Narodno blagostanje
18. децембар 1937.
у САД. излаз се нашао на тај начин, што је одређено да се покриће долара може да састоји од SJ, злата и |; сребра. Тада је било 6,7 мил. долара монетарног злата и 700 мил. долара сребра. Према томе могло се купити још за. Паје милијарду сребра. Међутим, сток злата повећао се на“близу 13 милијарди, а сребра на 1,8. Не може бити ни говора да се државна каса оптерети још издатцима од 212 милијарде за куповину сребра. Поред свих интервенција цена сребра данас стоји само нешто више него пре почетка велике америчке интервенције. А та интервенција започела је кад су државни дугови били мањи, и кад су илузије о политици сребра биле велике.
Цена је последњих дана почела да пада зато што нема изгледа да ће споразум бити продужен и због догађаја на Далеком Истоку. Али с друге стране амерички Конгрес треба да одлучи хоће ли се наставити са откупљивањем сребра. Без обзира каква је међународна ситуација сребра, конгрес мора да ово питање реши као унутрашње америчко, и зато је пре неки дан дата изјава да ће се наставити са откупом сребра. Водећи рачуна о интересима произвођача, а и због тога што је сребро подлога долара, иако у малој мери, конгрес неће моћи да напусти политику куповања сребра. Продужујући ову политику амерички трезор излаже се томе да остане једини купац сребра, као што је углавном био и-последњих година. Досада је макар некако функционисао споразум о ограничењу светске понуде. Па и упркос томе С.А.Д. су биле принуђене да неколико пута спуштају откупну цену сребра из иностранства да би сузбиле понуду. То је довело до нервозе, специјално у Индији. Од те нервозе до панике није далеко, ако се докаже да нема никаквих изгледа да се одржи и садања цена сребра. Прве недеље у децембру она је у Лондону пала за Поре пенија по унци на 18 а ова несигурност на тржишту сребра пренела се билаин на долар. Колико год је ситуација сребра несигурна, ипак не треба отуд изводити да она мора бити фатална и по долар. Ако би дошло до панике на тржишту сребра, онда би сигурно и Конгрес жртвовао интересе америчких произвођаче и укинуо обавезу куповања на светском тржишту. Ова обавеза је преузета у нади да ће политика сребра довести до тог да се повећа амерички извоз у земље сребрног важења, специјално на Далеки Исток. Ако то више не може да се очекује, С.А.Д. немају интереса да сребро третирају као светски него као домаћи проблем. А његово решење зависило би од ситуације у америчкој привреди, од које зависи и судбина долара.
Obe vlade narodskog fronta, Postepeno razgrađivanje za- (“tražeći načina da ožive privredu, kona o 40-satnoj radnoj ne- Sudarale su se uvek sa proble-
delji u Francuskoj mom 40-satne radne nedelje. Ona je bila politička tekovina i i iz političkih razloga nije se mogla ukinuti, iako je jasno da dotle dok se ona ne ukine, produktivnost se ne može povećati. Novinska polemika po
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 811
ovom pitaniu nije prestala od dana kad je zakon donesen i obe strane u niegovom postojanju ili ukidanju gledaju svoi politički prestiž. |
Možda je Blum, još dok je bio na vladi, uviđao da se francuska privreda neće moći oporaviti dok је: хакоп па snazi. To bi se moglo zaključiti po tome što je on kratko vreme po napuštanju položaja pretsednika vlade dao izjavu da je njegova stranka spremna da diskutuje o sprovođenju zakona i da dopusti da se njegova primena ublaži. Ova izjava trebala da pripremi političko raspoloženje za reviziju zakona. Sam zakon imao je nekoliko rupa kroz koje se mogla profturiti revizija. Zbog izložbe data su vladi specijalna ovlašćenja kako će regulisati novo radno vreme; posebni propisi važe za neke grane industrije, gde nema dovoljno kvalifikovanih radnika, a posebno mogao je ministar da uvede neke reforme na osnovu uredbe od 25 avgusta g. g. o osiguranju privrednog poleta. Za izvesne grane privrede mogla je vlada privremeno da odgodi zavođenje 40-satne radne nedelje, naiduže za godinu dana. Za železnu industriju tai rok istekao je u novembru, pa {e ponovo produžen do septembra 1938. Uvedena su još dva dana u mesecu od 7 sati i 40 minuta, koja će se plaćati s dodatkom od 25%. Zato je proizvodnja Žželeza za prvih 10 meseci mogla da se poveća za 28% prema 1936 god., a čelika za 18,5%.
U trgovini na malo takođe je nešto malo izmenjeno radno \vreme, prema onim propisima koji su donešeni za vreme svetske izložbe. Naime slobodni dan u nedelji raspodeljuie se na 4 radna dana. U gradovima ispod 10.000 staпоушка гадпа nedelja iznosi 46 sati. Industrije čišćenja, šešira, kože i odela, kod kojih radno vreme mnogo varira prema sezonama, mogu da izgubljeno radno vreme nadoknade noćnim radom, koji neće po pojedinom radniku izneti godišnje više od 100 sati i najviše 1 sat na dan.
Sve dosadašnie promene radnog vremena učinjene su priznavajući u principu 40-satnu radnu nedelju. Vlada ie pokazala da je spremna da nađe kakvu bilo formulu da zakine odredbu, pretstavliaijući to kao privremenu reformu ili samo kao nov način primene zakona. Jasno je da nju vode samo politički obziri kad se drži granica u izvođenju reformi. Na ove reforme sindikati nisu reagirali, što znači da su oni pretfhodno pristali. Prvi korak uvek je naiteži. On je učinjen pošto su se na sve strane isticale štetne posledice potpune primene zakona. Dotadašnji ustupci su još uvek neznatni i poslodavci će nastojati da dobiju nove. Ako postepene reforme budu od zakona napravile mrtvo slovo na papiru, neće niko na kraju ni tražiti da se on ukine. Tako obično završavaju Zakoni koji su za područje privrede doneseni isključivo iZ DOolitičkih razloga.
МОЛИМО ПРЕТПЛАТНИКЕ ДА НЕ БАЦЕ УПЛАТНИЦЕ КОЈЕ ИМ ШАЉЕМО У ПОСЕБНОМ КУВЕРТУ, НЕГО ДА ИХ УПОТРЕБЕ ЗА УПЛАТУ ДУЖНЕ ПРЕТПЛАТЕ.
| ОБАВЕЦ
— Francuski Maroko sye se više razvija kao rudarsko područje. Proizvodnja olovne rudače u njemu iznosila je 1936
god. 10,9 hiliada tona prema 1,93 u 1935 god. Cinkove rude.
proizvedeno je 1420 tona. Proizvodnja manganove rudače skočila je sa 25 hiljada tona u 1935 na 38 hiliada u 1936 god. Jednako raste proizvodnja uglja i fosfata. ·
[ТАЈНА СЛУЖБА
— На Целебесу отворено је 15 налазишта никла и подељене су концесије једној холандској компанији да врши експлоатацију. а
— Jugoslovensko d. d. za plin i munjinu u Osijeku odlučilo je povišenje glavnice za 2,1 mil. din. na 2,9 mil. izdanjem 52.500 novih аксја од 40 потипаје, Pravo upisa imaju stari akcionari, i to na 8 starih mogu da dobiju 21 novu,