Narodno blagostanje
јул (63. |
KRIZA IT KONJUNKTURA o
= Производња аутомобила у Немачкој пала је у мају према априлу и према мају 1936. Продато је 40,8 хиљ. према 46,6 пр. мес. и 447 у мају 1986. | i —- Индекс коштања живота у Француској (1930 = 100) пао. је 1985 на 77,8. У мају 1936 попео се на 80,3 у новембру 91,1, и у фебруару о. г. на 96,5.
- -— Broi nezaposlenih u Nemačkoj smanjio зе u junu ·'za 128.000 na 649.000 i daleko je ispod naimanjeg broja 1936 (1,035.000). Broi zaposlenih iznosi 18,776.000.·
-— Koncem, iuna o. 7. bilo je u Austriji ј05 svega 196,7 hiljada radnika, koji,su primali državnu pomoć. Broj nezaposlenih pao je od polovine juna za 6,8 hiljada a za poslednju godinu opao је za 95 hiljada. па
— U drugom tromesečju o. g. u Švedskoj je osnovano 250 novih akcionarskih društava sa glavnicom od 30,8 miliona kruna, od čega je uplaćeno 25,6 miliona kr. U isto vreme 132 društva su povisila kapital upisima od 45,1 miliona, a 136 društava povisilo je kapital za 28,9 miliona kr.
___— U celokupnom privrednom životu Moravske ђаnovine osetila se znatna aktivnost u poslednje vreme. Zabeležen je svega po jedan stečai i prinudno poravnanje u toku о. g. Naročito jie zabeležen porast u izvozu voća i stoke. Radničkih pokreta bilo je 7 za povećavanje nadnica i sklapanje kolektivnih ugovora a štraikovalo je 571 radnik. > — Број незапослених смањио се у Чехословачкој У јуну за 80,7 хиљ. на 304 хиљ. То је за 260 хиљ. мање него У јуну 1936, и за 360 хиљ. мање него у јануару о. г.
. = После девалвације лире индекс цена на велико у Мталији скочио је са 77,8 на 87,5 (1928 = 100). Индекс надница индустријских радника пао је са 89 у октобру 1926 на 88,50 у фебруару о. г. Реална надница је пала, нарочито кад се узме у обзир да је индекс коштања живота скочио од октобра до маја са 85,28 на 90,22. Зато су морале бити повишене наднице за 10%, плате за 89% и забрањено повишење цена без одобрења корпорација.
— На подручју Оузора у Љубљани коњунктура је У јуну сјајно напредовала. Број осигураних попео се Ha 99,603 а то је за 4,095 више него прошлог месеца и за 11.563 више него у јуну 1936. Просечна надница већа је за 0,91 (23,52 дин.) према јуну 1936. Дневна надница свих радника изнела је 2,34 мил. за 352 хиљ. више него пре годину дана. _
— Број осигураних код Сузора у априлу 1937 изно. сио је 661,562 (479.757 муш. и 181.805 ж.), а то је за 20.421 више него. у марту и за 63.199 више него У априлу 1937 односно за 10,56%. Највећи пораст је код грађења жељезница, водоградње и путева за 9999, код текстилне индустрије за 7365, и грађење над земљом 6639. У постотцима највећи је пораст код грађења жељезница (48,04%), индустрије дувана 41,38% и код грађења превозних сред:
става 38,86%. Као и прошлих месеци, мање је запослених код банака и осигуравајућих завода, за 382 џи индустрије камена и земље за 308. Према априлу 1936. на:-· већи пораст је код Оузора-у Београду (12.614), Љубљани“
(6.254), Нишу (6.075). У постотцима највећи пораст. је. у Нишу 20,76%, Сушаку 20,45%, Вања Луци 20,04%. Просечна обезбеђена надница је 22,08, и већа је за 0,73 према априлу 1936 и 0,40 према марту. Укупна обезбеђена надница износи 365,15 мил. или 1436% више него лане.
_ Главни заводи: БЕОГРАД __ ЗАГРЕБ
„Филијале: ЉУБЉАНА — НОВИ САД
U Телефон уинтерурбан Београд: | re. |_______21'801, ово 21.з0, 21004. |
па ez
__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _
_ ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО ЂАНКАРСКО ДРУШТВО АД
телеграми: __БАНКФЕРрРАЈН
Страна 459
— Коњунктура жељезне и челичне индустрије у Ен: глеској била је после 1938, захваљујући с једне стране заштитним царинама и с друге организацији на коју ју је присилила влада, чиме је отклоњена конкуренција. Тек тада могла је енглеска жељезна индустрија да започне са својом рационализацијом, која је била изостала иза немачке и америчке. Али страх да ће се коњунктура сломити није дозвољавао да се изврше нове инвестиције већег обима. Зато је и дошло до тог да се снажно осетила несташица жељеза у садашњој енглеској коњунктури. Поред тако јаке потребе British Iron and Steel Federation остала је и: надаље код свог става и није допустила да се подижу нова предузећа.
2
САОБРАЋАЈ -
— Од 1929 вишкови прихода немачког паробродарства над расходима, до конца 1985 изнели су округло 27, млд. марака. Највише 1929, 545 мил. најмање 1933, 193 мил, Год. 1935 изнео је вишак 210 мил. а рачуна се да је 1936 далеко већи. · |
| — Generalna direkcija državnih železnica skrenula je pažniu svome voznom osobliu da provede veću kontrola nad onima koji se služe besplatnim kartama.
— Rešeniem Ministra pošta osniva se od 15 jula o. g: državna pošta u jugoslovenskoj slobodnoj zoni u Solunu za službene potrebe slobodne zone.
TURIZAM
— Promenjen ie način isplata nemačkim turistima u toliko, što će moći da pri dolasku u našu zemlju podignu 50%. tj. protuvrednost od 2000 RM, a posle 7 dana boravka može im se isplatiti 25% najviše, ti. 100 RM a za daljih 7 dana isto toliko. }
— Od 1 januara do 1 juna o. g. posetilo je jugoslovenska turistička mesta ukupno 997.749 gostiju prema 284.717 u prvih pet meseci 1936 god. Od ovoga broja je 229.643 domaćih i G8.382 stranih turista. Naročito se povećao broji nemačkih turista, i to od 9.370 na 98.947 turista.
ШТРАЈКОВИ
— Због штрајкова челична индустрија у С. А. Д. радила је само са 75% капацитета према 90% у мају.
— Skopski kelneri traže 400 din. na ime plate, 10% od celokupnog konzuma na ime napojnice i zaključenje kolektivnog: ugovora. Za kuvarice se zahteva plata od 700 do 1500 dinara. Dok se ne izađe u susret njihovim: zahtevima ne misle da se vrate na posao. U štraiku se nalazi oko 9200 kafanske posluge. >
— Preko 5000 građevinskih radnika u Beogradu napu-. stilo je posao i ne misli se vraćati na rad, sve dok se ne zaključi nov kolektivni ugovor sa poslodavcima. Usled toga ostalo je 390 građevina bez radnika.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Због недостатка сировине немачка индустрија текстила и коже има велики проценат радника који раде само неколико дана у недељи. Да би се они пребацили у коју другу грану обустављена им је потпора коју су добијали уз недовољну надницу.
— Kongres Saveza rudarskih radnika za Bosnu 1 Негcegoyvinu traži otkaz sadašnjeg kolektivnog ugovora sa svima
Клавнице мш резерве '75.000.009 динара
Телефон интерурбан Загреб, 5442, 5443, 5444, 5445, 5446, 5447.