Narodno blagostanje
Страна 456
da pokrije zaimovima. S. tim zakonom može se očekivati da će budžet sledeće godine biti bar približno izravnat.
Mesto A.A.A. došao je zakon o čuvanju zemljišta. (Soil Conservation Act). Osnovna karakteristika prvog bila je u tom da je hteo da ograniči proizvodnju do obima potreba unutrašnjeg iržišta. Takvo rešenje nametalo se, jer nije bilo izgleda da bi se viškovi mogli izvesti. Da bi ograničila proizvodnju država je farmerima davala odštetu ako napuste obradu jednog dela svojih zemljišta. Sud je to proglasio neustavnim i A.A.A. je pao. Ali s tim se nije povratila pređašnja situacija, jer je američka poljoprivreda bila stavliena pred nove probleme. Nastupile su nerodne godine usled suše i poplava. A ove pojave su nastupile kao posledica krajnje bezobzirnog iskorišćavanja prirodnog bogatstva zemljišta. Šume su se sekle bez poštede, pašnjaci su pretvarani u огашсе. То je postajalo sve mekanije i nestalo je regulatora vlage. U godinama depresije, kada je tehnička oprema poljoprivrede smanjena, tako da ije nastupila izvesna degeneracija, otpornost polioprivrede spram prirodnih faktora je smanjena. Otud za redom godine suše i poplava. Kiše su snele zemlju s brda i ispunile peskom korita reka koja su tako mogla da prime manje vode. S jednakom količinom vode koju su nosile i ranile reke počinju da plave. One tako slažu ogromne mase peska, koje se na suncu lako suše i vetrovi ih dižu i zasipaju njima čitave predele obrađenog zemljišta. Nekada plodni prerijski krajevi pretvaraju se u pustinje.
. Kod takih pojava agrarna politika stavljena je pred nove zadatke. Osnovni ie sačuvati plodno zemljište da se пе pretvori u pustinju. U prvom redu treba napustiti škodliive načine obrade. U izvesnim područjima označene su škodlji-
#
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 29
Vima kulture pamuka, kukuruza, i pšenice. Da bi se zemliište očuvalo treba ga pošumljivati, pretvarati u trajne pašnjake ili zasijavati nekim vrstama biljki za stočnu hranu. U brdskim predelima treba izgraditi terase. Država sklapa sporazume s farmerima koji će jedan deo zemljišta ugroženog od odronjavanja početi da osiguravaju pristupajući kulturama koje nisu rentabilne. Za naknadu plaća im država izvesnu sumu. Pored ove naknade plaća se ioš veća onima koji pored promene kulture poduzmu i druge mere za «aštitu tla (terase). U toku 19936 predviđeno je bilo 470 mil. dolara u tu svrhu. Od 19838 ovu će akciju preuzeti pojedine države i dobijaće pomoć iz savezne kase.
Na prvi mah izgleda da je zakon o očuvanju zemljišta kopija A.A.A. I doista, sa stanovišta tržišta, i u novom zakonu je bitno to da će se ograničiti proizvodnja uz naknadu od strane države onih artikala koji su preplavili tržište. Ali to ograničenie ima sasvim drugu svrhu. Ako i ova godina bude kao poslednia, SAD će imati da računaju s tim kako da održe proizvodnju u obimu domaćih potreba. A i tada će još biti nužno da se čuva zemljište od pustošenja. God. 1935 odronjavanjem је bilo zahvaćeno oko 100 mil. ha obrađene površine i pašnjaka; od tog je 22 mil. pretvoreno potpuno u pustinju, 50 mil. bila je oštećena površina, i oko 30 miliona zahvaćeno je nešto blaže. Zato je pogrešno ocenjivanje da je novi zakon hteo samo da s novom argumentacijom sprovede ono isto što ie bio zadatak A.A.A. Po osnovnom zadatku novi zakon je doista nov i on se nameće svakoj vladi, pa makar trebalo meniati ustav. A u okviru tog zakona data je mogućnost da vlada sprovede ove konjunkturne mere kojima se odlikovao A.A.A., ako za njih bude kad potrebe.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Iz kredita od 60 mil. din., odobrenog Ministarstvu poljoprivrede u budžetu za prošlu godinu, izradiće se pet novih silosa i to u Šapcu, Pančevu, Petrovgradu, Starom Bečeiu i Novom Sadu.
