Narodno blagostanje

Страна 550

Posle objave rezultata OVOFO-

Uzroci Dada, cdna ратики dišnie Žžetve pamuka u S.A.D. cene su rapidno pale na nivo

Zaključni njujorški kursevi za oktobar pred kraj prošle ne'delje beležili su 10, 15 centi za libru, dok је istovremeno Ruzvelt cenu od 10 centi označio kao teški udar američkoj privredi, a naročito. пјесомој politici privredne i socijalne rekonstrukcije zemlje.

_._ Pamuk za S.A.D. već nekoliko decenija pretstavlja vrlo važan. ekonomsko-politički problem: 1)o, rata S-A.D. imale su · dominantan položai u svetskoj proizvodnji; one su bile glavni snabdevač većine uvozničkih zemalja i iskorišćavale svoi monopolski položai da diktiraju cene. 1909—1914 udeo S.A.D. u svetskoi proizvodnji pamuka bio ie 62,4%. Ova zavisnost, sasvim prirodno, nije konvenirala zemljama sa razvijenom tekstilnom industrijom koje su bile upućene na uvoz američke sirovine. Stoga su one nastojale sve više da se oslobode zavisnosti američkog monopola i da ovaj na svetskom tržištu pamuka unište. Politika uvozničkih zemalja išla je u dva pravca: one su s jedne strane u svojim kolonijama forsirale proizvodnju pamuka (Egipat, Indija i t. d), a s druge strane investicijama · kapitala stavliale su pod svoju interesnu sferu Plantaže pamuka na: američkom terenu. Blagodareći toi poHtici udeo S.A,D. u svetskoj proizvodnji pamuka pao je 19211996 na 42%. Poslednjih godina taj udeo iznosi jedva oko 40%.: Time su S.A.D. izgubile monopolski položaj u svetskoj proizvodnji pamuka. Šta više, one su svesne da taj položai više nikada ne mogu povratiti, jer su u međuvremenu u oblasti sVetske proizvodnje pamuka nastupila vrlo značajna Dpomeranja, koja još ni danas nisu završena i bivaju sve više pojačana s jedne strane neverovatno brzim razvojem proizvodnie veštačkih vlakana, a s druge proširenjem geografskog radiiusa proizvodnje pamuka. U takvoj situaciji američki izVoz pamuka; makar i u svom sadašnjem obimu, biva sve više Uugrožen.-A taj je slučaj naročito ove godine kada S.A.D. imaju odličnu žetvu, koja nagoveštava ponovni porast zalihe, a ta iznosi sada oko 4,4 mil. bala. Pored ove, postoje i zalihe u drugim zemljama, koje iznose oko 8,64 mil. bala. Prema ishodu ovogodišnje žetvVe pamuka u svetu pretstoji povećanje Zalihe, dok je ova od vremena depresije do nove kampanje stalno opadala. Na tržište pamuka ponova se navlače oblaci. To naročito zabrinjava S.A.D. Pamuk je najvažniji izVvozni proizvod S.A.D. On po vrednosti pretstavlja 50% američkog agrarnog izvoza, odnosno više od 1/5 celokupnog američkog izvoza. Izvoz pamuka pretstavlja glavni izvor dohotka velikog dela američkog: stanovništva. U 1933/4 vrednost izvoza SITOVOZ pamuka bila je 333,5 mil. dolara odnosno prosečno 1283 dolara na: svakog proizvođača: Što je naročito važno izvoz pamuka pretstavlja potrebu za: SAD,:jer čitava privreda, prema tome i socijalni i kulturni Život američkog juga počivaju na раmuku. Poljoprivrednik na jugu ne može da bira kulture, kao što je :slučaj na severu. A i u koliko bi imao nekakvog izbo-

ra taj mu se, iz socijalnih i političkih razloga, ne dopušta, jer

privreda juga počiva na: crncima, кори se ne sme dozvoliti da konkurišu belom severu.

