Narodno blagostanje

29. мај 1937.

смањила за 7.27 дин. или 23.5%. У прошлој години међутим, заустављено је даље падање номиналне наднице.

Издаци Уреда у прошлој години достигли су непуна 45 мил. дин. Од тога је отпадало (у 1000 дин.): на хранарину 2.412 или 26.9% укупних издатака, 1.258. или 2,7% на порођаје, 405 или 0.8% на погребнине, 3.727 или 8.0% на лекарске трошкове, 6.288 или 13.5% на лекове и здравствене потребе, 5.531 или 12% на болничке трошкове, 9.934 или 6.1% на трошкове санаторијума, 2,491 или 5.4% на трошкове одржавања амбуланти, 6.827 или 14.8% на управне трошкове и т. д У поређењу са 1995 потпоре су се повећале и у новцу и у натури, за 33.2 на 35.4 мил. дин. Просечно по члану било је издато на име помоћи у новцу 160.420 дин. а у натури 244 дин. или укупно 404.42 дин. по раднику, што према 1985 претставља смањење за 8.78 дин. Смањење издатака по члану, упркос апсолутном порасту издатака, последица је осетног повећања броја чланова и извесног повећања просечне обезбеђене наднице. Знатно су смањени издаци на продужну хранарину т.ј. на ону преко 26 недеља, јер је од прошле године ова врста хранарине условљена дужим чланством. Њоме се сада могу користити само они осигураници који су за последњих пет година били три године у чланству, а од тога 6 месеци У задњој или 12 месеци у двема задњим годинама. На тај начин од могућности коришћења ове помоћи практично су искључени сви сезонски радници. Болничко лечење такође је нешто мало порасло, као и лекарски трошкови. Здравствено стање радника пак, не показује ни најмање побољшање. Напротив, пре би се могло говорити о погоршању. То се види по сталном порасту броја лечених чланова: са 310.907 у 1984 на 349.23 у претпрошлој и 414.841 у прошлој години. Када се узме у обзир овако велико повећање броја лечених (за 18.7% према 1985) и смањење просечне потпоре по члану, онда је јасно да су се чланске погодности у прошлој години погоршале.

Приход Уреда у прошлој години био је 45.47 мил. дин. или 518.29 дин. по члану. Прошла година, после 1931 била је прва година апсолутног и релативног повећања прихода од приноса. Наплата приноса знатно се побољшала,

али заостаци још увек постоје .Дуг послодаваца концеу.

1936 године био је 49.0 мил. динара; највећи део овога дуга отпада на државне и самоуправне установе, У овоме дугу лежи делимично проблем нашег радничког осигурања. То у толико пре, јер се он великим делом ликвидира застаревањем.

ИРИНЕ ПЕН ПИТ ИУ БЕН ЕТНО ЕНДИ.

Naša država dolazi u red onih Porast uvoza framcuskih i gde se poslednjih godina, uponemačkih filmova u prošloj „redo sa oživljenjem privredne godini delatnosti, povećava i poseta ler Orao ae === ~ DiOSKOpa. U prošloj godini uvezeno je 786 filmova u dužini 766.750 met. prema 678 kom. i 739.000 m. u 1935 g. i 6293 kom. i 600.000 m. u 1934 g., dok se prema 1932 g. skoro udvostručio (440 kom. i 540.000 m.). Programskih (punometarskih) filmova je uvezeno 264 u dužini od 636.000 m., te je broji prema 1985 god. povećan svega za 9, broj zabavnih kratkih se smanjio sa 128 na 119, ali je veliko povećanje kod žurnala (sa 134 na 200) i reklamnih predigri (sa 105 na 152). Filmova. domaće projzvodnje je prikazano 84 sa 19,270 m. prema 100 sa 23.000 m. u 1935 2. 110 su: kratki kulturni (43), magazini (13) i žurnali (26). Prema tome domaća produkcija je i prošle godine bila u opadanju. Nekoliko pokušaja sa stvaranjem privrednih poučnih i propagandnih filmova nije uspelo. U uvozu S. A. D. i dalie stoje na prvom mestu sa 446 i 344.940 m., te se prema 1935 с. broji povećao za 10, a du-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ :

