Narodno blagostanje

Страна 230 вине брашном последица чисто аутаркијских тенденција, "тј стварања млинске индустрије у увозничким земљама, које су уместо готовог производа фаворизовале увоз сиро: вине. Та околност погодила је млинску индустрију свију

извозничких земаља и ова се од 1929 године налази стално,

у кризи. Њено стање није се могло побољшати ни у току ове економске године, када се светски извоз брашна нешто мало повећао, а нема никаквих изгледа да би се оно могло поправити и у будућности. Шта више, изгледи и за будућност много су неповољнији пошто увозничке земље настоје да што више развију производњу пшенице, а самим тим повећају и производњу брашна. То је нарочито случај са Немачком, Италијом и Јапаном. -

Светски извоз пшеничног брашна у. периоду [92580 —1931/85 опао је са 325.740 на 236.740 вагона или за 37.4%. Паралелно с опадањем извоза наступила су и велика географска померања. Све до 1980 године на првом месту светског извоза брашна биле су Сједињене Америчке ДРржаве са преко 33%. У наредном периоду 1981/85 њихово место заузела је Аустралија, која је, поред Алжира, једина успела да свој извоз брашна повећа. Промене у светском извозу брашна виде се из следећег прегледа:

137990 1931/36 = или— % - | у вагонима Сјед. А. Државе 111:551 46.270 — . 58.6% Канада 85.797 45.410 — '47.1% Аустралија 44.592 58.043 +=. 30.0% Мађарска 19.584 5.911 — 69.8% Југославија 1.369 302 — 79.0% Румунија 4.676 791 — · 88.1% Byrapcka 1.724 818 — 58.0% AJDKHD 178 2.640 + 146.2% Индија 5.574 1.999 — 65.5%

Изузев Аустралије и Алжира нема не једне земље чији извоз није преполовљен. Садањи извоз брашна Сје дињених Америчких Држава најмањи је за последњих 60 година. Избијање Аустралије на прво место у светском извозу брашна последица је Отавског споразума, као што је с друге стране овај деловао на срозавање америчког извоза. Канада такође спада у земље чији се извоз брашна преполовио, што је последица релативно високих цена њенога брашна. Подунавске земље најгоре су прошле, јер је њихов извоз у просеку опао за 75%. Највише је опао извоз из Румуније, затим из наше земље и Мађарске. Знатно веће опадање извоза ових земаља него прекоморских има углавном два разлога. Први лежи у сужавању европског увозног тржишта, које је ранијих година било главни потрошач брашна подунавских земаља, а други у конкурентској способности брашна прекоморских земаља, које све више осваја и европска тржишта. Учешће С. А. Д., Канаде и Аустралије у светском извозу у периоду 1925/30—1981/36 пало је са 74.0% на 63.2%, а подунавских земаља ca 7.8 на 2.9%. Извоз подунавских земаља, као што се види, постао је безначајан за светско тржиште брашна ма да и у периоду до 1931 није играо неку нарочиту улогу. Прекоморске земље, губећи тржиште за брашно у земљама Далеког истока, нарочито у Кини и Манџурији (увоз у Манџурију 1985/86 био је. око 30.000 вагона ранијих година) покушавају да се компензирају на европском тржишту. Из тих разлога Сједињене Америчке Државе, које због Отавских споразума не могу рефлектирати на енглеско тржиште, настоје да у трговинским уговорима са европским земљама обезбеде пласман извесне количине брашна. Тако се, благодарећи трговинском уговору, повећава увоз америчког брашна у Холандију. Енглеско тржиште пак, резервисано је искључиво за прекоморске земље, углавном Канаду п Аустралију. МИ у уговорима са осталим. европским државама,

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Бр. 15

када-их буду: закључивале, С. А. Д. настојаће да обезбеде

извоз брашна. О томе сведочи и најновија изјава министра

. пољопривреде Волеса, по којој С. А. JI. He мисле одрећи

се извоза пшенице и брашна.