— Ovogodišnia proizvodnja svilenih čaura iznosi oko 700.000 kg. svilenih čaura a cena je znatno povišena prema ranijim godinama i kreće se od 3 do 16 din. po kg., mada privatni trgovci u Južnoj Srbiji plaćaju 18 i 20 dinara КПоgram. . — U Banatu jie ove godine zasađeno 1900 jutara ricinusom, i kako su izgledi za berbu vrlo dobri, ceni se da će proizvođači imati dobar prihod.
— Prošle godine u Italiii ie bilo zasejano pamukom 10 hiljada hektara. U ovoj godini zasejana površina povećala se na 29 hiljade ha. ili za 1298%. Naiviše je zasejano u Siciliji (17,2 hiljade ha.). ~
— Grčko ministarstvo narodne privrede odredilo je visinu kontingenta za izvoz svežih jagoda u Nemačku od 1.500 tona. Za izvoz je potrebna specijalna dozvola Grčke banke.
— Velferinarsko odeljenje Ministarstva poljoprivrede izdalo je uputstva i mere za suzbijanje ovčih boginja. Obolele ovce treba odvojiti od zdravih i izvršiti nad njima kalemljenie (senzibinom limfom), koje vrše veterinari o državnom trošku.
-— ОКОВА тезеса ODO. je berba duvana u Hercegovini, Dalmaciji i Crnoj Gori. Kvalitet je odličan tako. da 1000 strukova teže oko 85 kg..Po mišljenju stručnjaka Hercegovina
treba da izbaci 600 vagona: duvana, Đalmacija 120 a Crna
Gora 80.
БАВЕШТАЈ НА СЛУЖБА
ИНДУСТРИЈА
— Вредност немачке кемијске производње попела се на 47 млд. марака 1936 са 3,7 и 3,2 млд. претходних година. Најмање је износила 1982 (2,7 млд.), док је 1929 износила 4,8. Разлог што је у 1936: још испод 1929 је тај што је опао извоз вештачког ђубрета и спале су му цене. Вредност кемијске производње већа је и од текстилне, па и од машинске.
— У Јапану је спуштена у море лађа са тонажом 35.000, опремљена за лов на китове. Јапанска влада изјаснила се сада да је спремна да учествује на конференцији о лову на китове, а одбила је да учествује на оној која је завршена у месецу јуну.
— Од укупне производње минерала у Британском царству, на угаљ, по вредности, отпада 42,7%, на злато 30%, бакар, олово, цинк, калај, сребро 3,2—8,3%, на петролеј, никл, жељезо, 2,1, 1,8. и 1,5%. У. светској производњи минерала на Британско царство. отпада на угаљ 22,3%, злато 58,3%, бакар 28,1%, олово 40%, цинк 29,0%, калај 43,9%, сребро 16,5%, никл 86,6%, жељезо 12,8%, диамант 40,4% азбест 68,24%, сумпор 6,4%, петролеј 1,8%, калиј 0,6%. Укупна вредност британске минералне производње изнела је 1985 г. 396 мил. ф. ш. Од тога: 165 мил. отпада: на саму Енглеску, а остало на доминије и колоније.
— У Дајрену основано је предузеће за производњу целулозе из сојине стабљике. Од 6. мил. тона стабљика друштво ће скупити 2 мил. До сада су сељаци стабљику. употребљавали за ложење, Сада морају прећи на: угљен, а За то је потребно да: се направе и друкчије пећи него што“ су их они до сада имали. |
— Производња петролеја у свету изнела: је: 1036. Tr. 946.62 мил. T:.(1995-: 220,57: 1932::180;73; 1999:::906,61);: npe,