Narodno blagostanje

27. фебруар 1937

Mirno se može reći da za DOsledniih deset godina nije bilo ni jedne priredbe na kojoj bi se susreli privrednici s jedne strane i pretistavnici izvršne vlasti s druge, a da je atmoslera u koloi su dva dana izmenjvane reči bila tako

Konferencija Centrale indusrtrijskih korporacija —

prijatna kao što je bio slučaj sa konferencijom koju je Dpri-.

redila Centralna Indutrijska Korporacija 24 i 25 t. m. Ono što su dnevni listovi doneli nije ni bleda slika onoga Što je rađeno na toj konferenciji sa gledišta ekonomsko-finansijskog. Istina, na konferenciji nisu raspravliane velike ekonomsko-političke doktrine, nisu pretresani razni pravci ekonomske poliiike; naprotiv od samog početka u govoru samog pretsednika g. V. Arka, koji se odlikuje veoma stručnim pogledima na ekonomsko-političke probleme — izjavila je industrija da prima najzad i dirigovanu privredu, iako smatra da je ipak najzdravije stanje slobodne konkurencije. Čak nisu ni pojedine zakonodavne mere — sem nekoliko važnih zakona i uredaba — podvrgavane kritici sa načelne tačke gledišta. Težište rada bilo ie ukazivanje od strane industrije na ono što ona oseća u primeni zakonodavstva kao nepravično, necelishodno i neekonomsko. Drugim rečima sve su žalbe manjeviše bile upućene prestavnicima izvršne vlasti koji su bili prisutni. Kao što le drugi zasedavajući g. Vindišer kazao u završnoj reči, pala je i po neka teža reč. Ali to nile ni naimanje izmenilo prijatnu atmosferu u kojoj se radilo. Ministarstvo trgovine, finansija, Narodna banka na čiji su se rad najviše odnosile žalbe industrijalaca, sa puno stručnosti 1! рипо гаzumevanja za položai industrije, dali su obiašnjena, obećania i izvinjenja. Nikad u našoi javnosti nije vođena ovakva izmena misli između privrede i pretstavnika izvršne vlasti. U koliko je pre 6 januara toga i bilo, ier {e ovde-onde vlast morala da reagira na kritiku, posle 6 januara to se potpuno izgubilo ler je izvršna vlast imala i ima mogućnosti da svoju delatnost učini neprikosnovenom za štampanu reč. U Narodnoi skupštini se nisu nikad tretirala ekonomska .pitania sa čisto stručnog kriterijuma, delimično zbog toga što je vrlo malo takvih stručnjaka u nioi i drugo što tamo unutrašnja politika ima primat. Usled toga su i pretstavnici vlasti u svojim odgoOVorima rezervisaniji. Na ovoj konferenciji industrija je kazala uglavnom sve što je boli, sve što joj smeta i delimično onemogućava rad, а vlast je na sva ta pitanja iskreno i lojalno odgovorila.

Nedelini list, kao što ie »Narodno Blagostanje« ne može uopšte da donese referat o ovako jednoj akademiji — a ova konferencija zaslužuje puno ime privredne akademije јег je i suviše mali prostor i jer se ovakva diskusija po raznovrsnim pitanjima ne može uopšte da svede na mali prostor. Mi možemo svakim od tih pitanja da se bavimo posebno, nekim smo se već opširno bavili, kao na primer onim o samoupravnim finansijama, o čemu је na konferenciji referisao g. d-r Gregorić. Na neka od tih pitanja ćemo se ponovo vratiti baš na osnovu rada ove konferencije, a o nekima, o kojima nismo pisali, moći ćemo da pišemo jer smo ovom prilikom dobili materijal. Ako bismo se poslužili našom uobičajenom terminologiiom, onda bismo rekli da je ova konferencija bila razgovor između službene i komorske birokratije. Ali ie taj razgovor za čoveka koji se bavi ekonomskim i finansijskim pitanjima bilo jedno veliko zadovoljstvo. I jedna i druga strana je Dila potkovana. Komorska birokratila je govorila sa dokumentacijom u ruci, a službena odgovarala sa suverenim poznavanjem materije. Ako za sada

