Narodno blagostanje

Страна 763

27. новембар 1937. ственој акцији. У чланку д-р Г. проблем је општи и логично, требало би очекивати јединство акције. Рузвелт није, . каже се, усамљен у свом нерасположењу према лутајућем капиталу. А одмах иза тога се каже да су друге земље одбиле сарадњу коју је он тражио. Одбиле су са-

радњу, а ипак су почеле да се бране од лутајућих капи-

Tama. У ову троструку контрадикцију могао је писац да упадне зато што му проблем није сасвим јасан. Проблем није отшти, него амерички. У том случају логично је што је одбијена сарадња. А пошто је због привредне ситуације у САД наступио одлив страних капитала, тако да бирешавањем проблема у једној земљи могао да се појави у другој, требало је из тог искуства повући поуку. Само јена од земаља, Швајцарска, подузела је извесне мере предострожности. Те мере не иду против прилива капитала, него за тим да му се одузме карактер непостојаности, да се припитоми и да се према томе искористи у националној привреди (види Н. Бл. бр. 46: „Потреси на светским берзама О: Проблем се за друге земље никад неће ни поставити у овом облику као за САД. Јер ни у једној другој земљи нису потенције капитала толике да би могле, макар и у приближној размери привући страни капитал; друго, у европским земљама није шпекулација развијена ни приближно као у САД, а лутајући капитали о шпекулације немају шта да раде.

Рузвелт је годину дана говорио против капитала, а није био способан да нешто подузме против њих. А кад би се подузело нешто, питање је да ли уједно бекство не би само временски убрзало оне последице које се очекују кад он почне самостално да бежи. Нема само страни капитал лутајући карактер ако се он економски дефинише, Hero H један део. домаћег. Паника коју изазива повлачење страног лако се може пренети и на домаћи и пошто се показало да је у последње време из САД побегао и један neo домаћег капитала доћи ће сигурно час када ће Рузвелт осетити да је његова крилатица против страног капитала била нервозан гест који се економски не може оправдати. М штетно је да се под таквом сугестијом залетају наши публицисте и претстављају као да је лутање капитала зараза која не бира на кога ће се свалити.

Претставници _ организација Отниси на основу Уредбе новчаних завода израдили су о ликвидацији земљорад- меморандум о санацији новничких дугова треба да су чаних завода у вези са Угубици и за пореске вла- Редбом о ликвидацији земљости радничких дугова. Тај нам је стигао У очи закључка листа

тако да ћемо се на њега оп-

ширније вратити. Меморандум се односи на два проблема. Прво су предложене мере које би требале да повећају ликвидитет новчаних завода. Независно од тога у његовом другом делу тражи се измена извесних прописа Уредбе о ликвидацији земљорадничких дугова. У вези с тим захтевима конференција је изнела једнострано тумачење Уредбе о ликвидацији земљорадничких дугова са стране пореских власти. Ове су заузеле гледиште да 25%-тни отпис, који иде на терет новчаних завода, не може се одбити од добитка у 1936 г. Отпис би се имао, по том тумачењу, вршити искључиво на терет резерви и главнице. _ Из тога се изводи закључак, да би се губици имали покрити само из опорезованог добитка. То мишљење пореске власти заснивају на чл. 10 Уредбе у коме се каже да се отписи имају покрити на терет стварних резерви и 50% вредности главнице, а осим тога на Правилнику 0 утврђивању _разлике. Прописи Уредбе и Правилника о утврђивању разлике су стварно нејасни. Њихова измена

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

али барем њихово аутентично дума а је Пошто на потреба. | ; | 1 Интенција законодавца није могла да буде да. се Дуе битак који је он појединим новчаним заводима наметнуо још и опорезује. Прописи који се односе на отпис губитака по Уредби нису могли да имају за сврху да Уредбом погођене новчане заводе ставе у гори положај од“ осталих предузећа, којима је по Закону о непосредним порезима могућно да од чистог добитка одбију губитак. Односни прописи Уредбе односе се на изналажење оног износа, који треба да буде покривен државним 06везницама. Њихов је циљ дакле сасвим јасан. Они нису имали нити су могли имати сврху да мењају Закон о непосредним порезима. Схватање пореских власти у супротности је и са основним начелима науке о: пословању HDHватних предузећа. У својој крајњој конзеквенцији то схватање би наиме довело до тога, да предузећа могу с једне стране да деле дивиденду из постигнутог добитка, а да у исто време отпишу половину главнице због неких губитака. 5 0

Кад је француски министар финансија ових дана у парламенту бранио: свој став уравнотежења буџета; аплаудирали су му у исти час са левице и GI Овај аплауз одговара расположењу јав:= ног мишљења у целини. Али поједине. групе заинтересо“ ваних разликују се веома по начину на који би хтеле да остваре равнотежу. Са крајње левице предлагано је да: приходе треба повећати променом пореског система. Са деснице поновљен је стари приговор да влада неће успети да санира привреду док постоји закон о 40 сатној радној недељи, а без саниране привреде неће се поправити ни државне финансије. |

Уравнотежење буџета у Француској

E aan

Предлог буџета пошао је средњим путем, ни крајња штедња као под Лавалом, ни Блумови расходи. На страни издатака предвиђени су за јавне радове издаци. од 4 милијарде, док су у прошлом буџету били предвиђени са близу 20 милијарди. М поред овог смањења, буџет је повећан и то приходи на 53,78 милијарди а расходи на 52,18. Вишак прихода од 1,5 милијарди имао би се употребити на повећање чиновничких принадлежности 0. којима ће парламенат решавати на првом месту.

Буџет је морао бити. номинално. повећан, зато. што су цене толико скочиле, да издаци нису. никако могли остати на истој висини. Па и повишење чиновничких плата имало би тек да изравна оно што су чиновници изгубили од реалне плате, Они траже око 3 милијарде и то је одмах први случај који може уништити равнотежу која је постигнута у предлогу буџета.

Ову равнотежу било је тешко постићи макар само рачунски, зато што су промене курса франка и скакање цена још увек толико свежи да се не може одредити у којој се мери садашња ситуација може одржати, да се према томе прорачуна колико ће привреда бити способна да поднесе буџетских терета. Зато је за базу прорачуна узета ситуација из прве половине 1937. На страни расхода биле су последње године такође врло велике промене. Дошла је субвенција радничком пензионом осигурању на које иде 45 милијарди франака, појачано је наоружање и повећана је служба дуга. Фонд осигурања против незапослености троши годишње 5,6 милијарди франака, тако да је при овим повишеним и променљивим издацима готово немогуће испливати до краја према предлогу буџета, а поготову тешко провести принцип штедње.

Два момента захтевају да. се равнотежа одржи.