Narodno blagostanje

Страна. 730 _

криза последица једностраног развића полета, наиме осуства инвестиција које су у ствари главни саставни део полета, Тај слободни капитал био је на тржишту и сад је почео да бежи из земље обзиром на нови Њу Дил који спрема Рузвелт и на претње које он упућује капиталу. '

Из тих. специјалних · разлога излази просечан пад курсева хартија од вредности у Америци према највишој тачци у овој години 30%, док је у Енглеској само 15%.

Да су шпекулација робом, шпекулација хартијама од вредности и неумерена политика Рузвелтова према капиталу узрок стропоштавања на ефектним берзама, најбољи је доказ чињеница да у исто време кад падају индустријски папири државне облигације скачу. '

Бекство капитала из Америке направило је читав окршај у Европи. По себи се разуме да није добра, ни по девизно тржиште, ни по новчано тржиште, ни по тржиште капитала оваква кошија капитала каква се изводи ових дана преко Атланског Океана од Америке ка Европи. Капитал је појурио у Француску, Швајцарску, нешто Холандију, а највише у Енглеску, И у последњим трима земљама настала је велика забуна због тога. Највећа је у Швајцарској, јер Тамо прилив злата расте у фантастичним размерама, а нови капитали на тржишту уносе једну вибрацију која ниуколико није пријатна, нарочито < обзиром да једнога дана може да наступи вибрација у супротном правцу. Због тога је, на иницијативу Швајцарске банке, швајцарско банкарство предузело меру одбране од штетних форми те навале капитала на границу. Створен је један споразум, којим се наравно не одбија стран капитал, на какву је наивну мисао могао да дође само Рузвелт, већ којим се сузбијају штетне форме навале капитала и исти стављају у службу швајцарске народне привреде. По том споразуму Швајцарске банке имају у најкраћем року да претворе инострана потраживања у швајцаским францима по виђењу у потраживања са најмање три месеца рока отказа. Наравно, нови се улошци не примају другачије него са роком отказа. Даље, сви, улошци са роком од 6 месеци имају да плате банкама провизију од 1% годишње, а камата се плаћа на тај новац са отказним роком од најмање 9 месеци. Даље, банке не примају, ни у отворени депо ни у сефове швајцарске новчанице које припадају странцима.

Бекство. капитала из Америке има за последицу пад курса девизе Њујорк, догађај који је изазвао узбуђење не најмање у читавом свету. Пре свега, велико узбуђење оних европских капитала, који још нису побегли из Америке. Они, наравно, губе на курсу. Губе и они Европљани који имају хартије од вредности гласеће на доларе. А највише имају да изгубе оне земље које у извозу конкуришу Америци. Чују се уздаси на све стране, како је

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 46

премија на злато према долару скочила на 1 шилинг и 4 пенса. Потребно је да мало ближе објаснимо ту појаву. Пре свега треба да се сете наши читаоци трипартитног валутног споразума између Енглеске, Француске и Америке о коме смо ми опширно писали, а по коме су се државе обавезале да злато из новчаничних банака и девизних фондова не дају појединцима за извоз, већ само истим установама одговарајућих држава. У Америци је највећи део злата у рукама девизних власти. Значи да се бежећи кпитал из Америке има да ликвидира у облику пошиљки злата од стране американских власти енглеским или француским девизним властима. Америка има девизни регулациони фонд, који има у рукама курс долара:на страним берзама. Он може дакле да одреди курс долара и у Лондону, одређујући цену злату за доларе, односно однос између фунте стерлинга и долара. Тај се фонд досада држао пасивно према курсу долара, тј. допустио је да долар падне према злату. 10 значи да курс долара падне према фунти стерлинга, јер се цена злата данас изражава у фунти стерлинга. Кад год долар падне према фунти стерлинга, пао је и према злату. Један кг. злата износи 1.225 долара. Међутим, према курсу долара у Лондону од 5 који је био ових дана (1. 5 долара за 1 фунту стерлинга) кг. злата кошта у Лондону 1.287 долара. Разлика је 12 долара на један кг. злата, односно 1 шилинг 4 пенса по унци. Ма колико да је ова разлика узбудљива, она још увек не мора бити повод за узбуђење у Њујорку; јер то још увек није доња златна тачка. Ми немамо тачне калкулације при руци, али знамо да је данас подвоз злата преко мора и премије за осигурање тако велик, да тек губитак од 2 шилинга по унци злата постаје рентабилан за извожење злата из Америке уместо куповања девизе Лондон. Али је ово неоправдано узбуђење међу европском публиком дало маха шпекулацији да протури глас, да Рузвелт мисли искористити своје овлаштење девалвације долара још за 10%, тако да је он морао дати категорички деманти. Ми мислимо да Америци не пада на памет даља девалвација, јер су сасвим друге прилике биле када је извршена прва. Требало је подићи цене пољопривредним пронзводима и олакшати дугове. Све то данас сасвим другачије изгледа. Још мање можемо да разумемо узбуђење због бекства злата из Америке у Европу. Доскора је половина целог светског злата, преко 250 пута више но што има наша Народна банка, било у Америци. Милијарда златних франака, па и више, нема никаковог значења за американску златну подлогу, а може бити само од користи за Европу. Ми бисмо имали разлога да се радујемо што је лутајући капитал узе овога пута сасвим противан правац. 5

О злату у вези са овим питањем говоримо у данашњем берзанском извештају.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

ината ратни раеенитаљет те Есј.

У Сплиту су 6 о. м. на врло Још један значајан наци- свечан начин пуштена у море онални успех страног два пароброда „Јадранске капитала пловидбе", Сарајево и ШуИ еивншнвизштеи | мадија | Шневна и стручна штампа поклониле су овом догађају велику пажњу и то ле толико због повећања бродског инвентара Јадранске Пловидбе, колико због чињеница што су бродови изграђени у змљи на доку предузећа „Јадранских бродоградилишта", Догађај је означен као велики успех нашег домаћег поморства и привредног прегалаштва, једном речи као национални успех. Он то несумњиво и јесте, Бродови

су свакако квалитетни јер их је „Јадранска Пловидба" примила. Фирма „Јадранско бродоградилиште А. Д." је ново предузеће које је настало фузијом двају страних бродоградилишта: Бродоградилишта „Сплит' д. д. у Сплиту које је било предузеће француског капитала и „Уагго", Јадранског бродоградилишта а. д. у Београду, предузећа енглеског капитала. Овај наш успех постигнут је дакле заслугом једног предузећа страног капитала. Наша штампа пише славопојке овом делу страног капитала, али је то неће ометати да колико сутра заборави све и обори се против страног капитала.