„pređemo preko govora g. g. 4-г Уђашеса 4-д-т Вите Јапко-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЈ

Страна 133

МИ]

vića, onda moramo zabeležiti odgovore načelnika 2. д-г Гаzarevića i viceguvernera g. d-r Ive Belina, kao sjajne improvizacije o nizu pitania o kojima se ovde-onde pročita po koji napis u našoj štampi, nešto i u godišnjim izveštajima raznih korporacija, ali uvek nepotpuno. Za ekonomistu, koji stoji van oba interesa, ovo je bila siajna prilika za konfrontiranje dvaju suprotnih gledišta i za utvrđivanje istine.

'Konferencija je otvorena sjajnim referatom 2. Боке Ćurčina, koja ie u stvari jedan revi-po industriju najvažnijih događaja na strani i u zemlji. Biro konferencije, koji je zbrinut od Sekretarijata Centrale industrijskih korporacija, funkcionirao je savršeno. Svi su referati bili blagovremeno štampani i sa savršenom preciznošću deljeni prisutnima odmah čim bi ga dotični referent pročitao. Svaki prisutni je mogao poneti sa konferencije ukupnu dokumentaciju. Uobičajene pojave na ovakvim improviziranim konferencijama, da je umnožen nedovoljan broj referata, da referent nije napisao ref{erat itd, ovoga puta nije bio.

Ova je konferencija naiboli dokaz da za održavanje kontakta između izvršne vlasti i privrede nije potreban staleški parlament, ni privredno veće; sekretarijat postojećih “privrednih organizacija može sve lo da zbrine bolje i brže no one dve pomenute institucije koje bi brzo degenerisale i u kojima se zbog toga nikad ne bi mogla naći atmosfera u kojoj je radila ova konferencija.

Савез новчаних и осигураваТопљење наших новчаних djyhHx завода у Загребу иззавода дао је табеларни преглед о стању новчаних завода (банаПети ка и штедионица) на крају 1985 г. Упоређење са подацима из претходне године пружа интересантну слику развитка, иако је вредност умањена тиме што податци за 1985 г. не обухватају све новчане заводе. Овај недостатак ипак није такве природе, да би онемогућио стварање правилне слике. Немогућно је упоређење стања новчаних завода на подручју Дравске бановине, јер статистика за 1985 г. обухвата велики орој штедионица које у претходној години нису биле обухваћене. Втастита средства наших новчаних завода повећала су се са 2,7 милијарди у 1934 г. на 2,9 милијарди дин. у 1935 год. Главница је опала са 1,8 милијарди на !,66 милијарди дин. услед санације великог броја завода. Пораст резерви има се приписати већ наведеној околности да је статистиком за 1985 г. обухваћен велики број словеначких штедионица са несразмерно великим резервама. Ако тај пораст од 140 мил. одбијемо од стања резерви у 1985 г. добићемо незнатан пораст. За сваку санацију је карактеристично стварање специјалних резерви. Изгледа да пораст резерви отпада на такве, које се не могу убрајати у властита средства, јер су створене за извесне циљеве или за покриће губитака који су предвиђени али још нису настали. У ствари дакле резерве су опале као и главница.

Улози на штедњу су у порасту са 6,4 милијарди на 6,9 милијарди, а повериоци су опали са 2,8 милијарде на 2,7, милијарде.

Већина активних позиција показује падајућу тенденцију. Тако су ефекти пали са ! милијарде на 968 мил., менице са 3,6 милијарде на 3,3 милијарде, и некретнине са 15 милијарде на 987 мил. дин. Једино су у порасту дужници са 5,3 милијарди на 5,7 милијарди где се вероватно ради о порасту краткорочних кредита. Врло јак пораст показу-

_ју готовина и потраживања код банака са 880,8 мил. на

963 милијарде. 18% улога на штедњу покривено је гото-