Narodno blagostanje

10 врат 1921. _

Из уредништва, ПЕН |

И Страна 227

_ НАЦИОНАЛНО-ЕКОНОМСКО | ЕЈСТВО

рапидно скачу. У Пер о сировинама и Мр. производима. Ми смо у. броју 18 0. г. упозорили ва ту појаву, и донели табелу цена за последњу

годину дана. Последњих месеци тенденција на више је све јача, као што показује Економист од 3 априла O. FP. Општи индекс цена у Енглеској (1931 — 100) концем 1936 "био је 1 1,3, а ЗЕН

144,3, индекс сировина 1639 и 1819. M. AJU :OH-

шти индекс 1288 и 136,8, у Француској 13,0 и

120,5, у Немачкој 954 и 475. Највећи пораст замесо и друга КОЛО АТ

бележиле су житарице, на роба.“

Индекс цена, по извештају. Народне. банке за месец фебруар, није показао

71,6, у јануару 1937

= (0,4, фебруару 70,9 Биљни. производи за одговарајуће месеце стоје на 67,9, 66,5, 68,1. Сточни падају 65,1, 63,5, 62,7. Минерални 81,9, 82,2, 84,8.

Tlege Ha Majo XV Београду непромењене.

Према овом извештају изгледа као да је на-

ша земља поштеђена од општег скока цена у свету, што је невероватно.

Откуд скок цена у. свету и "код нас» Ради веће тражње. У сваком коњунктурном полету то је нормална појава. Цене сада достижу онај ниво што су га имале пре депресије,,и у том погледу оне су позитивна појава, јер значе нормализацију привредних односа. У коњунктурном полету нормално је и то да цене сировинама скачу брже и раније него прерађевинама. Узрок је у том што највећу. тражњу, која је увод у коњунктуру, развија капитал отпочињући нови циклус производње. Тиме се тражња развија и у ширину и скок цена сировина преноси и на готове фабрикате, специјално на средства потрошње. Зато је знак коњувктуре да живот поскупљује.

У ком погледу скок цена претставља нормализацију привредних. односа» Он изражава тражњу, а она даје иницијативу да се производња

проширује. Циркулација капитала је бржа, и брже

се формира кредитни фонд. Траже се робни кре-

дити, што у депресији није случај, јер се "роба

тешко продаје. Ублажава се кредитна. криза, јер се положај дужника највећма погоршава кад цене падају. Продајући мању количину својих производа, дужник може да плати дуг; за који је 7 нижих цена морао да прода више.

То је о деловању O уопште.

ту може. бити само повољно, "Ми извозимо_ "масу оних артикала којима цене скачу управо вратоло- | мно. Довољно је да пратимо кретање цена пшени-_ UH, стоци и сточним производима, дрвету, рудама, |

па ћемо се уверити да у овом периоду Југославија са сваким скоком само. добија. |

То се види из чланка. о карактеристици наше ~

привреде у светлу спољне трговине у овом: броју.

Јединична вредност извоза расла је брже него уво- |

за. Та (се тенденција може продужити неко време.

Али ће доћи њена. Прва. више сировина и плаћамо их скупље. Затим има-

промене сагласно онима у другим земљама. Општи индекс (1926 =

ПИ ми увозимо све

ћемо. касније да плаћамо све скупље готове фа-

_брикате чије. цене нису још скочиле сразмерно

сировинама у свету. Док се то не догоди ми про: живљујемо ону фазу светске конјунктуре у којој имамо само корист, а не осећамо и негативну стра-

“ну. Њу ћемо осетити најјаче код ликвидирања

клириншког салда у Немачкој, јер ћемо за дана-

"_шњи његов нормални износ добити мање робе,

кад цене скоче и у Немачкој, односно, кад и Ме“ мачка. престане да плаћа премије извозницима зато што су 156 У више и конкуренција лакша. |

Цела. наша лос ЕН годинама жалосним гласом труби како нашу привреду убише ниске цене наших пољопривредних артикала. Читава акција за спасавање нашег главног произвођача од терета дуга. оправдавала се тим ниским ценама које су га онеспособиле да буде платац. Стављало се на душу надлежним да нађу начина да повисе цене аграрним производима, и знамо какве су мере предузете у првој години пшеничног режима. Према томе могли би. очекивати да ће та иста дневна штампа сада да "радосно кликне и скок цена. поздрави као дуго жељену срећу.

Имамо супротну; појаву. Наша дневна штампа констатује сада да повишење цена поскупљује живот, а то погађа раднике, чиновнике, и нарочито наше пасивне крајеве који морају и сами да докупљују средства исхране. Сада се тврди да пови· шење цена служи само спекулантима, посредни цима, зеленашима. А код неких артикала, као руде истина, има користи непосредни произвођач, а таквих је мало У земљи и то је далеко од општег благостања.

Насупрот томе, ми тврдимо да код данашњег скока цена код нас највећу корист има управо непосредни произвођач, специјално сектор пољопривреде, Потсећамо на откупне цене дувана, и других индустријских биљки. Цена шшпеници од 190 д. коду плаћа Призад прешла је сва очекивања. Кукуруз је ca 88 достигао ниво пшенице од пре неколико година. Када је Господарска слога отпочела своју акцију пре годину дана сматрало се великим успехом ако је цена живе мере повишена за десетак пара и највише динар. "Последњих дана те цене на Бео-

Прадској тијаци скочиле су стоци од 4,20—4,60 на

5,20 просечно, свињама преко 9, телади од 6 на 8,5 и 9 динара, А ова цена је најмеродавнија за просу-

ђивање. ко има: користи кад она скаче.

Тако. се у нашој дневној штампи скаче из [едне крајности у другу: Пре неколико година нико није ни мислио на пасивне крајеве, на фиксне и мале приходе чиновника и радника. Као што

“се од надлежних тражило да учине нешто да бе цене скочиле, сада се, обрнуто, тражи да ови оне"могуће скок. 1.

У чему је недоследностг У томе што се економски проблеми не третирају као економски,

"него. се посматрају само њихове социјалне после-