Narodno blagostanje
Ма
17. јули 1937.
рата произвођено је 53,73 мил. т. У С.А.Д. произведено је 1936 145,57, СССР 27, Венецуели 22,80, Румунији 8,70, Мрану 8,33, Ираку 3,96.
— U 676 italijanskih svilarskih preduzeća proizvedeno је ч ргуа сени тезеса о. с. 11.536 mtc., prema. 6,8, hill. u istom periodu 1936. Vrednost proizvedene svile iznosi 136,5 miliona lira prema 56 miliona prošle god.
— Produkcija celuloze u Italiji iznosila je 1936 235 mtc. prema 115 mtc. 1985 god. Italila jie izradila plan po kome će biti autarkična u pogledu celuloze, čija se potrošnja računa na 3 mil. mtc. Stoga se počelo sa intenzivnim sađenjem topole (ove god. treba da se zasadi 1 milion stabala) te enkaliptusovog drveta. Kao sirovine upotrebljavaće se: slama od pirinča, suncokret, slama, otpaci konoplje i kestena, tropske bilike itd. .Za prva četiri meseca o. g. produkcija je za 60% veća od proizvodnje u istom periodu prošle godine.
— U Bugarskoi proizvodnja železne rude dostigla je 6.258 tona u 19936 g. prema 2.370 tona u 1935 g.
— Чехословачке фабрике шећера произвеле су у јуну о. г. 2586 кв. шећера, а у досадашњој кампањи 7,2 мил. кв. више за 1,5 мил. кв. него 1935. Потрошено је у току кампање 2,7 мил. а извезено 2,5 мил. Залихе концем јуна износиле су 8 мил. кв.
— Ланитал, вештачка вуна све више се производи у свим земљама, дакле не само у онима које теже за аутаркијом. Према проналазачу фФерети-у хемијски састав је скоро исти као и природне вуне, топлији је, финоћа и еластичност одговарају мерино вуни. Технички је производња већ сад савршена као код вештачке свиле после 25 година праксе. Јевтинији је од природне вуне. Као сировина употребљава се млаћеница (остатак код производње бутера).
— U toku prošle godine produkcija električne energije u našoj zemlji iznosila je 631.4 mil. kilovat sati, dok je 1934 bilo 718 mil. sati, 1992 g. 504 mil. sati a 1931 g. 392 mil. sati. Maksimum produkcije bio je u Dravskoi banovini a prema količini na 1 stanovnika u Primorskoj banovini. Snaga naših električnih centrala iznosi 429.464 kilovata od čega otpada na Savsku banovinu 57.893, na Primorsku 105.386 a na Dravsku 115.310. kilovata.
— U Varešu i Ljubiji proizvedeno je u 1936—437 godini (od 31 marta do 1 aprila) 453,737 tona gvozdene rude prema 249,5834 i 170,779 u prethodnim dvema godinama. Proizvodnja se prema 1934—35. godini povećala za 165%. Od iproizvedenih količina prodato je 1936—37 g. 269,889 tona, prema 259,549 i 170,382. Povećanje u procentima u odnosu na 1934—35 E. iznosi 175%. U Varešu proizvedeno je sirovog gvožđa u 193637 g. 34,455 tona prema 299,719 i 21.596 1 prodato je 36.298 prema 19.725 i 16.895.; a livenog 4,949 prema 2,615 i 2.486 a prodato je 5,789 prema 2.983 i 1.416.
=
ТРГОВИНА
'"— Продаја аутомобила у Енглеској повећала се н у току ове године иако слабије него прошле у истом периоду и то: особних кола продато је за 10% више (196,843), теретних 8,1% (49, 387), омнибуса 26,7% (3333). Извоз особних кола у првих седам месеци ове сезоне повећао се је за 34%, (46,736), теретних 40,3% (11,739), увоз особних по: већао се за 5156% (11.301) и теретних за 30,8% (1962).
