Narodno blagostanje

5. јуни 1937,

Izuzimajući kućnu poslugu u kojoj је zaposleno 3.548 članova, najveći broi zaposlenih je u tekstilnoj industriji i ona ije zabeležila najveći porast, sa 2.037 u 1935 na 2.939 članova 1936. Tekstilna industrija razvilala se tako što su osnivana TOva preduzeća i proširena stara. Jedna fabrika koja je 1934 zaposlavala 90 radnika, zaposlava 1936 g. 342. Tekstilna industrila odlikuje se tim da ne prerađuje samo pamuk ili vunu, nego upotrebliava domaću sirovinu, kudelju. 1936 bila je 21 kudeljara sa 1.258 radnika. Na drugom mestu je trgovina, koja zaposlava 92.662 radnika, i nije pokazala nikakvih naročitih promena prema prošlim godinama. To je na prvi mah neverovatno kad s druge strane mora biti tačno da је baš ovde promet morao porasti s većom kupovnom moći seljaka. Ali to je objašnjvo time što se s istim brojem pomoćnika da podmiriti sve veći i Veći broji kupaca. Time se smanjuju Težijski troškovi, tako da se može zakliučiti da je trgovina prošla vrlo dobro i ako se broji pomoćnika nije povećao. Snažan je porast i u metalnoi i mašinskoi industriji, sa 1.727 u 1935. na 2.502 u 1936. Ovo treba istaći utoliko jače, što je u područiu ovog Ouzora teška industrija slabo razvijena. Industrija kamena i zemlje i građenje nad zemliom (sa 19383 i 1.114 radnika) razvijaju se, ali pogrešno bi bilo zaključiti da je to slučaj na čitavom područiu. Razvoj je u vezi s gradniom internacionalnor puta i dizanjem javnih zgrada, od kojih većina u Novom Sadu. Porast kupovne moći vidi se na većoj zaposlenosti u drvodeliskoji i rezbarskoj industriji (sa 7938 na 1.304). Ali šamsko pilanska industrija је u opadanju. To ie u Vezi s krizom u kojoj se nalazi preduzeće »Varda« koje u Srem. Mitrovici ima pilanu, i mesto 400 zaposlava samo 50 radnika. ! pošto je dobar deo sremskih šuma posečen, nema izgleda da će industriia ovog područia učestvovati u koniunkturi šumsko-pilanske industrije.

ističemo jedan podatak, ne da pokažemo oporavljanje privrede, nego da upozorimo па jedan socijalni problem. Gostionice i kavane zaposlavale su 1935 g. 124 osobe, a 1936 g. 870. Porast znači da je veselie u mehanama veće, ali izveštai upozorava da je to i posledica zatvaranja javnih kuća. Odstranjeno je jedno ruglo, ali zato je to isto zlo izbilo na drugoj strani u još opasnijem obliku, jer se može daleko manje kontrolisati.

Novčani zavodi otpustili su velik broji nameštenika u vezi s prenosom zemljoradničkih dugova na PAB. (zaposleno је 397, prema 817 u 1995).

Interesantni su podatci iz kojih se može zaključiti stepen do koga je razvijena privreda ovog područja. Koncem 1936 bilo je 10.153 poslodavaca učlanjienih u uredu. Oni zaposlavaju 30.297 radnika. Od tog broja 6.096 imaiu po 1 radnika, а 3124 ро 2—5, tako da је 90.80% svih radnika uposleno u ovim malim preduzećima. Svega 15 preduzeća imaju preko 200 radnika. Karakteristika industriiski razvijenog kraja je u tom da na razmerno mali broj preduzeća otpada veći broj radnika. Iz tog sledi da preovladavaju zaostali tipovi preduzeća više zanatskog {ipa, nego industrijskog. Ako se izuzme opština koja zaposlava 1902 radnika, izišlo bi da na pojedino preduzeće ne otpadaju ni po 3 radnika prosečno.

