Narodno blagostanje

Страна 378 ПА И машинске и ковинске индустрије, са капиталом од 1 мил. дин. под именом „Фероконтинент" = Бугарска влада утврдила је да је за покривање домаће потребе за шећером подотоно још 500.000 кг. из иностранства. | — Вредност грчког увоза износила је 11,8 милиарди драхми y 1936 год., према 10,6 у 1985 г., а вредност извоза 7,3 милиарди у 1936 г. према 7,1 У 1935 год. —- Бугарска влада откупила је све резерве шећера, у износу од 4,5 милиона кг. од 3 домаће фабрике. Из иностранства ће бити увезено још 500.000 кг. шећера да би се подмириле потребе земље. _ — Novim klirinškim sporazumom sa Rumunijom, poviеп | je obračunski kurs od 33,9670 din. za 1000 leja na 34,5006 dinara. |

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

· — Турска влада намерава да укине систем контингената, који је по њеном мишљењу био повезан са дизањем цена. Наместо њега увешће се нови систем по ком ће _ се без даљега моћи увозити свака роба на коју је плаћена царина. Царински систем ће се реформисати узимају“ ћи у обзир нову ситуацију у турској привреди а нарочито индустрији.

— Ovih dana je objavljen tekst Sporazuma u Oslu za ublaženje trgovinskih ograničenja. Po njemu su se Holandija, Belgija i Luksenburge obvezali da ukinu nekoliko kontingenata, što će važiti samo za potpisnike sporazuma. Pomenute tri zemlje su se obavezale da jedna drugoj daju dozvole za uvoz nekih artikala. Danska, Švedska, Norveška i Holandija za. Hol. Indiju obavezale su se da regulišu uvozne carine za niz proizvoda. Sporazum stupa na snagu 1 jula t. g. Istovremeno službeno se u Holandiji saopštava da je u А nova Oslo-konferencija, koja će se, po svoj prilici, održati u oktobru u Kopenhagenu. Ona će imati da ispita funkcionisanje postignutog sporazuma U DraKksi.

· — Румунски министар трговине изјавио је да спрема низ трговинско-политичких мера за олакшање увоза. Развој румунске спољне трговине последњих месеци био „је изванредно повољан, тако да је за првих пет месеци T. г. постигнут вишак извоза над увозом од округло 5 милијарди леја. Изгледи за даљи развој спољне трговине, по румунском министру, такође су добри, јер су, поред осталих момената, и услови за добру жетву повољни. Зато Министар мисли, да је време да приступи олакшању увоза. Први корак би се учинио укидањем контингената за низсировина и ублажавањем целокупног контингентног си-

" стема.

— Дирекција за контролу спољне трговине у Руму_нији одбрила је за другу половину 1987 накнадне квоте за увоз робе у укупној вредности од 1600 мил. леја. Квоте су додељене Аустрији (у износу 50 мил. леја), Бугарској (43 мил.), Југославији (70 мил.), Норвешкој (2 мил.), Данској (20 _ Мил.), Швајцарској (400 мил.), Грчкој (50 мил.), Италији (450 мил.), Холандији (50 мил.) Пољској (20 мил.), Шпанији (74 мил. Шведској (80 мил.), и Турској (240 мил.).

НОВЧАРСТВО

— Бечки Кредитаншталт намерава спровести једну велику трансакцију. Номинална вредност приоритетних акција смањиће се за 25% и за тај износ имаоцима ће се изда ти обвезнице са сталном каматом. Ове акције које се налазе у поседу самог друштва уништиће се те ће се на тај начин осетно смањити друштвена главница. |

— Улози по чековним рачунима код Поштанске штедионице показују и у мају велики пораст за 132 мил. на

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___

Бр. 24

1.659,2 мил. дин. из чега се може закључити да пословни свет мобилише своја сретства. М по штедном промету су улози порасли, истина у мањој мери, за 15 мил. на 1.100 мил. дин. према априлу. Број чековних рачуна је опао са 95773 на 95.058 што значи да је порасла просечна висина једног улога. У штедном промету просечан износ улога такође расте, као и број штедних књижица. Укупни чековни промет у мају био је 6.754 мил. од чега је без готовине обављено 3,726 мил. 56,17%, према 6,486,5 мил. 52,77%.