Vlada se sa proučavanjem pitanja pamuka bavi već više od godinu dana, ft. |. od kada je Vrhovni sud proglasio neustavnim AAA čime su praktično bili uništeni osnovi za kontrolu proivzodnje i vođenje politike konstantnih cena agrarnih proizvoda. Toje iz osnova poremetilo Ruzveltov agrarni plan, ali ovaj međutimni; nije ni posle toga prestao da insistira na njemu. Da bi vratio u život kontrolu agrarne proizvodnie i ' državni : budžet oslobodio suvišnih tereta za finansiranje za-

na kome već davno nisu bile.

НАРОДНО Бланостана 555

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛ

liha, Ruzvelt je upotrebio sva sredstva koja mu stoje na ra-

'spoloženju. U tu svrhu iskoristio je ı ovogodišnju žetvu Da-

muka. Na nekoliko nedelja pre no što će da buđu saopšteni približno tačni podaci o ishodu ovogodišnje Žele, Ruzvelt je izjavio da će ovoga puta odbiti sve zahteve u pogledu ргеdujmljivanja agrarnih proizvoda pošto to pretstavlja veliko opterećenje državnog budžeta i da svakog dana može da bude sve veće, jer Se, posle ukidanja AAA, proizvodnja može ı nesmetano da povećava. Ova iziava, kada se imaju u vidu ograničene mogućnosti izvoza američkog pamuka, delovala je kao grom iz vedra neba. Pamuk je momentano postao naivažniji politički faktor dižući na noge sve interesente koji iz niega crpe svoju političku snagu. Između polioprivrednog odbora Senata i Ruzvelta nastao је pravi rat. Senat je upozoravao Ruzvelta na katastrofu do koje može da dovede njegovo držanje, jer bi cene pamuka u tome slučaju pale daleko ispod 10 centi. Najzad, borba je brzo likvidirana kompromisom. Ruzvelt je primio predlog o predujmljivanju viškova agrarnih proizvoda na sledećoj bazi: pšenica 70 centi, kukuruz 50 centi za bušel, pamuk 10, duvan 8 centi za libru. Na ime koncesije Ruzveltu Senat je zaključio, da se odmah na januarskom. sastanku ili u vanrednom zasedaniu u toku ove jeseni reši pitanje zakonskog predloga o kontroli viškova agrarne proizvodnje regulisanjem zasejane površine. Time je ujedno otklonjena opasnost da bi cene u ovoj kampanji mogle ioš više pasti. Ali isto tako, usled faktora koje smo gore naveli, nema ni razloga da bi se one mogle osetnije popraviti, jer će tekuća kampanja, ako ne nastupi povećanje svetske potrošnje, biti završena ром сата JD

Депозитне банке су посред“ ници између улагача и привредника. После 1929, у току депресије, збила се промена, у јер је трговачка меница која веже банку с привредником почела да нестаје. "Место ње у активи депозитних банака готово свих земаља повећала се позиција хартија од вредности. -

Друштво Народа у свом извештају 0 монетарној си: туацији у свету доноси податке за све важније земље, од којих ћемо узети само неке. За базу узета је 1929 = 100, тако да нам први број код појединих земаља означава, за који се проценат 1936 према 1929: смањио капитал употребљен за есконт меница и за зајмове, а други за колико се повећао проценат. капитала уложеног у хартије од вредности. Канада 50, 325; САД. 42 (1985), 265; Енглеска 94, 260; Немачка 58, 175; Пољска 47, 130; Чехословачка 68, (1935) 100; Француска 70, 90; Белгија (1985) 56, | Италија 62, 100.

Промена се, дакле, извршила у свим земљама. Разуме се да је и узрок у свакој појединој земљи, до извесне мере, морао бити специфичан. с 0 OH 1 заједнички. i O MOOD

Трговачка меница губи свој значај

Депресија се одликује обиљем капитала и ниском каматном стопом. У последњој депресији те појаве су биле јаче изражене него икад раније. Фактори који су то проузроковали јесу: обиље злата, које се осетило нарочито после повећане производње и детезаурације, Te интервенција централних банака и влада које су се "трудиле да оживе привреду ЛрОШтИрУ УНИ“ кредитну базу | „политиком отвореног тржишта". Огромна ' O којим су банке располагале, оборила су каматну стону.

Док је на једној страни лежао огроман новчани капитал, на другој је индустрија и трговина» била умрт-