Narodno blagostanje

[1 прије 103 —

državnim papirima. Vlada ne želi da sada do toga dođe; jer ima, nameru da sprovede ponovnu konverziju dugova.

= Banka. та тедипагодпе obračune imenovala ie sledeće. “članove Izbranog suda za rešavanje spornih pitanja, koja bi se mogla pojaviti prema nemačkom kreditnom sporazumu iz 1937: Pretsednik: M. Walenberg, Stockhoim; potpretsednik T. H. Mc Kittrick, London; član F. Urbig, Berlin. Татепе!: С. Тгугвег, Stockhoim; G. Tyser, London; d-r | Fferdmenges, Koln..

:- = Priliy stranog kapitala u Argentinu, naročito zapadnoevropskog, bio je u prošloj godini vrlo osetan. Kako |E 1 trgovinski bilans bio aktivan za 587 mil. pezosa, to je ATgentina preduzela mere da sterilizuje ovako velike iznose pridošlog kapitala, ne želeći da se ponove rđava iskustva sa kratkoročnim stranim kapitalom početkom poslednje. krize. Centralna banka, koja ie osnovana 1935 god., poslužila зе је pravom, da izda za 999 mil. pezosa kosolidovanih bonova, što ie u prošloi godini u potpunosti iskorišćeno. Pravo kupovanja bonova imale su samo banke, čija rezervna sredstva iznose naimanje 17,8% ukupnih obaveza, dok inače zakonska rezerva iznosi 11.4%. Izdavanje ovih bonova banka je dobila za 174 mil. deviza, ali kako to nije bilo dovolino, to је

na zahtev banke, Ministarstvo finansija odlučilo da izda cer-

tifikate u ukupnom iznosu od 100 mil. Sredstva za kamate nabavlia Ministarstvo ubiraniem male proviziie pri Rkupoprodaji deviza. Na ovaj način uspela je Argentina da sterilizujie u 1936 oko 270 mil. pezosa stranog kapitala i da istovremeno poveća za isti iznos kreditni potencijal.

— U Iranu je donet nov zakon o kovanom novcu radi povlačenja iz opticaja raznih vrsta novca, kojih ima sada 14 sa manjom nominalnom vrednosti od 1 rila. Mesto ovih, koji glase na dinare, šahi i manje na delove kiala i krana, uvode se komadi od 5, 10 i 50 dinara.”

— Egipatski Ministar finansija predložio je pretstavniku banaka za hipotekarni kredit, da radi olakšanja tereta seljačkim dužnicima, banke snize zaostale kamate i glavnicu, jer bi inače vlada bila prisiljena da po uzoru na druge zemlie donose zakon o regulisanju seljačkih dugova. Ma da je ovakav predlog naišao na negodovanje u bankarskim krugovima, pogotovu usled hose koja vlada na tržištu kapitala poslednjih nedelja, ipak je već došlo do sporazuma između vlade i banaka.

JAVNE FINANSIJE

_— Чехословачки државни приходи износе у јануару 749 мил. КЧ., што претставља 73 мил. више према јануару 1936 и 125 мил. мање према предлогу буџета. Приходи од режије дувана износе 57 мил. односно 12 мил. мање него У 1936 и 50 мил. мање него по предлогу. Од укупних прихода отпада на непосредни порез 203 мил. (за 24 мил. више према 1936:и 9 мил. према предлогу); на течевину 168 МИЛ. (за 54 мил. више према 1936 и 118 мил. мање према предлогу) и на трошарину 146 мил, (мање за 5 мил, односно више за 5 мил.).

— Министар финансија резервисао је себи: право да може захтевати кауцију код додељивања концесије за подизање. предузећа које производи трошаринске | предмете, за сигурност да се стварно подигне. предузеће које је тражило. концесију. Ако концесионар. „не подигне фабри-

ку и не почне са радом у одређеном року, губи концесију - онцесија пропада у корист државе. Министар. финансија може да забрани _ рад на извесна времена или да, одузме концесију ако концесионирано предузеће. He искоришћава. годишње најмање 50% свог капацитета.

