Narodno blagostanje

11. септембар 1937.

Stanje naše privrede u julu t.g. pokazuje, prema mesečnom izveštaju Odeljenja za ekonomska izučavanja Narodne banke, da je konjunktura u daljem porastu. Najopštija kategorija, kod koje delatnost svih pravrednih grana dolazi do izražaja, broj utovarenih vagona, koji je u julu, sa 152.000 prema 136.000 u julu t. g. i 130.000 u julu 1936, dostigao rekordno stanje, to najbolje potvrđuje. I indeks rudarske proizvodnje, sa 139,9 prema 126,6 u junu t. g. i 107,3 u julu 1936, rekordan je. Na trećem mestu je indeks topionič-

Naša privreda u julu t. god.

ke proizvodnje, koji sa 177,G prema 120,4 i 171,1 u gornjim

mesecima pokazuje veliki porast. Sa indeksom osiguranih radnika, nažalost, ne raspolažemo ni za juli ni juni t. g.

Ni podacima o državnim prihodima u julu ne raspolažemo. U junu su izneli 905 prema 909 u maju t. g. i 745 mil. din. u julu 10936. To znači da su u neznatnom smanjenju. U smanjenju su prihodi od posrednih i neposrednih poreza, dok su monopoli, a naročito državna privreda, u znatnom poras{u. Spoljna trgovina u julu je u porastu: izvoz je izneo 533 mil. prema 416 u junu ft. g. i 330 mil. din. u julu 1936. Uvoz je neznatno opao sa 433 u junu na 427 mil. din. u julu o. g.

Indeks cena na veliko u znatnom je skoku sa 72,1 u junu na: 73,7 u julu t. g. Najviše su porasli stočni proizvodi i to sa 62,0 u junu na 65,5 u julu, zatim bilini proizvodi sa 69,3 na 71,5 1 najzad industrijski proizvodi sa 75,9 na 76,3. Minerali su ostali nepromenjeni na 8,1. Stim su se makaze cena poljoprivrednih i industrijskih proizvoda. koje su već u junu počele lagano da se zatvaraju, još jače zatvorile.

Interesantno je da su cene na malo, posle stalnih skokova poslednjih meseci, u julu ostale перготепјепе па 85,6 u Beogradu, u Zagrebu neznatno porasle na 82,6 (prema 82,5 u junu), a u Ljubljani čak pale na 85,6 prema 86,2 u junu t. g. Ako se porast cena na veliko i dalje održi, možemo oče kivati dalji porast i onih na malo. |

”–{q=<=fizzz mz === Удружење млекара-произвођа-

ча у Београду донело је ових дана одлуку да повиси цене млеку са 2— и 2.50 на 3 дин. по литру. Као разлог овоме повећњу Удружење наводи поскупљење сточне хране за 30% према прошлогодишњим ценама, Оно рачуна да литар млека стаје произвођача у штали 2,50 дин, без других трошкова, које он има око крава, и разношења млека по Београду. Цене млека, по рачуну Удружења, треба да се равнају по ценама хлеба. Сада килограм обичног црног хлеба у Београду стаје 3— дин. а белог 3,50. Млекари рачунају да је млеко ипак најјевтинија животна намирница. Док су се тако београдски млекари потрудили да престоницу пре уобичајеног времена усреће зимским ценама, Загреб је ових дана доживео сасвим обрнути случај. Сељаци из околине, наиме, одлучили су да снизе цене млеку, на 2— и 2,50 дин. Разлози загребачких млекара сасвим су други: Сељаци су преко Господарске слоге основали у Загребу Средишњу млекарску задругу која је најавила рат посредницима у продаји млека, т.ј. велепродавцима. Али да најновија цена није настала само из разлога борбе, и да она с новом организацијом још увек даје сељаку пристојну зараду, произлази из писања „Хрватског дневника", који констатује да је сељак, продајући преко посредника, добијао само 0,65 до 0,85 дин. по литру.

