Narodno blagostanje

12. јуни 1937,

Iz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 371!

— POMERANJE SVETSKOG TRŽIŠTA PŠENICE U KAMPANJI 1986/37 —

Protivnici Prizada nisu konzekventni. Gotovo svake godine iznose druge argumente protiv njega, napuštajući prve. Tako je i ove godine cela kampania protiv Prizada svedena na argument, da su njegove cene bile ispod pariteta svetskog tržišta. Time .se pokreće jedno načelno pitanje naše politike žita prema kome i »Narodno blagostanie« mora da zauzme gledište.

1 POJAM SVETSKOG TRŽIŠTA

Svaka zemlja izvoznica prodaje robu onoi koja najviše plati, kao što svaka uvoznica kupuje tamo gde je najjeftinije. To iznalaženje naipovoljnijeg kupca odnosno prodavca, i ako na prvi pogled izgleda komplicirano, svršava se vrlo lako. Svaka izvozna i uvozna zemlja ima svoje robno tržište, odnosno svoju produktnu berzu, na kojoj se formira nacional-– na cena. Interesenti mogu svakoga dana da znaju cene u svima zemljama. Ali kod artikla svetskog tržišta nije ni to potrebno: obično se formira jedno ili nekoliko tržišta, koja pribiraju najveći deo ponuda i tražnje u tom obimu, da može da se obavi i najveći obrt. Na svetskoi berzi, odnosno svetskom tržištu susreću se ponude sviju nacionalnih viškova i tražnje svi|u nacionalnih manijaka. Iz toga se formira cena svetskog tržišta, cena realna i efikasna, jer rezultira iz ukupnosti tražnje i ponude sveta. Ponikla iz svetske ponude i tražnje dobila ona diktaturu nad nacionalnim cenama. To je glavna osobina cena svetskog tržišta. Njegova diktatura ne počiva na vlasti ni na sili uopšte, već na ekonomskim zakonima, naime: da niko neće da kupi tamo gde je skuplje ni da proda gde je jevtinije. Iz toga pak izlazi, da se svud u svetu formiraju cene saobrazno ceni svetskog tržišta, t|. da su u svima krajevima koji su ukopčani u svetsku privredu, cene iste. Svetsko tržište niveliše, glajhšaltuје зуе сепе. | ~

Kad kažemo da je cena svuda ista, onda se po sebi razume da se to odnosi na robu istog kvaliteta i na cenu izraženu u istoj valuti. Kako su valute nacionalne pa sletstveno i diferencijalne, onda u stvari imamo gotovo toliko cena koliko i valuta. I u tom slučaju su cene {ednake, ali ne apsolutno već relativпо, |. |. svedene na jednu istu novčanu jedinicu. Jedinstvena svetska cena nije {edinstvena u apsolutnim brojevima, „već paritetski. Paritet znači jednakost uprkos nejednakosti.

Ali ni|e samo raznovrsnost valute uzrok razno-

II DANAS SE VIŠE NE MOŽE GOVORITI O SLOBODNOM

vrsnosti cena u danome trenutku. Ima i drugih razloga za to. Osnovno poslovno pravilo je da cena једпог | artikla mora da sadrži i mesto na kome se' roba ima : da preda odnosno primi. Drugim rečima, svaka је cena vezana za određeno mesto. Prema tome, ako ce na treba da bude jedna, onda svako mesto mora daj ima drugu cenu, manju ili veću od one svetskog tržišta. U izvoznim zemliama ona |e normalno manja za” iznos transportnog diferencijala, a u uvoznim меса:

Ali i u normalno doba postoje otstupanja od pravila jedinstvenosti cena artikla svetskog tržišta zbog toga, što je diferencijalan podvoz prema tome · da li je veći ili manji tovar, koje je saobraćajno sret-. stvo. Ali to samo potvrđuje Sornje pravilo.

Kao što vidimo, cela ova konstrukcija jedinstvenosti svetskih cena za artikle svetskog tržišta pretpostavlia postojanje jednog ili više tržišta, na kojima su skoncentrisane ponuda i tražnja, tako da se svaka količina može da proda odnosno kupi. Kad to nije slučaj, nastaju manja ili veća otstupanja. Da iedno. tržište bude svetsko za jedan artikal, potrebno je, da cirkulacija robe iz celoga sveta sa mestom Које se podrazumeva u njegovoj ceni, bude potpuno slobodna. Čim država, na čijoj se teritoriji nalazi Svetsko tržište i mesto koje je sastavni deo njegove cene, preduzme ma kakve otežice uvoza dotičnogS artikla, gubi značaj svetskog tržišta. Carine na granici do-. tične zemlje pretstavljaju velike teškoće za одгхауаnje svetskog tržišta u dotičnoj zemlji i komplikaciju za izračunavanje neto cene. Još је gore sa zemljom koja uvodi ograničenje uvoza dotičnog artikla, a naiveće perturbacije nastupaju onda kad se izvrši pomeranje u uobičajenom učešću najvažnijih država UVOznica i izvoznica na dotičnom tržištu. Tako na primer ako glavni liferant izostane ili ako glavni kupci izostanu, nastaju promene koje mogu i moraju da ugroze svetski karakter dotičnog tržišta.

SVETSKOM TRŽIŠTU PŠENICE NA KOME SE IZ ODNOSA”

PONUDE I TRAŽNJE FORMIRA CENA DOTIČNOG ARTIKLA

| _Ne postoji ni jedno tržište na kome se radi pšenicom a da nije pretrpelo ma kakvo ograničenje. Ta često kamuflirana ograničenja, počev od regulisanja ponude i tražnie pa do carina i drugih trgovinskih mera pretstavliaju važne faktore koji su znatno suzili značaj svetske cene. Time ne mislimo reći da se svetske pijace pšenice razvijaju autonomno, bez uticaja jedne na drugu i da se cene na njima formiraju samostalno. Naprotiv i danas. postoji uticai između pojedinih tržišta pšenice na svetu ali nisu u stanju da održe kroz celu kampanju jedinstvenost svetske cene pšenice. Usled tih okolnosti u tekućoj kampanji u

kretanju cena na svetskim berzama, zapažene su poiave koje se pod drugim prilikama ne bi desile.

Tako je n.pr. podunavska roba u periodu oktobar-_decembar plaćana na slobodnoj pijaci 10—12 din. iznad liverpulskog: pariteta. Ova. pojava bila ie

posledica otsustva dovoline količine australske pše-

nice na engleskoj pijaci. U to vreme Australija nije raspolagala stokiranim zalihama iz kojih bi mogla u dovolinoji meri da snabde englesku pijacu, te se u Liverpulu mogla prodavati i roba podunavskih zemalja. Na taj način, ova roba u svima ostalim prodajnim relacijama automatski je uračunala englesku carinu od