Страна 341

Žina smanjila za 57.860, i 60 се роуесао Бгој Хитпаја 1 геklamnih predigri, a smanjio velikih zabavnih filmova. Na drugo mesto dolazi Nemačka sa 216 i 219.050 m. U 1933 i 1934 g. došlo je do velikog opadanja uvoza filmova iz Nemačke, ali je u dvema prošlim godinama opet porast, jer je 1934 g. uvezeno 107 u dužini 159.200 m., a 1935 с. 144 sa 174.400 m. Francuska je sa trećeg mesta potisnula Austrilu, i najveća promena u prošloi godini je jačanje francuskog udela u našem uvozu filmova (55 u dužini 95.850 m.). Iz Austrije je uvezeno 41 sa 55.994 m. prema 90 sa 48.300 m.; Engleske 13 sa 27.370; Čehoslovačke 5 sa 10.270; 3 iz Švajcarske i po 2 iz Rusije i Mađarske.

U uvozu je učestvovalo 110 preduzeća i njihov ije broi u znatnom porastu, naročito iz Nemačke ı Francuske, ali ipak nemačko preduzeće Ufa i američka: Eox, Paramount, MetroGoldvwin-Mayer i Warner-Bross su ostali glavni izvoznici, jer ie na njih otpadalo više od polovine i uvezenih filmova i njihove dužine.

Prošle godine su kod nas, a i u svetu, prvi put prikazane dve, po budućnost filma, značajne novine: jedan kratki reljefni film (tzv. audioskopik) i nekoliko filmova u prirodnim bojama, ali još neusavršenim. Kao odjek promenjenih prilika u svetu je veliki broji filmova i žurnala, koji su u vezi sa naoružanjem i vojničkim životom. Prikazano je više nego ranijih godina velikih filmova, koji prikazuju događaje iz prošlih ratova i važnijih istorijskih događaja.

Broi bioskopa se povećao sa 318 па 349 (zvučnih sa 263 na 301, a nemih opao sa 55 na 48), a broji sedišta sa 92.905 na 105.924. Najveći ie porast и Огамзкој banovini gde se broj bioskopa povećao sa 43 na 51, a sedišta sa 11.590 na 14.695, u Оипаузкој за 79 па 84 1 25.450 па 27.085; и Заузкој banovini ostao je nepromenien broji bioskopa na 64, ali se broj sedišta povećao sa 22.450 na 24.260. U šest ostalih banovina povećao se broji bioskopa sa 91 na 102, a sedišta sa 29.240 na 27.490. Broj putujućih bioskopa se povećao sa 22 na 31. Svakodnevno ie radilo 91 prema 71 bioskopa, što је takođe znak veće posete. Povećao se i uloženi kapital u bioskope sa 67,9 mil. na 74,4. mil. dinara.

У чланку: „Да ли је Југославија у просперитетуг. („Н. Бл." бр. 18 о. г.) изнете су чињенице о побољшању у нашој пољопривреди, трговини, индустрији, рударству, саобраћају и запослености у прошлој години. Оживљење привредне делатности пак је дошло до изражаја и у занатству. То потврђују и извештаји занатских комора, који су, обично, врло песимистички. Задржаћемо се само на Извештају београдске занатске коморе за 1936 г. који обухвата близу 500 страница. Податке о порасту броја занатских радњи и запосленог особља већ смо донели.

Два су основна узрока, каже се у почетку Извештаја, која су повољно деловала на стање занатства у 1986 г. Први лежи у повећању куповне моћи земљорадника, а други у већој грађевинској делатности и јавним радовима. Као највиднији знаци повећане куповне моћи земљорадника износе се: боља жетва, више цене пољопривредних производа, затварање маказа цена, снижење земљарине, регулисање сељачких дугова, запослење сељака на граЂђевинама и јавним радовима. То је све утицало да је земљорадник био бољи потрошач занатских производа него 1985 г., а велики број заната, нарочито у селима и мањим местима, зависан је од земљорадника.

Грађевинска делатност је била врло жива. У појединим градовима, нарочито већим, зидало се више него