Narodno blagostanje

13. новембар 1937.

šnji plan da s novim investicijama u svrhu ostvarenja autarkije, bude motorna snaga konjunkture. Kad se plan izvrši, teška industrija, koja |e sad zaposlena proizvodeći sredstva za proizvodnju, ostala bi bez posla ako joj se ne bi dao novi zadatak. Zadatci se mogu postavljati, u tom nije problem, nego je problem u njihovom tinansiranju. Svi ovi momenti koji određuju trajanje konjunk-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 729

ture, njen intenzitet, njeno neravnomerno zahvatanje raznih grana industrije izraženi su još uvek odviše u Opštim crtama, da bi se prema njima mogao dati konkretan odgovor o perspektivama konjunkture. Da se da odgovor o konjunkturi svake pojedine zemlje trebalo bi više prostora nego što je okvir članka. Zato ćemo u sledećem dotaknuti samo one momente koji se odnose na svetsku konjunkturu.

вага

Из уредништва

потреси на светским берзама

Слом шпекулације сировинама. — Слом индустријских папира. — Бекство капитала из Северне Америке. — Европа се може томе радовати.

Може се рећи да је централна међународна економска појава падање курсева индустријских папира на свима великим светским берзама.

Није непознато да је надубљи узрок песимизму на ефектним берзама стропоштавање цена сировина. Сасвим је природно падао курс акција предузећа која су заинтересована у сировинама и полупрерађевинама као произвођачи и продавци. Али то објашњење није довољно. Откуда тако силан пад цена сировина и полупрерађевинар» Обично се каже да је коњунктура на обрту. Ми o томе питању пишемо опширно у три чланка од којих се други налази у данашњем броју. Темпо пада цена сировина је и сувише брз. Изгледа да није добро што су широки кругови упознати са природом и теоријом коњунктуре. Њезино кружно (циклично) смењивање полета депресијом, и обрнуто, постало је фатално по економски живот, чим су стигле прве вести 0 смањеним порупшбинама код основних (базичних) индустрија. Циклично гледање на економски живот, како је то духсвито рекао американски економист Праг, учинило је, да је свет сматрао први обрт на ниже као несумњиви пут у депресију. Међутим, и за време полета постоје непрекидне варијације, постоје снажнији полети и блажа падања пре но што наступи коначни обрт на ниже. Цикличко кретање је свакако психолошки узрок паду цена сировина и полупрерађевина.

Али је највећи узрок шпекулација. До краја 1929 год. у Америци, класичној земљи шпекулације, шпекулирало се хартијама од вредности. Међутим, 1936 год. бацила се шпекулација у целом свету на сиро: вине и полупрерађевине. Скок цена бакра, гвожђа, каучука, памука и осталих сировина и полупрерађевина био је у току 1936 тако силан да се шпекулација окренула тој области и за неколико месеци постигла кслосалне добити. Обрт на ниже који је дошао из Америке имао је страховито дејство на шпекулацију. Ништа мањи нису велики губитци но што су били добитци у 1986 год., 4 то за кратко време, за непуна два месеца. Ликвидација шпекулативних ангажмана потенцирала је наравно пад цена, јер је уз фактичну понуду дошла понуда шпекуланата која је била још много већа.

Као што горе рекосмо, са тржишта робе пренела се беса и на ефектно тржиште. Али не само тиме што су морале пасти акције предузећа заинтересованих у сировинама, већ и много више ликвидацијом шпекулације у роби. Шпекуланти робом су велике своје зараде пласирали у хартије од вредности и то већином у добре индустријске акције. Нису сви шпекуланти робом постали банкроти; многи су могли из својих ранијих зарада да

покрију све диференције и чак да им нешто претекне. Покриће губитака у шпекулацији робом наметнуло је шпекулантима робе потребу продаје хартија од вредности. По познатом правилу, да у доба депресије на берзи у толико јаче падају папири у колико су мањег бонитета, а за време велике депресије да се велики дес папира не може уопште да прода, шпекуланти су морали продати своје боље папире, јер су се једино они могли продати и јер код њих пад курсева није био тако бескрајан. И тако је ликвидација шпекулације робом била к јест H данас један од моћних узрока бесе на ефектним берзама.

Уз то је дошла и једна друга околност која је дејствовала на пад курсева хартија од вредности нарочито у Америци. То је бекство капитала из Америке. Пре свега, европскога, који се годинама и у великим количинама тамо склањао, а затим и американскога. Први повод бекству капитала била је сама беда хартија од вредности али су њу још много више потенцирали бежећи европски капитали који су били у главном пласирани у првокласне индустријске папире. Затим је дошло бекство американског капитала, први пут у историји Северне Америке. Рузвелт има сада довољно разлога да размишља о своме радикализму у погледу планске привреде и гоњења капитала. После поновног свог избора за претседника, Рузвелт се удаљио од стварности. Успех му је помутио критеријум могућног. Његов летошњи рад састајао се у мерама против капитала и у још много већим претњама за зимушње заседање Конгреса. Донео је закон о тешким порезима неподељене добити код акционарских друштава и још већим порезима на добит капитала. Од вајкада је резервисање добити сматрано за једну мудру меру пословне политике. А кад јесвет сазнао за коњунктурно кретање привреде, тј. да сваком полету следује и депресија, резервисање добити постало је императив пословне политике. Незадовољтсво против овог пореза толико је велико, да се у парламенту спрема закон за његово укидање. Али при томе треба имати у виду да су поједини чланови парламента изјавили ових дана да много већу власт има претседник него сам парламент и да га он на овом путу тешко може да спречи. Рузвелт је имао од почетка политику фаворизирања радништва. То је сасвим У реду. Али у последњој години он је ту своју политику претворио у политику гоњења капитала и вероватно из психолошких разлога, услед свађе по новинама и критике на његову политику. Сама политика Њу Дила, ма колико је оправдана са опште тачке гледишта, била је природно непријатна капиталу. Њезино пооштрење имало је за последицу да се капитал уздржавао од инвестиција, тако да извесни економисти тврде да је данашња