— Аутомати улазе све више у праксу, ради чега ce
је прешло на изградњу великих, 32: продају до 20 артикала, место једноставних за 1—4 артикла, У Немачкој им. се цена за то попела. са „300—400 марака: на. 2000—4000. Али са тим трошковима дошло се до границе код које аутомати-више: нису рентабилни: Ипак: они се“ употребљавају, јер
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
| Страна 457
велике фирме гледају на њих само као на средство рекламе. |
— Потрошња чаја у свету од 1-IV-1936—341-IH-i537 изнела је 900,8 мил. либри према 878 мил. за прошлу год. У марту 1987 потрошено је 1 96 мил. либ. према 80,18 мил.
у марту 1986.
— Narodna banka je ovlastila svoje filijale da mogu do kraja ove godjne same izdavati ovlašćenja za frankiranje pošiljaka svežeg voća u Nemačku franko nemačka granica.
— Poljska se sporazumela sa Austrijom da joj liferuje 3ј4 celokupnog uvoza uglja. Od te količine 130 hiljada tona ide kompenzacionim putem. Kontigent uglja za juni iznosi 68,1 hili. t. prema 68 u junu prošle godine.
— Spoljna trgovina vunenim proizvodima pretrpela je od 1928 do 1936 znatne izmene. Izvoz vunenih tkanina u svetu spao je sa 84.900 tona na 46.100 tona. Isto tako je izVOZ DTreде зрао за 54.000 па 34.200 tona. Izvoz češljane vune je nasuprot tome porastao sa 38.700 na 42.100 tona. Ova pojava se objašnjava sve većim podizanjem vlastite tekstilne industrije u zaostalim zemljama, koje traže više sirovine mesto gotovih proizvoda.
— Iz kredita od 400 mil. din. Generalna direkcija drž. žel. naručila je 7 garnitura motornih vozova za prugu Beograd-Dubrovnik, koje ima da izradi Prva fabrika vagona, strojeva i mostova d. d. u Slavonskom Brodu. Isporuka se ima izvršiti u roku 12 meseci.
— Uprava državnih šuma u Vinkovcima prodala je 6 hili. m. bukovog drveta po 50 din. metar, 1600 m. mešanih cepanica po 76,20 din., 70 kom. grabovih oblica po 95 din.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Као што се могло предвидети, пољска влада није могла успети са својом политиком цена. Министарство је дозволило да се повисе цене жељеза за 7—10%. Оснива се присилни картел топионичке индустрије да би се сузбиле штетне последице за пољску привреду које настају с увозом руде и старог жељеза.
— Kao što je poznato Engleska je snizila carinu na kontinentalne željezne produkte sa 10 na 21/5%. Sada je ndkon pregovora engleske željezne i čelične federacije sa predstavnicima kontinentalnih firmi ovim poslednjim mimo dosad podeljenog kontigenta dodeljen novi od 200 hiljada tona. Od ove količine 100 hiljada tona je predviđeno za polufabrikate a druga polovina za gotovu robu.
— Контенгенти на увоз сировина и машина кочили су румунску извозну индустрију. Зато је већ раније укинут контингент за ваљано жељезо, јод и живу; Сада је обзнањена листа која садржи 42 артикла, нарочито машине и жељезне производе, по којој су четири групе увозника ослобођене стеге контингента (државне наруџбе, петролејска индустрија, индустрија наоружања и оне које по индустријском закону уживају помоћ). На овај корак влада се одлучила зато што има довољно девиза, Контрола увоза остаће за остале артикле и увознике. С овом трговинском политиком увоз ће се повисити са 12 на 18 милијарди леја.
— Na sastanku italijansko-jugoslovenskog stalnog privrednog odbora, naša delegacija je pristala na sniženje naše
uvozne carine na ofpatke veštačke svile, po informacijama »Jutra«.
JABHE ФИНАНСИЈЕ
— Летећи дуг Енглеске смањио. се од конца. јуна 1936 до, конца јуна о. г. са 827,2, на 705,7 мил. ф. ст. Сма» Њио се због тога што је влада финансирала наоружање пемоћу зајмова. Ако се количина злата Егализационог фонда