Po svemu se da zaključiti da se privređa oporavila. Međutim, položaji radnika зе росог5ао. Ima izgleda da ovo područje čini izuzetak, zato što se po izveštaju Suzora pad prosečne nadnice u 1996 zaustavio na nivou iz 1935 (21,66). Kod novosadskog OQuzora ona je pala sa 22,76 u 1932, na 18,74 u 1995 i 18,43 u 1936. Odgovarajući brojevi za Suzor su 24,59; 21,66; i 21,66. Ona je, dakle, oduvek niža, i pala je jače nego Suzorova. Još uvek se povećava broj radnika u nižim nadničnim razredima, na račun viših. U prvih 6 razreda s nadnicom do 20 din. bilo je 1932 zaposleno 49,13%, a 1936 g. 61,81. 'God. 1982 stajao je XII. razred, po broju zaposlenih na prvom

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 357

mestu, 1935 došao je na peto, a 19936 па sedmo mesto. U prvom nadničnom razredu (do 48 din.) nalazi se 1936 g. 6.180 ili 20,40% svih radnika. Spuštanje nominalne nadnice i u godini u kojoj je počela da raste skupoća, moralo je dovesti do otpora koji je izbio s mnogim štraikovima. Poznato je da su u štrajku učestvovali i polioprivredni radnici, koji nisu obuhvaćeni u izveštaju. Da nije bilo tih štrajkova koji su često uspeli, pad nadnica bio bi još jači. Prosečni pad nije došao samo spuštanjem nadnica zaposlenim, nego i time što se sve više zamenjuje stručna radna snaga nestručnom i dečijom. Ne vidi se iz podataka u kojoj meri vrši konkurenciju ponuda radne snage od strane poljoprivrednih radnika koji su kronično bez posla. Ali da se zaključiti da je ona dosta velika zato što broj ženskih ne dostiže 1/s muških radnika. Ali ipak njihov broji raste relativno brže, jer se od 1995 broji muških povećao od 19.271 na 20.942, ili za 8,79% a ženskih od 7.732 na 9.355 ili za 21%. Zato ured nema pravo kad tvrdi da роrast ženskih nije velik.

Opadanje broia članstva u zimskim mesecima je znatno, prema letnim mesecima. To je kod nas opšta pojava, i u području novosadskog Ouzora utoliko upadljiviia, jer ovde prestaiu radovi na polju, naročito posle dovršene vršidbe, kad dobila velik broj ljudi posla, ali se i ne začlanjuju individualno, neko kolektivno.

Loš položaj radnika ogleda se na slabom stanju zdravlja. Broi bolesnika u 1936 raste i popeo se na 94.107 prema 80.249 i broj lekarskih poseta na 253.906 prema 219.869. Na jednog osiguranog člana otpada 3,10 bolesnika i 8,76 poseta.

Tuberkuloza, razne ženske bolesti, bolesti creva, Želudca, gnoina obolenja, angina, ozlede u poslu, očne' bolesti, reumatizam, bolesti usta i zuba, influenca, to su najčešći slučajevi obolenja, a svi oni ukazuju da uzrok njihov ima socijalni karakter.

Prihodi ureda iznose 12,591, hili. a rashodi 12,839, tako da je godina završila s viškom od 951 hilj. Naiveći izdatci su za hranarinu, 2,98 miliona, a ona ie samo jedan naročit izdatak u nedostatku osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Uprayni troškovi iznose 2,5 mil. ili 20% svih izdataka.

Доносећи фебруарски извештај Сузора о броју осигураних радника истакли смо

АИ А А да. је | сезонско. опадање | У EEE Ia TE RIO prazen E nr run 1936/37 било веома

Сезонско опорављање привреде у марту

Зими кратко. Број се смањио свега за 60.000 у децембру и јануару. У фебруару се већ био повећао за 9.820. У марту број се повећао за 34.345 према фебруару, или за 66.805 према марту 1936. Укупан број запослених износио је 641.131, па ако повећање настави нормално према сезонским потребама, ова година биће рекордна. Од тог броја 462.392 су мушкарци и 178.739 жене. Према марту 1986 број мушкараца се повећао за 13,13%, а код жена 7,93%.

Највећи пораст показује, према марту 1936, шумско пиланска индустрија. То је у вези с коњунктуром извоза и с већом домаћом потрошњом. Према томе нису се попотврдила прорицања дата концем 1986 да је коњунктура наше дрвне индустрије краткорочна, јер је изазвата већим потребама Енглеске, која моментако није могла да покрије своје потребе куповањем из северних земаља. На градњи железница, путева и водоградње запослено је више 8224 радника. Код текстилне индустрије 7.088. М овој грани прорицане су пре две године границе експанзије. Коњунктура која је наступила појачала је тражњу, и тако текстилна индустрија спада, после година великог развоја, међу оне гране које предњаче. У постотцима највећи пораст је код градње железница, путева, водоградње, 38