S NEKE = Američki »ргозрегбу« и роStrah od »boom«-a ratnom periodu do 1929, iako

je bio: samo jedna. faža u-cikličkom kretanju privrede, imao је takav i0EeOŽiCU da je u svakom pogledu prevazišao sve što je ranije bilo postignuto. On je ostvaren novom, američkom praksom; pa je izgledalo da je nastala nova epoha u razvoju kapitalizma. - Pojavila se teorija po kojoj cikličko kretanje nije imanenino kapitalizmu, nego ima svoj uzrok u pogrešnim metodama. S novim metodama prosperitet se može protegnuti u beskonačnost. Ovi teoretski zaključci bili su znak optimizma kojim ije bio zadojen svaki američki građanin. Slom 1999 bacio je duhove u drugu krajnost. Posumnjalo. se da li uopšle ima izlaza iz onako duboke depresije. Mesto o večnom prosperitetu počelo se govoriti o krizi kapitalizma samog.

Pred konac 1996 situacija se već toliko popravila da je svakom bilo jasno da se izlaz ipak našao. U prvim mesecima 1937 oporavljanje se nastavilo i danas se već može govoriti o tom da se američka privreda nalazi na prelazu iz prosperiteta u Visoku konjunkturu. Ali, iako se privreda toliko oporavila da mnogo potseća na stanje iz 1929, ipak još nikako ne može da se vrati stari optimizam. A ne može da se vrati baš zato što se javljaju znaci iz 1929. Uzroci i posledice u Dprivrednom kretanju toliko su izanalizirani da u prosperitetu ne gleda niko ono što on neposredno daje, nego ono što on sprema u možda kratkom vremenu. Mesto da bude izVOr ODtimizma, konjuktura razvija strah.

Pojave američke privrede u poslednie vreme daju sve više opravdanja tome strahovanju. Cene skaču tako naglo, da se zbog toga izgubio svaki trag onom inflacionističkom raspoloženju koje se ranijih godina moglo zapaziti u WallStreet-u. To je uzeto kao znak da se tok privrede izmiče ispod kontrole vlade, koja ije trebala da ga reguliše. Ona je pokušala da iu kontrolu uspostavi time što je ministarstvo finansija povuklo 250 miliona zlata koje je došlo iz inostranstva. Drugo, povišen je procenat novčanih rezervi koje članice rezervnog sistema moraju držati, i time je blokiran jedan deo kreditnog fonda.

Da je situaciia ozbilina pokazalo se kada su u martu počeli popuštati kursevi državnih dugoročnih papira, tako da je država morala intervenisati da se kurs održi. To je već rđav znak po državni kredit, i kreditnu politiku jevtinog novca. Interesna stopa prešla je granicu od 21/=%, dok је Tanije. i najviša bila ispod te granice. Berza ije reagirala s oštriljim padom kurseva.

Ova: oštra. reakcija berze svedoči o velikoj sumnji u sam prosperitet, da li je on normalan i hoće li biti dugog veka. A tu sumnju pojačava | situacija na tržištu rada. Štrajkovi зе тпоге, 1 падтсе skaču, a s druge strane još uvek stoji nezaposlena milionska armila:

Vladina. ekonomska politika dovedena je u veliko iskuХепје; Опа. тога da produži s politikom reflacije, jer za sada је: [о jedini način da se ublaži nezaposlenost koja je ostala

pored prosperiteta. .U. tom pogledu date su kategoričke iz-

jave. A ta politika: pomaže skakanje cena. Skakanije cena opet izaziva:sve. obimniju proizvodnju, i poskupliujući život doVOdi do. novih: i novih štraikova. Tako u času kada se javljaju

znaci »booma« — koji se mora završiti sa slomom, i kada bi.

trebalo učiniti sve. da se zadrži današnje stanje, nije se još

ORS A S O GO аи носа: