Narodno blagostanje

Страна 808.

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 51

Iz gornje tabele vidi se ogroman porast uvoza Sirove vune i pamuka i njihovih prediva. U razdoblju 1922/31 povećanje uvoza sirovog pamuka iznosi 3.843 tone ili 90%, dok je ono u 1931/36, dakle skoro dva put kraćem vremenu, 9.247 tona ili 114%. Kod sirove vune odgovarajuća povećanja iznose 1.446 tona odn. 87% i 1.455 tona odn. 47%. Znači da porast za devet godina kod oba proizvoda daleko zaostaje iza onog u vremenu od 5 godina. Ova pojava svodi se pre svega na gigantski razvoj tekstilne industrije u zemlji za Čitavo vreme između 1922 i 1936 god., a specijalno za poslednjih pet godina. Uvož prediva, kao tekstilnog: poluproizvoda, imao je za ovo vreme nešto mirniji porast, što takođe ima svoje objašnjenje u razvoju tekstilne industrije u zemlji. Ovde |e porast u prvom periodu (1922/31) daleko veći nego u drugom (1931/36): tako |e uvoz pamučnog prediva u prvom periodu porastao za 7.119 tona ili 150%, a u drugom samo za 1.064 tona odnosno 9%, dok je onaj vunenog prediva nešto jači, za 807 1. одп. 458% 1 545 t. odn. 55%. Ogromno povećanje uvoza prediva u prvom periodu stoji u vezi sa karakterom naše tekstilne industrije u to vreme, jer je ona bila orijentisana najvećim delom na proizvodnju tkanina. U drugom periodu pojavljuju se domaće predionice, kao važan deo naše tekstilne industrije. Ove su trebale sirovu vunu i pamuk, kao što jasno proizlazi iz napred navedenih brojeva, ali broino ipak nisu bile tako jake da potpuno zaustave porast uvoza prediva, koje su novoosnovane tkačnice sve više tražile.

Ali najkarakterističnija pozicija u gornjoj tabeli le ona uvoza pamučnih i vunenih tkanina. Ona pokazuje ogromno smanjenje, koje u prvom periodu kod pamučnih tkanina iznosi 5.472 tone odn. 45%, a kod vunenih 1.152 tone ili 44%; a u drugom periodu kod pamučnih 4.010 tona odn. 59%, a kod vunenih 297 tona odn. 20%. Navedene brojeve treba korigirati u toliko što veliko smanjenje uvoza tkanina u vremenu 1929/31 nema veze sa razvojem naše tekstilne industrije. Ono je prouzrokovano krizom koja se te godine naročito |ako osetila i, smanjenjem kupovne moći naroda, uticala na smanjenje uvoza OVOZ artikla. Iz toga proizlazi da je stvarni razvoj fabrikacije tkanina u zemlji u drugom periodu bio daleko veći, nego šfo bi se dalo zaključiti iz statistike uvoznih. Pravo stanje razvoja domaće tekstilne industrije pre bi odgovaralo razlici uvoza gotovih tkanina između 1929 i 1936, nego li 1931 i prošle godine.

Kod poslednje tri pozicije u gornjoj tabeli razvoj domaće proizvodnje u prvom periodu smanjio 'je uvoz ovih proizvoda do te mere, da je drugom periodu ostalo samo da započeti proces dovede do kraja. Zato ovde ne možemo povući onu paralelu između oba perioda, kao kod gornjih pozicija. Proizvodnja čarapa, rukavica i

šivene robe ne iziskuje kapitale, koji su potrebni za vunene i pamučne tkanine. Otuda је već sama carinska zaštita bila u mogućnosti da u samom početku skoro celokupnu zemalisku potrebu pokrije domaćom proizvodnjom. Do 1936 taj cilj je potpuno postignut.

Sem pamuka i vune, kao glavnih tekstilnih artikala, potrebno je baciti pogled na svilu, prirodnu i veštačku, i industriju lana, konoplje i јше.

