Narodno blagostanje

Страна 638

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

___Бр. 39

ја се још не види који би могли бити узроци да је број; запослених смањен; требало би да се види које су гране погођене. Могло би се закључити да:је тај пад имао локалне узроке, као н. пр. отпуштање радника у Бањој Лупи код фирме Вогпа Вој-а, за време штрајка. Према томе не мора о. г. већ јули бити месец сезонског опадања радника. Да се прилике поправљају види сеизтог што је осигурана надница порасла за 0.29 дин. о. г. Зато је укупна обезбеђена надница била 407,04 мил. дин. према 405,55 мил. У јуну 0. г. и 348,92 мил. у јулу 1986.

— Румунски министар финансија констатовао је у једној изјави штампи знатно побољшање коњунктуре У земљи. За 5 месеци тек. буџ. године, државни приходи су прешли буџетом предвиђену суму а према прошлој год. већи су за 4 милијарди леја. Директни порези порасли су према прошлој години за 20%, индиректни за 23%, таксе за 27%, приход од државне режије за 38%. Развој улога код Народне банке, Поштанске и осталих штедионица такође је повољан. За последње три године они су се код Народне банке подвостручили, код Поштанске штедионице подеветеростручили а код осталих штедионица потростручили. Полугодишњи биланси банака показују зна тан ликвидитет новчаног тржишта у Букурешту.

— У Енглеској подигнуто је 1936 551 фабрика, од којих свака запослава више од 25 радника, а 201 била је проширена. То је највећи број фабрика подигнутих у једној години. У току године затворено је 386 фабрика а то је најмањи број последњих година. Нове фабрике запославају 50.000 радника. У 129 фабрика запослено је више од 100 "радника а у 18 више од 200. Са учешћем страног капитала основане су 24 фабрике а 1985 било их је 17.

SAOBRAĆAJ

. — Дубровачка паробродска пловидба одлучила је да посетиоцима Јадранске обале, који се користе парсбродима друштва даје бесплатан повратак на својим бродовима у времену од 1 новембра до 31 марта.

— Донета је Уредба о набавци и полагању кабела на прузи Београд—Загреб—Марибор—аустријска граница. Министар пошта, телеграфа и телефона добио је овлашћење да закључи зајам код Државне хипотекарне банке У износу од 267 мил. дин. за набавку кабла и за извођење радова. Зајам ће се отплаћивати из прихода од поштанско-телеграфске и телефонске службе и то месечно по 25 мил. дин. Материјал који Министарство пошта буде набавило из иностранства биће слободан од царине. Дужина кабла износиће 700 км., а његов капацитет је 90 линија на целом правцу. Линија ће бити способна за ред у јесен 1989 год.

— После закључења румунско-југословенског уговора о подизању моста код Турн Северина, којим се има да омогући касније спајање Румуније са Јадранским морем жељезничким путем, Румунија се пре кратког време: на споразумела с Бугарском о подизању исто таквог моста код Рушчука. Тим има да се омогући спајање бугарске и румунске жељезничке мреже и успостављање директне везе Софија—Рушчук—Букурешт. Са оба ова моста Бал: кан има да добије низ врло важних директних жељезничких веза, које ће бити од велике привредне важности.

ŠTRAJKOVI

— Za prvih 6 meseci o. g. bio je u SAD 92531 štraik pruma 2179 u čitavoj 1936, 2014 u 1935, 1856 u 1934, 1562 u 1933, 808 u 1932, 894 u 1931 i:653 u 1930.:Od 1980 do 1986 bilo je u pojedinoj godini štrajkaša: 158,000; 279,000; 243,000; 819,000;

1,467.000; 1,117.000; 789,000; a u prvoj polovini 1937. 1,197,000. izgubljenih radnih dana, počevći od 1930 bilo je 2,730.000; 6,386:000; 6,463.000; 14,819;000; 19,592:000; 15,456;000; 13,;902;00D: a u prvoj polovini 1937 god. 17,934.000. Posle sloma velikog štraika u čeličnoi industriji nastupio je bio zastoj. Sada se oseća ponovo pokret za štraikom Код železnica, jer su. one odbile zahtev za povišeniem nadnica za 20% i ponudile 10%.

RAZNO

— Koncem 1936 imovina Trade-Uniona iznosila је 16,030,469 funti šterlinga, dva miliona više nego prošle godine i dva puta više nego 1996. Upisan je 441 savez, a broj članova iznosi 4,209,709. Članski prinosi godišnje iznose 7,628,625 F. 5. U toku 1986 podeljeno je 1,882,194 7. š, kao pomoć nezaposlenim, prema 2,500.000 1935 i više od 8 miliona 1931. 'Štrajkašima podeljieno je 194,9883 prema 5,616,732 1926. Ма Копgresu u Norviču koji ie održan 6 septembra zaključeno je да se od vlade traži da da penzije starim radnicima iznad 65 god. u iznosu od 1 1. š. nedelino i 35 šilinga na jednu porodicu. Finansijski efekat ovih penzija za državni budžet bio bi 80 miliona godišnje.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Трговачки регистар

Хрватско-славонска банка за парцелацију и колонизацију д. д., Загреб, упис члана управног одбора д-ра Фердинанда Саулика. — „Сава“ опће осигуравајуће д. д, упис члана управног одбора г. д-ра Степана Посиловића. — „Драх“ инд. дрва, Загреб, упис члана управног одбора г. Хенриха Отона. — „Монтаника“ д. д. У Загребу, упис промене чл. 3, 19 и 24 друштвених правила. — „Пропаганда“ д. д. прије Југосл. Р. Мосе д,.д. у Загребу, упис члана управног одбора г. Надашиа Жељка. — Творница танина „Сисак“ д. д. у Загребу, упис члана управног одбора г. д-ра инж. Франка Ханауа. — „Изис“ д. д. за инд. и промет дрога и кемикалија из Загреба, упис чланова управног одбора г.г: Мгр. Сештека Фрање, Мгр. Рихарда Сушника, Мгр. Лазића Драгољуба и Мгр. Милетића Хинка свих из Загреба. — Палма каучук д. д. у Загребу, упис члана управног одбора г. инж. Дитриха Антуна. — Удружене електричне централе у Загребу, упис чланова управног одбора г. г. д-ра Пеичића Тодора и д-ра Грахо Ивана. — „Телуриа“ рударско и инд. д. д. у Загребу, упис члана управног одбора г. Кожула Милана. = Индустрија аеропланских мотора а. д. у Раковици, упис промене чл. 2 друштвених правила. — Тенерално трговачко а. д. у Скопљу, упис промене чл. 40 друштвених правила.

Зборови акционарских друштава

2 октобар. А. д. за фабрикацију леда, Загреб (редован).

4 октобар. — Кромолитографске творнице Рожановски и друг д. д., Загреб (редован).

6 октобар. — Холерит д. д. у Загребу (ванредан).

д октобар. — Митровачка парна пилана, творница шперплоча и фурнира д. д. Сремска Митровица (редован).

11 октобар. — Д. д. за експлоатацију дрва у Загребу редован). j

14 октобар. — „Муња“ творница акумулатора д. д. у Загребу (редован). |

24 октобар. — Прва југословенска кемичка фабрика д. д., Нови Сад (редован). -

28 октобар. — Трговачки обавештајни завода. д,

пређе Р. Г. Дун и Комп. у Београду (редован). |