— - Мостарска. општина намерава да "закључи зајам

дин. код. Државне хипотекарне Панк за. поди"зање шкбле. 5:

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 251

— 1 aprila o. g. osnovan je Otsek za kontrolu državnih раћова u Ministarstvu finansija. Njegov. zadatak će biti da kontroliše sva državna: nadleštva i preduzeća. koja primaju državne prihode kao i O poreze, 1255 trošarine, monopole i carine. |

KRIZA I KONJUNKTURA

— „Новости“ доносе да су у овом месецу цене намирницама знатно скочиле, једини је изузетак код морске рибе, те је услед тога живот поскупео за 10. до 20%.

— Indeks cena na veliko u Bugarskoi skočio je u japuaru 0. 2, па 72 (1926—100). prema 715 u decembru i 65.8 u januaru 1936. Skočila je cena bilinim proizvodima, tekstilnoi robi i građevinskom materijalu.

— U krugovima austrijskog automobilskog sayeza očekuje se, da će cena benzinu, i pored nedavnog skoka od 3 groša, ponovo biti povišena, obzirom na čvrstu tendenciju na svetskom tržištu.

— Prema izveštaju OD Instituta. za ispitivanje konjunkture, nemačka politika cena uspela je da ublaži u znatnoj meri uticaj osetnog skoka svetskih cena siroVvinama na opšti nivo cena u zemlji. Glavne mere ove politike sastoje se u odredbama o smanjenju visine zarade, racionalizaciji distribucije robe i povišenja produktivnosti. Zarade su i pored toga u 1936 porasle, mada ne u опој тел Као 1935 godine. Sadanji nagli skok cena sirovinama. na sVetskom tržištu neće ostati, međutim, bez osetnijeg uticaja na razvoj troškova proizvodnje, jer udeo stranih sirovina u ukupnoj industrijskoj proizvodnji iznosi u Nemačkoj oko 10%, prema 20% udela sirovina uopšte.

— Cene građi, kako donose »Novosti«, skočile su na domaćem tržištu prosečno za 20% zbog skoka cena svim vrstima mekanog drveta na međunarodnom tržištu.

— Fabrika obuće »Petrovia« u Ptuju otpustila je svoje radnike, njih 300 na broju. Fabrika obustavlia rad zbog uve: dene trošarine na fabričku obuću.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Povodom stupanja na snagu zakona о роубепји plata (u Егапсизкој) 11 o. m. izjavilo je udruženje državnih činovnika da time još nisu nadoknađene redukcije plata, koje je sproveo Laval i da one i dalie gube od kupovne moći usled stalnog skoka cena.

— У марту о. г. код Љубљанског окружног уреда већао се број осигураних према истом месецу прошле године за 7.240 на 86.690. Знатан пораст је и према фебруару о. г. (за 4.625). Просечна осигурана надница је износила 22,58 дин. више за 0,4 д., док је у јануару“ била већа само за 0,1 д. и фебруару 0,16 д. Укупна дневна зарада је износила 1,96 мил. дин. више за 0,2 мил.

— Француска индустрија гвожђа и челика затражила је поновно одлагање увођења 40 сатне радне недеље за фабрике које су стално у погону. Досада је овој индустрији двапут дозвољено одлагање за последња четири месеца. Радници су тражили од Министра рада, да се не дозволи даље одлагање скраћења радног времена.

— Ha састанку повереника „Господарске слоге: из Лике, Горског котара и Хрватског Приморја тражено је да се „Господарска слога“ заузме против неправедног обавезног осигурања против туче. јер има случајева где се плаћа на земљу која није родна. Исто тако. потребна је ревизија класификације земљишта. Да би се побољшало стање пиланских радника и киријаша, потребно је: да се одреди минимална надница у шуми и за подвоз, да се надница исплаћује у одређеном времену и у готовом новцу, да се уведе осмочасовно радно време за пиланске раднике (киријаши раде у акорд), да се утврди отказни рок, да се прековремени рад плаћа 50% више, да се обустави не-