Uvoz prediva od prirodne i veštačke svile izneo je 1922 god. 14,5 tona u vrednosti od 4,1 mil. din., 1920 626 tona i 49,4 mil. din., 1934 og. 109,4 tona i 63,8 mil. din., 1956 20 31211. 116, ши cim. S im је пуог Ovog artikla prošle godine bio rekordan. Na veštačku svilu od ovih brojeva svake godine otpada okruglo 95%. Prema napred navedenim periodima porast uvoza do 1931 god. izneo |e 1.080 tona ili 771,4%, a posle toga 2.027 tona ili 195%. Apsolutno povećanje je, kao što vidimo, u drugom, kraćem, periodu daleko veće i ako je relativno u prvom ispalo tako znatno usled potpunog osustva ove industrije pre 1922 godine. Uvoz svilenih tkanina porastao je sa 41,5 tona u vrednosti od 27,1 mil. din. i 1929 па 231 tonu i 121;3. mil. din и 1929, da do 1931 neznatno padne na 228 tona i 94 mil. din., a onda naglo na samo 16 tona i 5,7 mil. din., u prošloj godini. Potrebno je istaći da se ovaj veliki porast ne može pripisati samo napred navedenim razlozima. Pored njih je delovala sve veća potrošnja veštačke svile u zemlji i na strani.

Industrija lana prerađuje najvećim delom domaсе sirovihe i zato se njeno kretanje ne može videti samo iz kretanja uvoza. Ipak je i ovo vrlo karakteristično. U 1922 god. mi smo uvezli samo 138 tona za 1,8 mil. din. vlakana lana i |ute; 1929 taj broj porastao |e na 1.178 tona i 8,5 mil. din., 1931 god. 1.028 tona i 5,3 mil. din., a 1936 čak na 3.174 tone i 15,4 mil. din., Uvoz prediva od ovih vlakana isto je tako porastao sa 433 tone i 29,7 mil. din. u 1922 god. na 2.934 tone i 55,2 mil. din. u 1929, 4.245 tona i 52,8 mil. din. u 1931; i 5.454 tona i 59,8 mil. din. u 1936 godini. Stavka ikanina porasla je sa 580 tona u vrednosti od 29,7 mil. din. u 1922 na 2.033 tone i 43,8 mil. din. u 1929, da spadne na 1.388 tona i 24 mil. din. u 1931 i na 88 t. i 4,2 mil. din. prošle godine. Od ostalih pozicija u ovom uvozu pomena је vredan uvoz vreća, koji je sa 3.976 tona i 54,0 mil. din. u 1922 porastao na 5.119 tona i 72,7 mil. din. u 1929 god. da do 1936 god. spadne na 1.129 tona i 9,2 mil. din. Ukupna vrednost uvoza proizvoda bilinih vlakana spala je do 1936 sa 113,2 mil. u 1922 i 189,7 mil. din. u 1929 na 92,2 mil. din. u 1936. Od poslednje sume otpada na sirova vlakna i predivo čitavih 75,2 mil. din. Kao što vidimo, i ovde dolazi do izraza snažan porast tekstilne industrije poslednjih pet godina.

Il SADAŠNJE STANJE

Sadašnje stanje tekstilne industrije u zemlji pokazuje sledeću sliku: Od pamučnih prerađevina. domaća proizvodnja pokriva veću polovinu zemaljske potrošnje prediva, koja se godišnje ceni na 30.000 tona. Pri punom iskorišćavanju kapaciteta naše predionice bi mogle pokriti 66—70% potrebe. Proizvodnja pamučnih tkanina još je jače napredovala, jer ona danas pokriva preko 90% domaće potrebe, a pri punom iskorišćenju kapaciteta mogla bi pokriti i svih 100%. Ukupan broj poduzeća za preradu pamuka porastao je posle rata sa 10 na preko 70. Ona danas raspolažu sa 170.000 vre-

fena i oko 12.000 razboja. Pored toga pamučna industrija raspolaže nizom trikotaža, fabrika čarapa i rukavica, konfekcija koje sve, uglavnom, pokrivaju celokupnu potrebu zemlje u tim arfiklima.

Vunena industrija danas raspolaže sa ukupno 16 većih i 20 manjih poduzeća. Prvih 16 imaju 76.734 vretena i 1.381 razboj. Vunena industrija danas pokriva oko 80% domaće potrebe u gotovim proizvodima. U proizvodnji prediva odnos je nešto nepovoljniji. Inače vunena, kao i pamučna, industrija raspolaže čitavim nizom

trikotaže, fabrika čarapa, rukavica i t. d.

Маи