Narodno blagostanje

4, децембар 1937.

Jasno ie da će svaki engleski plan u principu počivati na stvaranju zaliha. Ma kako da se postepeno budu stvarale, doći će reakcija drugih zemalia, koje će se osetiti Drimorane da i same kupuju. Zato se može očekivati da će sa saлит. пајау уапјет' plana doći do hose cena namirnicama и суси |

шансе | омеђу сарајевских занатлија и трговинске индустријске коморе у Сарајеву дошло је до полемике око набавке намештаја Коморе у Загребу. Комора Је, наиме, купила скупоцен намештај за њену салу У. Загребу. Занатлије у Сарајеву осетиле су се погођеним, и протестовале против поступка Коморе, наводећи да би она с обзиром на локалну повезаност привредника треба-

Где су границе локалне солидарности ·

„ла да задовољи своје потребе у месту. Организација да-

нашње привреде упућује сваког да своје потребе задовољи тамо где је роба или услуга јевтинија и. најбоља. Сва-

ком је слободно да купује у ма ком месту или од ма „кога. Али за највећи део робе и услугу је месно тржиште

нпак ван конкуренције. Оне потребе које настају дневно или периодично у кратким размацима и које су мањег обима могу се покрити скоро искључиво у месту. Та гледиште већ смо изнели у броју 5 од прошле године, поводом одлуке новосадског Оузора, да искључиво купује код

новосадских трговаца. Код набавке већих предмета трај-

не употребе, које се ређе набављају, то међутим не важи. У таквим случајевима је једино мерило — цена. Не може се замерити ником ако купује ван места јевтиније. Не може се никоме прописати да своје потребе подешава према месним приликама и да набавља предмете, које иначе не би купио, само зато што се такве могу добити у месту. Исто тако се не може тражити да се неки предмети не набављају јер се добију само на страни.

Такви би захтеви били у супротности са елементарним правом свакога, да своје потребе задовољава по свом нахођењу и по принципу економичности. Код једнаких услова у цени и квалитету локална повезаност играће свакако улогу. И веће набавке ће се у таквим случајевима извршити у месту. Слобода у избору набавног врела постоји и у таквим случајевима. Али осећај локалне солидарности даће у таквим случајевима првенство увек мештану.

Сарајевске занатлије биле би у праву да се ради о таквом случају. Али како се види из одговора коморе, набавка која је у питању била је такве природе, да је сарајевске занатлије нису могле извршити. Комори се не може пребацити што није водила рачуна о интересима локалне пијаце. Ова није могла да задовољи њене потребе, а стога се Комора обратила, што је сасвим и природно, на занатлије ван места..

U Novom Sadu održan je 21. · Poljoprivredni radnici ne novembra kongres »Zemaljskog mogu se osigurati kao saveza poljoprivrednih radnika ostali Kraljevine Jugoslavije«. Sudeći | po broju delegata i gostiju iz „nostranstva kongres je bio dobro pripremljen ukoliko se posmatra čisto tehnički. Referat o kome ie dnevna štampa izvestila i rezolucija koju je kongres doneo ne svedoče da je i rad kongresa bio dobro pripremljen. Referent je u svom izlaganju upotrebljavao izraz poljoprivrednog radnika sasvim pogrešno, jer je s tim izrazom obuhvatio i siromašnog seljaka. Poljoprivredni radnik je proleter. On nema ništa drugo nego svoju radnu snagu i nju prodaje. Tržište za takvu radnu snagu postoji onde gde je razvijena kapitalistička poljoprivreda, tako da poljoprivredni

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 779

radnik dolazi u odnos prema posedniku zemljišta kao industriiski radnik prema industrijalcu. Mi imamo tip ovakvog DOlioprivrednog radnika razvijen samo u Vojvodini, i nešto u Slavoniji. U svim drugim krajevima zemlje kapitalistički voдепо gospodarstvo је slučajno i prema tome i radna snaza koju ono upotrebliava rekrutuje se iz neposredne okoline iz reda siromašnih seljaka, koji na takvim imanjima nalaze nuzgrednu zaradu.

