Narodno blagostanje

Страна 190 __

Naši iDapiri па njujorškoj berzi:bili su: O ЕЕГ _.8% Bler 7% Seligman 17 marta | - МЕ i 10 32 ____.89—40

- DEVIZNO TRŽIŠTE

За је proti bila tendencija na Пабло tržištu. · Kursevi adanju, naročito najglavniji klirinški na- irigovan i Održava stalno | na

tematički tač. o Џ prošlom izveštaju. smo javili, 'da је hoša došla. о posledica ı namere od naše strane da se iz-

očekivati neko. _znafnije povećanje . kursa, sem ako ne” · dođe

marka. pod uticaj. špekulacije, koja bi mogla samo da proizved veće fluktuacije«. Da li je ovaj rad samo početak novih. velikih fluktuacija, ili je on normaliziranje teško je reći, ali uvoznici mogu. računati s tim, da će se oko ovoga kursa moći, pokriti. .

- Beč je popustio u oi nedelji na 788, 46. Milano je takostio, ponuda je poslednjeg dana iznosila 225.

"London" Berlin = Beč Madrid Milano Би

1288: 1259,17.: - 795, 6 -==-- = 31,65

214,25 1763 — — 280,65 —

165,70 1372 — — 179,50 —

5 панк 28870 1235:897 78665 — 1 — 16-1II 238. 1197,96. 785 — – – 12 238 1195,93 — — — 31,50 181 1 238 1194,36 788.46 — 225 3175

Об je iznosio 27 mil. prema 80. Na: London je otpalo 107,7 mil. prema 11,8- mil.; Berlin::9,6. mil. prema 10,8 mil., Beč 5,4 mil. prema 5,6 mil., Grčke DO 767.000 prema 1,3 mil. it:d,- Ала ај 5 - Na. стека демттпој berzi Poradi su kursevi zapadnih deviza. Švajcarski franak je nešto Бо nego u dvema prethodnim nedeljama. | 8 26-1-36 о 28-1 11-IHI 18-III London 20:80 20.37

' 21.43:ј2 21.41 21.45i|a Amsterdam 235.90 238.30 ~ 239.75. 239.80 240.10 Njujork” + 2) 485. "435.15 ":437.50 4389. 439.95 Berlin 175 175.10, 175.90 176.36 176:35 Pariz 20.22 20.321ja 20.381Ja 20.06 20.18 Prag 1540 15.221ija 15.26 15.99 15.31

Beograd па О ла О 10 10 107

Ма ·beogradskom „privatnom deviznom tržištu situacija.

je i dalje labava. Čulo. se za kurs napoleona od 25

_Robno tržište

Sifovine; — Tako su cene mnogih sirovina ove nedelje

nešto popustile ipak se ne bi.moglo govoriti o nekom. preo- .

kretu u sadanjoji čvrstoj tendenciji. Po svemu sudeći, po sredi

je:izvešna reakcija"na- nagli porast” cena poslednjih hedelja što

se~mora smatrati zdravom pojavom.. 'Stokovi pojedinih sirovila, kako agrarnih tako i industrijskih, bivaju sve manji; u:

Vozničke zemlje, koje ne raspolažu devizama, sve više zabri- .

a izvoz. Ako pak Argentina ne bi mogla u S.A.D. da izvezi

· те: dok” je у termin u Čikagu notirao 108 centi z

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бро

njuje opasnost od eventualne oskudice sirovina. Cene metala notirale su sredinom nedelje (funti sterlinga za tonu od 1016. kg.): bakar elektrolit 78, kalaj 294, olovo 34, cink 34, anti-? mon 79. Kaučuk je, uprkos povećanja izvoznih kvota od strane međunarodnog kartela, dostigao nov rekord, beležeći sre-' dinom nedelje cenu od preko 12 pensa za libru. Usled ovako visoke cene sve zemlje uvoznice nastoie da putem specijalnih akcija za prikupljanje starih guma povećaju proizvodnju regenerisane gume. Pamuk je takođe na svima berzama u skoku: Dok se Engleska do pre kratkog vremena borila za: plasman svoga uglja i iznalaženje novih pijaca, sada je prinuđena da na pojedina tržišta ograničava izvoz. Drvo takođe ima sve bolju konjunkturu i cene su stalno u skoku.

Pšenica. — Tržište pšenice i ove nedelje bilo je u znaku vrlo čvrste tendencije. Krajem prošle nedelje Engleska je kupila veće količine u Kanadi i Argentini, a odmah zatim sledovale su veće kupovine od strane Nemačke. Stokovi u prekomorskim zemljama svedeni su na meru, koja je najmanja za poslednjih deset godina. Otuda se u najnovijim izveštajima. svetskih trgovačkih kuća podvlači, da će se u novu kampaniu ući sa neverovatno malom rezervom kakva se već davno ne pamti. Na osnovu toga svi se slažu da će se sadašnja čvrsta situacija održati sve do samog početka nove kampanje. Tu tendenciju, po istim mišljenjima, neće biti više u stanju da oslabe ni vesti o eventualnoi pretstojećoji odličnoi žetvi u” svetu. Usled toga se mlinovi zapadnih evropskih zemalja, naročito engleski, žure sa popunjavanjem rezervi- što daje sve više impulsa hosističkoj tendenciji. Ako bi Engleska pokazala nameru da stvori makar i minimalnu ratnu rezervu pretpostavlja se da bi cene mogle još više skočiti. To se, pored ostaloga, zaključuje i po držanju Kanade, koja je sa prodajama jako rezervisana.

Рготрфпе cene i terminski kursevi na svetskim berzama kretali su se ovako: |

III У VII Х Liverpul šil. mtc. 20/4 20/7 21/1 20/3 _ Коћегдат 1. тес. 8.77 8.83 8.88 8.50 · Vinipeg centi bušel —.— 137.— 134.— 124.Čikago centi bušel __. 138 [54-— — 122.

Čvrsta situacija na svetskom dolazi do izražaja i na do- · maćem tržištu i to u malim ponudama. Usled toga Prizad je pri koncu prošle nedelje povisio cenu za 5 din.,:a u sredu povećao je za daljih 5 din. te su, na taj način, domaće cene: za · nekoliko dinara opet iznad svetskog pariteta. Prizad je jedini kupac za izvoz. On je otpočeo i sa izvršenjem nemačkih kontingenata pošto je, naizad, došlo do sporazuma o Drivremenom regulisaniu platnog prometa. Od početka kampanje do_polovine marta iz naše zemlje izvezeno je nepunih 32.000. vagona. и Naš paritet prema promptnoj ceni u евра bio je.. sredinom nedelje 170, prema majskom terminu 173, a prema · julskom 178 din. |

Kukuruz. — Skok cena na ме от tržištu pšenice Фе: lovao je i na svetsko tržište kukuruza ma da se ne veruje да: bi hosa mogla trajati duže, jer se početkom aprila otvara se- zona izvoza novog argentinskog kukuruza. Izveštaji o argentinškoj žetvi i izvoznom višku vrlo su različiti. U svakom slu-.. čaju, izgleda, ima se rdčunati sa rekordnim prinosom 'i viškom

veću količinu kukuruza, onda зе зтафа da bi u toku april meseca, najdalje početkom maja kada se na kontinenta pojavi efektivna argentinska тођа, ' cene mogle znatno popustiti.. Ко terdam prompt skočio je sredinom nedelje na 5.95 hol. for: 7

бизеј Бе 158 МАНИ ке РА ia Ti 3555 Поа