Narodno blagostanje

13, новембар. 1937.

Iz uredništva : OI MI 3

KONJUNI«Ć TUBE

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

„Страна 721

и] | |B

Opšte pretpostavke razvitka sadašnje konjunkture (Nastavak)

· VII KONJUNKTURNA POLITIKA

Slom svetskog tržišta uputio je svaku: nacionalnu privredu da traži samostalno izlaz iz krize. Slom tržišta kapitala prisilio ih je da potraže nove metode finansiranja konjunkture. Agrarna kriza učinila je da mere koje su se nametale u ovakvim prilikama, zahvate privredu u celini, a ne samo industrijski sektor. Hiperprodukcija kapitala u proizvodnom obliku pretstavlja zapreku obimnijem procesu investiranja i mesto spontanog, koje bi došlo od same industrije, investiranje se vrši zahvaljujući državnoj politici. Tako |e došlo do konjunkturne politike koja pretstavlja novost u privredi. To je proširena, upotpunjena i s više plana vođena ekonomska politika. Karakteristika starije ekonomske politike bila je u tom da je država pomagala tendencije koje su se rađale samim razvojem privrede. Ona ih je ubrzavala i do izvesne mere korigirala njihov smer. Privatna inicijativa nije bila pri tom okrnjena, i cikličko kretanje privrede dolazilo je potpuno do izraza pored te politike: Ona nije, dakle, nikad sebi stavila za cili da kontroliše čitavo kretanje privrede, da tako mesto valovitog kretanja iz poleta u krizu i obrnuto ostvari pravolinijsko i uravnoteženo gibanje.

Konjunkturna politika treba da ostvari beskonjunkturnu privredu. Ovaj zadatak postavljen je u krizi koja je bila tako duboka, da kapital nije bio sposoban da samostalno nađe izlaz iz krize. Na jednoj strani stajao je proizvodni aparat s ogromnim kapacitetom, ma-– gazini robe bili su prepuni, a kupovna sposobnost na domaćem i stranom tržištu slaba. Odnosi između ponude i tražnje bili su dakle vrlo neuravnoteženi na račun prve. U prvim početcima, konjunkturna politika bila je skromna u svojim ciljevima. Trebalo je da država javnim radovima zapali motor privrede, tako da bi ona posle toga mehanički nastavila svoje kretanje. Međutim, kad je jedanput zavedena, konjunkturna politika počela je da se izgrađuje kao sistem.

Na pravac razvoja konjunkturne politike uticale su s jedne strane prilike u privredi svake pojedine zemlje, rezerve kapitala koje su doprinele izlazu iz krize, a s druge strane politički odnosi u svetu. Američka konjunkturna politika započela je s namerom da likvidira nezaposlenost, da popravi položaj farmera povišenjem cena, da podigne kupovnu sposobnost radnika poviše-

njem nadnica, da kontroliše kredit. Ona je uglavnom ostala kod toSa do danas i glavna joj |e odlika javni radovi koji su preduzeti u SAD. Nemačka konjunkturna politika započela |e s javnim radovima s ciljem da likvidira nezaposlenost. Međutim, u drugoj godini njene prakse naoružanje postaje njena kičma. U Engleskoj bilo je dovoljno da se zavedu carine, depresira funta, i zavede politika otvorenog tržišta, pa da kapital sam posle toga smogne dovoljno snage da razvije polet. Kad se počelo provoditi naoružanje. većeg obima (već pre toga engleska ratna industrija bila |e u konjunkturi radeći za inostranstvo), nije tim ništa izmenjeno u ekOnomskoj politici, samo je budžet nešto jače opterećen. Baltičke zemlje imaju opet konjunkturu posebnog tipa čiji koren leži u dobrom izvozu u Englesku i neke druge Zemlje. |

Sprovodeći konjunkturnu politiku svaka zemlja morala je da se osloni u prvom redu na svoje sopstvene privredne snage. Time se mogu objasniti razlike koje postoje u praksi pojedinih zemalja. Nismo imali nameru da označimo sve varijante konjunkturne politike, nego da upozorimo na njihov osnov. Svima im |e zajedničko to da je država u sprovođenju tih mera morala da se angažuje sredstvima svog budžeta. Ona nije ostala kontrolni organ koji bi sprečavao samo anarhiju и ргоizvodnji i prometu. Izvođenje javnih radova ustvari znači stvaranje veštačkog tržišta da bi se tako proizvodnja mogla staviti u pokret. To je prva negativna strana konjunkturne politike. Druga је ta što je politički momenat odlučio da težište konjunkturne politike bude naoružanje, specijalno u nekim zemljama. Ono igra sve značajniju ulogu i u engleskoj konjunkturi, a probija se i u američkoj s planom o gradnji trgovačkih lađa koje će se moći preudesiti u ratne. Ni teoretičari nisu našli ništa drugo da preporuče za slučaj ako bi zapretila kriza, neco da država pripremi plan |avnih radova s naoružanjem kao glavnom tačkom.

Ove negativne strane konjunkturne politike pretstavljaju slabost same koniunkture. Jedan deo privrede u pokretu je zahvaljujući državnim porudžbinama. Đokle mogu one da se gomilaju, kad se mogu finansirati samo gomilanjem duga? I da li ratna konjunktura ne vodi sukobima koji bi i nju mogli da slomiju?

VIII VALUTNA POLITIKA

Pored opasnosti od oružanog rata nad svetskom privredom lebdi i opasnost valutnog. Devalvacija i najjačih valuta u svetu pokazuje koliko {e kriza bila duboka, tako da se moralo posegnuti za poslednjim sredstvom. Zlatna valuta ukinuta je da bi se po: potrebi lakše mogla nastaviti devalvacija. Po principima liberalne političke ekonomije stabilna valuta je jedan od stubova ekonomske stabilnosti. Ako je neizvesno koliko će današnje potraživanje u nekoj stranoj valuti

iznositi posle nekoliko dana, izraženo: u. zlatu, tim je otežano svako kalkuliranje. U takvim prilikama teško је ostvariti međunarodnu privrednu saradnju. Postoji tesna povezanost između međunarodne razmene dobara i valutnih problema. Trebalo bi da se razmena do izvesne mere oporavi i odnosi između pojedinih valuta učvrste pa:da se tek posle tog može misliti na vraćanje zlatnog važenja. Situacija Iranka, jena, pa i dolara u poslednje “vreme ne pretskazuje da bi do tog moglo doći. .