 351/a—41 ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ | :
Оно је и ове недеље било у знаку велике депресије немачке марке. Курс. је. стигао при крају недеље близу цифре од 12, а то је опет врло близу најнижем курсу од како је почело да се тргује клириншком марком на берзама. У новинама се читало да се нашао неки модус да се уравнотежи наш трговински биланс са Немачком. Међу“ тим курс и даље пада; Нама се чини да ће овим флук=
туацијама марке унутар врло широких граница морати
да се учини крај. Беч је поново слаб, пао је на. 7,85: Лон-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 0 плеше бр. 9
дон је" непромењен 288 уз: непрекидно преузимање од
стране Народне банке, чиме се стварају сукцесивно: врло. снажне резерве: за време кад настане обрт нашег биланса.
плаћања у обрнутом правцу. Грчки бонови су ишли. по. 31:75.
„Грчки Лондон — Берлин Беч Мадрид | Милано бонови 19-11 _ 123780 808. — 0 NE Ca up. 21455 1764 — = 029 Без пр. 167—- 197290 | ___ [7975 | 9911 288 [28475 80116 ==. 9288 _ 5195 281 28 12295 3508 _______ __ i 241 23 991.36, 79799 __ _ | 30060 925-JI ___ 19093 795. _—_ 317
O6pr je изнео 22 мил. дин. према 25.7 мил. Берлин је ра-
ђен за 10 мил. према 92 мил, Лондон 6,3 мил. према 5,8 мил. Беч 4,8 мил. према 8,1 мил. Грчки бонови 550.000 према 250.000 итд.
На девизној берзи у Цириху курсеви западних девиза су пали према претходној недељи, што значи да је швајцарски франак чврст. Изузетак чини холандска форинта, која је нешто скочила, а долар је непромењен.
Курсеви су били следећи:
26-1 31-XIi 28-1 18-1 95-1 Лондон 21.30 21.37 2145 21461. 2144; Амстердам 235.90 238.30 239.75 239.60 „240.Њујорк 435— 435.14 437.50 438:/. 438.50 Берлин 175.— 175.10 175.90 176.80 176.25 Париз 20.22 20.821, 20.38: |, 20:41: ја 20.318], Праг 15.40 15.221» 15.26 1528. 1528 Београд 10 10— 10— 10— 10.— .
Наполеон је пао на 322—323 у извештајној недељи на Београдском девизном тржишту. Валуте лабаве.
Робно тржиште
Сировине. — У енглеској Белој књизи, која се односи на велик зајам за наоружање, поред осталога, каже се, да ће влада настојати да обезбеди довољне стокове сировина за индустријску прераду како, на случај рата, не би доживела никаква изненађења. То:је дало. снажан подстицај за пораст цена свих индустријских сировина. А када је-у уторак изгласан закон_о.кредиту за наору-
. жање, промет метала на лондонској берзи и њихове цене
достигли су фантастичне цифре. У поређењу са. ранијим недељама промет је овако изгледао (у тонама): ·
Бакар · Калај Олово Цинк
30-1 11.850 1.350 6.900 6:600 61 15.700 1.395 7.550 11.900 13-II 18.550 1.565 10.650 98:250 20-1 30.700 9:385 18.100 95.300
Цене су скочиле: бакра електролитичног на 7055 ф. ст. за тону, калаја на 254 олова на З0 Ја „цинка на: 29. Паралелно с овим скочиле су цене каменог угља, деривата нафте и дрвета те је, на тај начин, садашња хоса про ширена на већи број сировина. Све-остале Болин. имају такође врло чврсту тенденцију. 5 Pra
Како изгледају садашњи курсеви метала у no) еђе њу с онима 1913 и 1929 г. Роди се из овог прегледа. | ФУ: ти Подина за: 0 5
Бар Кале 5 Мине
стандард IO
1918... | | | 68. 200 22. 55 1929 | | 75 - 200... 205 | 6555 HaiHHM)H KyDpCeBH .. - | ; | с 5 у време кризе, | ~ 25. | 100 9. 9 Најнижи у 1986 34. . | 15 185. Највиши у 1986 49. 944 :%
Последња“ недеља: А Пе
1 228. Последњи курсеви ове недеље 70 ;
Na Bana ru a cara