Narodno blagostanje

"Страна 732 |

Međutim, ako može u ratu da bude uništeno više nego što se može reprodukovati u toku jedne ili više godina, onda tu ne vredi nikakvo osiguranje. Ne vredi, sve ako bi ga preduzela država. Ako bi se za vreme mira osiguraniem od ratnog rizika spremile milijarde, te milijarde bi bile nominalne čim bi privreda bila osakaćena rušenjem fabrika. U takvoi situaciji bilo bi prvo pitanje, kako da se zbrinu mase onih koji su ostali bez krova i hleba. Država bi tada morala da pristupi raspodeli onog što je preostalo i da pokrene proizvodnju makar i gazeći privatno pravo svojine.

Ali, ako se ne pretpostavi ovai naiteži slučai posledica rata protiv kojih doista nikakvo osiguranie ne bi vredelo, ako je moguće da u nekim zemliama štete budu neznatne, onda ne bi trebalo zanemariti ovo osiguranje. Privatna društva ga nikad neće preuzeti na svoj Triziko, već samim tim što za štetu od rata ne postoji nikakav račun verovatnoće. Može biti govora samo o tom da država preuzme osiguranie.

Ovde nas interesuie problem ekonomski, a ne organizacioni. Zato ga i ne dodiruiemo s te strane kako bi se ono moglo izvesti i u kakvoi eventualnoi saradnji s privatnim društvima. Osiguranje protiv štete treba da prethodi samoj šteti. Zato je kasno da mu se pristupi kad se zgrade počnu da ruše. A pošto ima dovolino razloga koji govore njemu u Drilog, postaie ono sve aktuelniji problem za sve zemlje.

E a Ir a mera » . = И септембар месец био је је-

Државни приходи и рас- дан од одличних за нашедрходи у септембру и првом жавне финансије. Приходи су полугођу буџетске 1937/38 дали 1,0214 мил. дин. или = 12,3% више од онога колико је било за исти месец предвиђено, и то:

у % + или— преПредвиђено Остварено ма предвиђању у милионима динара

Непосредни порези 206,5 229,0 1,1 Посредни порези 937,0 997,2 5 29,5 Монополи 165,1 178,3 += 7,8 Државна привреда 288,4 306,3 += 6,2

Највећи пораст према тврђењу, показују посредни порези а међу њима на првом месту стоје приходи од царина (више 36,190). Приход од такса повећао се за 26,5%, а од трошарине за 12,9%. Повећање ове групе прихода доказује даљи напредак привредног живота. Приход од непосредних пореза такође се повећао, али много мање но у августу када је интензивно наплаћивана земљарина. Монополи, услед извоза дувана и повећања унутрашње потрошње, дали су такође већи приход према предвиђеноме. И државна привреда показује већи приход, који отпада углавном на железнице. Ове су дале приход од 205,3 према 170,4 мил. д. колико је било предвиђено, односно вишак од 20,4%. Приход од пошта био је 43,0 према 44,1; од шума 44 према 9,8, а од рудника 28,1 према 24,1.

Расходи у септембру месецу били су 966.6 мил. дин. или 6,3% преко суме буџетом предвиђене. Ово је један од ретких месеци у коме се показује да су личви расходи извршени за 2,6% мање но што је било предвиђено, док су материјални расходи повећани за 12,0%. На прве је утрошено 4130 мил. дин. или 42,7%, а на друге 553,5 мил. дин. или 53,6%. Повећање материјалних расхода У септембру последица је исплата раније ангажованих кредита. |

Упоређењем расхода и прихода за септембар месец добија се разлика од 54,8 мил. дин. као вишак остварених прихода над извршеним расходима, која је, као и до сада, употребљена за покриће ванбуџетских расхода.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 46

Септембром месецом завршава се прво полгође буџетске 1937/38 год. За то време приходи су били 5,630.9 мил. дин. или 3,2% више од буџетом предвиђеног. Повољно притицање прихода у августу и септембру омогућило је да се прво полгође заврши једним вишком преко предвиђеног. По групама приходи су се овако кретали (у мил. дин.):

Остварено Предвиђено – 1937/38 19836/37 Непосредни порези 1,289.5 1272. 9 1,064.5 Посредни порези 1,422.4 1,545.2 1,295.9 Од тога: трошарина " 4987 4495 496.1 TaKce 559.5 580.4 507.8 царине - 434.1 515.3 362.0 Монополи 990.6 1,039.4: 964.7 Државна привреда 1,781.2 1,728.6 1,469.9 Од тога: железнице 1,022.5 1.147.5 965.8 поште 264.7 247.7 220.5 шуме 58.9 46.0 32.9 руде 144.5 146.1 108.9

Из горњег прегледа видимо да су се приходи н према предвиђању и према истом периоду у прошлој буџетској години повећали на целој линији. Нарочито је знатно повећање према прошлој години, које глобално износи 804,1 мил. дин. или 16,6%. Поједине групе прихода према првом полгођу буџетске 1936/87 повећале су се овако: непосредни порези 19,5%, посредни порези 19% (међу њима приход од царина за 42,2%), моноподи 7,7%, државна привреда 17,6%.

У истом периоду расходи су били 5,008.1 мил. дин. или 8,8% мање од онога што је буџетом било предвиђено односно 882 мил. или 21,3% више него у првом полгођу претходне буџетске године. Од овога утрошено је на личне издатке 2,523.2 мил. дин. или 50,4%, а остало на материјалне, који су, према предвиђању извршени са 85%, док су лични расходи извршени са 99.5%. .

Вишак прихода над ефективним расходима концем првог полгођа изнео је 622,8 мил. дин. Ова ће се сума, како се каже у коментару Министарства финансија, употребити за досада неискоришћене буџетом предвиђене кредите. Hz e. 0 Miađarsko bankarstvo је po svojoj snazi daleko jače od našega. Ali i ono boluie od posledica svih potresa poslednjih godina, počevši od izbijanja panične krize srednieevropskog novčarstva u 1931, pa do seljačkog razduženja. Analogiia s našim bankarstvom dakle i tu postoji, samo što mađarsko i ovde, kao jače I OLDOTnije, lakše snosi sve te teškoće.

Pa ipak godišnii izveštai mađarske Narodne banke ukazuje na vrlo karakteristične pojave u svom bankarstvu, koje se primećuju i u našoj zemlji, i stoje u Vezi за пезаniranim stanjem novčanog aparata. Izveštaji konstatuje iZVesno pobolišanjie u mađarskom bankarstvu, koje dolazi samo od povećane platne sposobnosti dužnika i nešto većeo likviditeta. Ali o iačem oporavlienju bankarstva ne može da bude govora usled neznatnog priliva štednih uloga. Ukupan iznos ovih uloga nije se, prema prethodnoi godini, skoro ni ргоmenio, iako postoji čitav niz simptoma da štediše raspolažu dosta znatnim novim iznosima za štednju. Izveštai Narodne

Sanirano i nesanirano banmnkarstvo ' banke konstatuje i gde su otišli ti iznosi: 1) ulagači zaobi-

laze banke i svoj novac ulažu direktno u industriju, 12) 510bodni novac traži plasman u berzanskim vrednostima. Tako se dogodilo da su mnoge industrije prošle godine bile u sta-