Narodno blagostanje
27. фебруар 1937.
Из Уредништва
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 131
УРЕДБА О МИНИМАЛНОЈ НАДНИЦИ_
1. ЈЕДНА НОВИНА, ЧИЈЕ ПОСЛЕДИЦЕ МОГУ БИТИ ДАЛЕКОСЕЖНЕ ~
Објављена је у „Службеним новинама" од 13.
фебруара о. г. уредба о утврђивању минималне наднице, закључивању колективних уговора, помирењу и арбитражи. Ми смо толико писали 0 томе питању да можемо сада да се задржимо на најважнијем. Одмах да констатујемо да се у уред“ би налази једно изненађење, а то је начин на који је решено питање ко утврђује минималне надни“ це. То су банови. Тиме је политичка власт, у овом случају другостепена, добила нове далекосежне функције у области социјалне политике.
Широка овлашћења која добија бан одн. управник града Београда налазе се у пет чланова Уредбе (2, 3, 8, 9 и 14). Највећа су код наднице. Бан одн. Управник може сам да одреди минимал“ ну надницу за цело подручје, исто тако он може да одреди и висину наднице. Предуслов за прво јесте да то једна од заинтересованих страна затражи или ако то захтевају јавни интереси, а за дру“
го, само да бан одн. управник града Београда са-_
слуша претставнике радничких и послодавачких
_ ~ И ЗАШТИТА ИНТЕРЕСА
У чланку „Минималне наднице" (Н. Б. бр.46
и 47 од 1936 г. ) ми смо се опширније позабавили |
предлогом словеначких индустријалаца о регулисању привредне конкуренције путем минималних надница. Бројним чињеницама смо утврдили неоснованост таквога захтева. То не може бити циљ
законског регулисања минималних надница. „Нова.
Уредба није прихватила овај захтев онако како је он био изнет у предлогу Уредбе г. Голија, секретара Звезе индустријалаца за Словенију, али се такође не може тврдити ни да га је одбацила. То се још не може сагледати, јер ће зависити од конкретне одлуке појединих бановина. Широке границе између којих се може кретати минимална надница омогућује врло велике промене у појединим случајевима. o
Ако бан Дунавске бановине уведе минималне наднице у текстилној индустрији и повећа их просечно за 30%, а за то постоји могућност по Уредби, наднице у истој грани са подручја сушачког или љубљанског пак остану непромењене, онда је заиста знатно појачана конкурентска способност
краја у коме су наднице остале непромењене. Јасно ·
је да то може имати и друге последице. Наиме,
да буде потстрек за подизање надница у дотич-.
организација и да води рачуна о привредним и социјалним приликама, а нарочито о трошковима живота и производње. Граница минималне: наднице код квалификованих радника није одређена, те бан одн. управник г. Б. има о томе да одлучи у сваком конкретном случају. Такође ће бан ценити кад ће и да ли ће у местима испод 5.000 становника занатским и трговачким радницима одредити минималну надницу нижу од основне, што му даје за право 3 тачка 2 члана Уредбе.
Бан одн. управник г. Б. ће, као што каже члан 9, ценити да ли је акордни рад неопходно потребан и да ли је награда за тај рад довољна, те ће га ако нађе за потребно заменити радом на час. Даље, члан 14, тачка 2 даје право бану да пропише тарифну скалу плаћања радника дотичне струке која је обавезна, "у случају да не дође до споразума у склапању колективног уговора, које је тражила једна половина предузећа или једна половина радника. ||| ||. |
ТРГОВАЦА И ЗАНАТЛИЈА __
ној грани и у другим крајевима: Али се тиме стварају нездрави односи, у толико пре што ту нису одлучујући економски моменти.
"Међутим, у новој Уредби постоји и један конкретан пример решавања конкуренције и шти“ ћења интереса једног послодавца у односу на другога послодавца или боље рећи једне привредне гране у односу према другој. У члану 2 тачка :9 се- каже: „За помоћно особље које је упослено у занатству и трговини у местима испод 5.000 становника и у селима, може бан одредити минимал“ ну надницу и нижу од основне наднице из чл. 1 ове Уредбе, али ова минимална надница не може бити испод 90% основне наднице".
Јасно је да се овим параграфом не регулишу само радни односи између послодаваца и послопримаца, него баш напротив односи између послодаваца, и то односи који немају ничега заједничког са минималном надницом, нити пак са ин' тересима радника у дотичној грани. Са заштите радника Уредба је преко ове одредбе прешла на
·„ заштиту извесних "занатлија и трговаца. У коли-
кој мери, где и на који начин ће се правити употреба од овог законског овлашћења, зависиће од надлежне политичке власти (бана).
11 МИНИМАЛНА НАДНИЦА НЕ ОБУХВАТА ПОЉОПРИВРЕДНЕ И ВЕЛИКИ БРОЈ РАДНИКА КОД ДРЖАВНИХ | ПРЕДУЗЕЋА |
Нова Уредба не предвиђа минималне наднице на целој линији. Напротив, | привредних грана са великим бројем радника. Три
наднице, а ради којих су најчешће и увођене: м нималне наднице у другим државама, нису обу
хваћене овом Уредбом. То су: пољопривредни“
изузима се низ
радници, кућна послуга и шегрти. За шегрте "се каже у члану 5: „У погледу накнаде за рад уче-
а ојем р __ника (шегрта) важе одредбе Закона о радњама". велике категорије радника, које имају најниже“ 1
Такође су велики изузетци код радника запослених у државним предузећима и на државним пословима. У члану 33 се каже: „За помоћно особ-
""ље- државних. предузећа, као.и за помоћно 0с06-