Београдски млекари доводе цену млека у узрочну „везу са два фактора: ценом сточне хране и ценама хлеба. Сточна храна је свакако врло важан производни фактор, и као таква она може утицати на кретање цена млеку. Дру-

Неоправдано поскупљење млека у Београду

o ——

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 583

го је питање да ли је тачно тврђење млекара да је цена сточној храни порасла за 30% и да то мора имати за последицу оволико поскупљење млека. Ми мислимо да ни једно ни друго тврђење не одговара стварном стању. Зато нам загребачки случај пружа довољно доказа. Јер не видимо зашто би млекари из околине Београда имали веће производне трошкове него загребачки.

Ни тврђење да произвођача млеко у штали кошта 2,50 дин. није тачно. Да би се то боље видело, треба имати пред очима, ко су „произвођачи“, заступљени у Удружењу млекара који су повели акцију за поскупљење млека. Београду лиферују млеко највећим делом сами сељаци, а само једним малим посредници-трговци. Сељаци, међутим, само су малим делом произвели млеко које продају, а Остатак су купили од својих комшија, тако да су они стварно посредници-трговци за највећи део млека који продају. Они су сад и повели акцију за дизање цена, преко свог Удружења. Овај начин снабдевања Веограда млеком најгори је што се да замислити. Потрошач плаћа посреднику зараду иако на око купује директно од проинзвођача. С друге стране сељак-посредник и поред урачунате посредничке зараде у цену млека није у стању да пружи оне гарантије у погледу квалитета и чистоће млека, које иначе пружа трговац-посредник, који продаје на велико. То објашњава релативно велике цене које плаћа београдски потрошач за квалитативно рђаво млеко. Али тим још није објашњено садашње подизање "цена. Ради се 2 згодном изговору продаваца млека, који хоће да искористе мало поскупљење сточне хране. Они, међутим калкула: цију, по којој литар млека у штали кошта 2,50 дин, нису применили према оним сељацима произвођачима, који продају млеко комшијама, а не директно потрошачу. Цена, коју сељаци-посредници плаћају произвођачима креће се испод или највише око једног динара по литру.

Тврђење о узрочној вези цене хлеба и млека не може издржати критику. Цене других артикала у већој мери могу утицати на цену артикла у питању само у случају заменљивих добара. Али и то опет преко понуде и тражње, уколико већа употреба заменљивог артикла смањи тражњу оног у питању. Млеко и хлеб се не могу један другим заменити, иако оба претстављају артикле људске исхране. Њихове цене према томе могу да дивергирају. Један пример за то навели смо 1985 год. у броју 38, када смо констатовали да је цена брашну и пшеници у Француској два и по до три пута већа него код нас, док су цене млеку у Паризу биле равне београдским. а О početku oktobra 1936 kruna je notirala u Njujoku 4,13, a u početku novembra 3,541/a, s koga kursa je do juna t. g. došla na 3,48%}a., Opticai novčanica u novembru je još bio na starom nivou (5.662 mil. kr.) da u decembru poraste na 6.478 mil. i na koncu juna t. g. ostane na 6.158 mil. kr. U znatnom je porastu menični portfelj Narodne banke, koji je sa G91 mil. kr. u novembru pr. god. skočio na 1194 mil. samo mesec dana kasnije, da se u junu t. g. zadrži na 1.092 mil. kruna. Ukupni promet Narodne banke pak skočio je od novembra do decembra 1936 sa 1560 na 23939 mil. kr. i u junu t. g. iznosio je 2204 mil. kruna.

Čehoslovačka „posle devalvacije

druge

(OTO o слети

Dejstvo ovih mera valutne i kreditne politike na berzanske vrednosti bilo je sledeće: Opšti berzanski iznos роrastao je u decembru 1936 na 137 prema 122 u septembru iste godine. U toku 1937 on se održavao između 134 (juni) i 168 (april). U julu t. g. iznosio je 147. Indeks industrijskih i transportnih vrednosti imao je još veći porast, i to sa 199