Siromašnih seliaka kod nas ima .po celoi zemlji. Polioprivrednog proletera muči problem kako da se zaposli. Problem siromašnog seljaka je kako da dođe do više zemlje da bi mogao, obrađujući je, da se ishrani. Ako ne uspe on gubi i ono malo zemlje i tek tad se proleterizuje. Tipični zalitev koji postavlja siromašni seliak je agrarna reforma. Tipični zahtev polioprivrednog radnika je uređenie radnih odnosa, nagrade, radnog vremena it. d. |

Kongres poljoprivrednih radnika, prema tome, ne može tretirati probleme siromašnog seliaka. Zato le om sasvim DOgrešno mislio da ima da se brine o studbini 500.000 polioprivrednih radnika u Vojvodini. Prema dosta nesigurnim podatcima u celoi zemlji ima oko 600,000 seoskih radnika koji mogu da žive prodajući svoiu radnu snagu. Tu su obuhvaćeni i oni s juga koji odlaze u pečalbu, jednako kao i siromašni seljaci. Koliko ima pravih najamnih radnika u poljoprivredi nije do sada statistički utvrđeno, ali i 300.000 ie previše iako neki računaju više. Od tog broja više od polovine je u Voivodini i samo ovde imaju oni karakter polioprivrednog proletarijata.

Od postanka Jugoslavije oni su gladni, bez posla, slabo

plaćeni, bez krova nad glavom i svako zlo koje može stići

čoveka u bedi može se naći kod niih. To je slučaj sa poljoprivrednim radnicima u svim zemljama. U Engleskoj je utvrdeno pre rata, dakle dok je položaj bio relativno bolji, da polioprivredni radnici imaju tako izuzetan.položaj, da se njima i ne može pomoći na način kao drugim radnicima. Položalj vojvođanskih radnika pogoršao se posle rata zbog agrarne reforme koja im nije dala zemlju, i zbog agrarne krize koja je njihove neznatne prihode svela ispod fiziološkog minimuma.

Radno vreme ovih radnika je dugo, ali broi dana и г0dini kad oni rade je malen. Oni mogu da traže kraće radno vreme, veću nadnicu ili veći udeo u naturi (»rise). Dalje od toga ne može poći ni zakonodavstvo. U Engleskoj, gde je položaj ovih radnika nesumnjivo najbolji, trebalo ie da rat pokaže koliki je značai poljoprivrede i poljoprivrednog radnika pa da se-donese zakon o njihovoj zaštiti koji se ugiavnom sastoji od propisa o minimalnoi nadnici.

Priroda poljoprivrednog posla iskliučujie da se na DOljoprivrednog: radnika primeni osiguranje koje postoji za industriiske radnike. Ako bi se dekretiralo ono bi ostalo mrtvo slovo na papiru. Jer ako se u najboljem slučaju radi 60 dana u godini, ostaje jih još 300 za koje niko ne bi plaćao osiguranje. Pa i organizacija ovog osiguranja ne bi mogla biti kao u industriji, zato što radnik daleko češće menja poslodavce. I u industriji, gde je lako kontrolisati, ostaje velik broj njih neprijavljen i neosiguran. U poljoprivredi taj bi broj bio veći.

Kongres kao da je hteo. da pokaže. dobronamernost, izjasnio se za kolonizaciju, ukoliko za to ima uslova, i ako sami radnici hoće. I traži da se za njih izgrade stanovi u mestima gde ih ima mnogo. Možda bi se našla neka opština koja bi to učinila gde ima malo radnika. Ali onde gde ih je mnogo problem štana neće se rešiti ovakvim platonskim apelom. I onda kad su ovakvi kongresi prožeti naiboljim namerama, njihove rezolucije zvuče lažno i demagoški zato što su dve stvari nespodjive, da ovi radnici ostanu i dalje poljoprivredni najamni radnici, i da im položaj bude pristoian. Njima se može više pomoći ako se ostvare minimalni zahtevj, nadnice i radnog vremena, nego ako se sipa prašina u oči predlozima o neprovedimom osiguraju.