Narodno blagostanje

2. октобар 1937. |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 637

већим делом клириншким уговорима са појединим држава ма. Оним првим ће се исплате вршити у лејима по старом курсу. До сада је увоз румунских облигација подлежао дозволи Народне банке, која се врло тешко добивала. У вези са изјавом Управе државних дугова берзански кругови у Румунији очекују да ће доћи до конверзије оног дела иностраних дугова, који се налази у земљи у унутрашњи дуг гласећи на леје.

NOVČARSTVO

— Секретар за државне финансије у САД Моргентау дао је изјаву да је с енглеском владом вођен разговор о заједничкој акцији против прилива страних капитала, који су несигурни и могу се сваки час повући (хот мони). Као и неколико пута раније, говори се да би требало повисити порез на добит страног капитала. У Цити-у се сматра да нема ништа стварно иза ове изјаве. Њујоршка берза у последње време доживела је неколико по: треса, а тржиште капитала није у довољној мери ликвидно да би могло задовољити тражњу. У таквој ситуацији сузбијање страног капитала изазвало би нове потешкоће, а то секретар финансија зна.

— Министар финансија дозволио је пограничним „мењачницама да могу у брзим возовима између двеју

пограничних станица мењати новац. Посао треба да врше.

овлаштени чиновници, који ће носити спољни знак.

— За првих осам месеци о. 2. затражило је заштиту 13 банака и 4 кредитне задруге. Крајем августа било је под заштитом 337 кредитних завода, а од њих су 297 добили одлагање плаћања, 6 завода је под санацијом и 34 је упућено на ликвидацију ван стечаја.

— Швајцарска спрема мере против неконтролисаног прилива „ћобћ топеу“, који је нарочито од почетка ове године заузео велике размере. Навала страних капитала у Швајцарској долази делом од бежећих капитала, а делом од исплате зајмова датих иностранству. Величина бежећих капитала, који су у Швајцарској нашли прибежиште, цени се на пола милијарде франака. Ни досадашње држање Швајцарске према овим капиталима није било пасивно. Банке већ одавно не дају никакве камате на жиро-рачуне. Продаја 5-годишњих благајничких бонова не врши се странцима нити лицима, која су банкама непозната. Отварање нових жиро-рачуна врло се тешко постиже. Сада Швајцарска Народна банка спрема далекосежније мере на овом пољу. Пре свега у пројекту је проширење горњих мера на читаву земљу и све новчане заводе. Даље се спрема увођење специјалних комисија за контролу страних жиро-рачуна, пријатељско утицање на стране муштерије и ограничење издавања сефова странцима. Изгледа ипак да се старим муштеријама неће стављати никаква ограничења. Мере ће бити управљене само против бежећих капитала и односиће се поглавито на она страна потраживања, која гласе на франке док ће она која гласе на девизе, као и депоновани капитали и банкноте остати поштеђени.

— Nemački ministar privrede izdao je uredbu po Којој зе тогаји svi strani vrednosni papiri prijaviti do 20 oktobra t. g. Raihsbanci. Uredba obuhvata sva fizička i pravna lica u zemlji, emigrante, ukoliko su njihovi inostrani papiri podvrgnuti devizno-pravnim ograničenjima, kao i sva lica u zemlji, koia čuvaju tuđe papire. Od prijave su izuzeti: ruski zajmovi, mađarski i austrijski neregulisani predratni zajmovi, mađarske predratne založnice, bosanski i hercegovački zajmovi. Neprijavljivanje podleži oštrim kaznama.

— Prema nainovijim podacima turske Narodne banke, u Turskoj ima 45 domaćih i 7 stranih banaka. Ukupni nomi-

nalni kapital domaćih banaka iznosi 174,17 mil. tur. lira, od čega otpada na naiveću Zimer banku 62 mil., a na drugu po veličini, Poljoprivrednu banku 30 mil. t. lira. Ukupni kapital stranih banaka izražen je sa 5,8 mil. t. funti. Najveći broj filijala (260) poseduje Poljoprivredna banka, posle nie Otomanska banka sa 61 i Iš-Bankasi sa 41 filijalom.

Стање швајцарске Народне банке на крају треће септембарске недеље исказало је рекордни прилив девизау износу од 85 мил. шв. фр. тако да се њихов укупни износ попеа на 3839 мил. фр. Девизе потичу делом од плаћања иностраних зајмова, а делом од лутајућих капитала, који су, У вези са валутном нестабилношћу у Западној Европи, потражили уточишта у Швајцарској. Исплаћен је 5% зајам белгијске Телеграфске и телефонске режије у износу од 31 мил. шв; фр. (закључен делом у швајц. францима а делом у холандским форинтама).

— Немачка је у најновије време изменила и допунила своје девизно законодавство. Нови прописи односе се пре свега на узимање кредита са стеченим везаним потраживањима, које ће убудуће бити дозвољено само у случајевима да се ова потраживања употребљавају за финансирање нових производња, специјално оних у оквиру четворогодишњег плана. Код грађевинских кредита мораће власник грађевине да поседује најмање 30% капитала. Везана потраживања моћи ће се употребити за куповину некретнина само кад најмање половина цене буде плаћена у девизама. Емигрантима је забрњено да носе собом немачке иностране вредносне папире. Они ће их моћи само продати у земљи, а добијени износ уписати на емигрантски везани конто. ПЏутницима је дозвољено да изнесу из земље др 20.— марака у сребрном новцу. Како се овај у иностранству размењује по нижем курсу, Рајхсбанка је кредитним установама и путничким бироима у иностранству омогући“ ла да овај новац шаљу на слободан рачун и обрачунавају по званичном курсу, тако да ће путници добити исту врелност као у земљи.

КОМЈОМКТОКВА

— Оживљење бугарске привреде последње године осећа се на свим линијама. У првом полугођу 1987 увоза је порастао на 2.255 мил. (према 1561 пр. год.) а извоз на 2.388 (1479) мил. лева. Државни приходи за седам месеци т. г. су са 3.791 мил. (према 3.253) само за 46 мил. лева мањи од буџетом предвиђене суме (7/12). Улози на штедњу исказивали су концем маја т. г. 12.316 (11.167) мил. лева. Број регистрованих незапослених смањио се до краја јуна т. г. на 19.687 (према 30.045 у исто време прошле године).

— У јулу о. г. било је код Сузора осигурано 707,429 радника, према 713,885 у јуну или за 6406 мање. Према јулу 1986 то је за 77,9839 више. Мушких има 528,444 и женских 178,985. Највећи пораст, према прошлој години, забележи ле су градња железница, путева и водоградње (12,024) или за 44,12%, шумско-пиланска индустрија 10,726, или 26,52%. текстилна 8,708, камена и земље 6244, грађење над земљом 6136, метална и машинска индустрија 50835. Мање је запо: слених код централа уз водени погон (216) и индустрије дувана за 215. Највећи пораст према јулу 1936 имали су Оузор у Београду (12,644), Љубљани (11,128) и Сарајеву (6194). Према јуну ове године мањи је број запослених у Бањој Луци 2862 (11,94%), Београду 725 (0,69%), Дубровнику 276 (1,16%), Нишу 1341 (3,40%), Новом Саду 1100 (8,40%), Осијеку 1256 (2,28), Сарајеву 550 (1,43%), Скопљу 2181 (6,48%), Сомбору 1280 (5,76%), Сушаку 806 (5,24%), Загребу 238 (0,28%), укупно 12,615. То. значи да је код других уреда могао нарасти број осигураних. Из извешта-