— Pre{fsednik Ruzvelt izjavio je da politika zlata američke vlade ostaje i dalje nepromenjena uprkos velikom prilivu zlata iz inostranstva. On je demantovao glasove O Zajedničkoi deklaraciji S. A. 1., Engleske i Francuske u Dpogledu jednoobrazne politike zlata.

— Švajcarska komisija za ispitivanie privredne politike bavila se među ostalim i pitaniem izvoza kapitala. Ona ije mišljenja da davanje većih zaimova odn. preuzimanje stranih zaimova sve dotle nije poželjno dok obilje novca ne· obuhvati čitav kreditni aparat i tim i čitavu privredu zemlje. Od ovog principa smelo bi se otstupiti samo u slučajevima kad Švaicarska odobravanjem većih zajmova postigne naročite spolino-trgovinske Koristi. |

— Rumunske banke pokazuju u svom poslovanju za prošlu godinu pobolišanje. Ono se pokazuje naročito u bilansima velikih prestoničkih i provincijskih banaka, dok su male ostale dalje u teškom stanju. Stanie ie ipak prema 1930 сод. јо5 гпао соге. 1930 bilo ič u čitavoi zemlji 1102 banke prema 532 koncem 1986. Vlastita sredstva svih banaka iznosila su 1930 god. 17 miliiardi prema 7,5 milijardi leia 1936. Tuđa sredstva su bila 63,4 prema 20 milijardi. Čista dobit tri velike banke (Banca Romaneasca, Banca de Cred.

· Roman, Banka Com. Romana) iznela je u 1936 god. 80,1 mil.

leia na kapital od 980 mil. leia (pored rezervi u iznosu od 500 mil.). Tri srednie banke (Bca. Com. ital. si Rom., Rumšn. Bank-Anstalt i Banca Chrissoveloni) sa ukupnim kapitalom od 400 mil. leja i rezervnim sretstvima od 117 mil. iskazale su dobit od 16,7 mil leja.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

—. Indeks cena na malo u Beogradu za mesec maji 1987 prema maju 1936 pokazuje porast od 70,1 na 727 1 4% (1996—100, stotinu artikala). Naibrže rastu cene predmetima ishrane i odeće.

— Statistički ured Rajha doneo ije podatke o kretanju potrošnje u Nemačkoj od vremena pre rata do 1936. Godina 1928/29 pretstavlja vrhunac potrošnje svih artikala. Mesa је trošeno 1998/09 po glavi 52,9 kg.; 1932/33 g. 48,9; 1936 2. 50,4. Odgovarajući brojevi za ribu: 10,4; 10,1; 13,7; mast: 11,8; 11,6; 11,8; buter: 8,8; 84; 866; margarin: 9,7; 10,8; 8,4; mleko: 137; 119; 1921: jaja: 159; 156; 132 (kom.); raženo brašno: GO,7; 62,5: 62,3; pšenično: 65,2; 52,8; 63; krompir: 200; 990; 198; šećer: 27,4; 93,3; 24,3; 96. Opšta karakteristika је da se potrošnja po glavi u 1936, iako ie ona godina konjunkture, nije popela na visinu pre krize, da se vrši preorijentacija na hranu lošijeg kvaliteta (raž mesto pšenice, riblie meso). Potrošnja jaja i sira manja je za 17%. Ali pošto se broj potrošača povećao za 7%, apsolutna količina potrošnje je porasla.

— Na sajmu u Vrbasu dobri konji su prodavani od 4000 do 7000 din., krave za mleko od 3000—4000 din, a naibolie krave 5000—7000. Tovljiena stoka ie bila 4,50—5,50 din. po kilogramu. Prasci od 6—8. meseci plaćani su 220 do 250 dinara. Polugodišnja prasad 700—800 dinara par,

нео

а _________.