Narodno blagostanje

Страва 14 НАРОДНО

" Обрт је био укупно ЗА 54 милиона динара и то: Берлин 15.336, Солун 0,885, Стокхолм 0,50, Беч 5.305, Лондов 11.619, Њујорк 1.203, Париз 0,03, Женева 0,117.

На пиришкој берзи курсеви су били следећи:

28-1_ 99-IV 26-УШ 18-Х 93-ХП 30-Х1 Лондон 91.439. 21.57 21.70 21.54 21.60šj, 21.62 Амстерд. 239.95 239.25 . 240.30 240.271], 240.30 240.60 Њујорк 436— 4364, 4358 | 434: [2 432.95 482.50 Берлин 179.50. 1751, 175.60. 1741, 174.17*|a 174.95 Париз 28.381|, 19.15 16.838), 14.54 1468 14.685 Праг 15.96 (15.22 15.19 15.20 15.90 \ 15.89 Београд 10— 10.— 10— 10— 0. 5 10102

После новог попуштања на њујоршкој берзи долар је нешто слабији, а појачан је и одлив лутајућих капитала. И надаље највише злата одлази за Француску, од августа У свему 4 милијарде франака. Последња пошиљка 27 децем· бра изнела је 5 милиона долара за Француску.

При закључку листа добили смо сензационалну 8227, да су Сједињене Државе промениле своју политику према злату. Досада је злато из иностранства било стерилизоваво. Сада, међутим, оно се полаже Код банака за рачун странаца и може се извести, што значи да је укинут моиопол тоговине и промета злата преко границе. Одлив овог злата не исказује се у службеним подацима. Цени се да је већ око 150 мил. долара злата отишло из САД. поврх службених података о извозу. Пошто су извештаји са запада још непотпуни због божићних благдана не можемо да проверимо у којој је мери ова вест тачна, и шта је стварно измењено у америчкој политици. Зато засада не лајемо опсежнији коментар ове промене политике. Ако је љест тачна значи да ће се отворити поново проблем за САД. да ли да и даље одрже законску цену злата од 35 полара по унци.

Био је и нешто јачи одлив злата из Лондона и то за

Париз 1,48 мил. ф.'с. и за Брисел 1,01 мил. у зремену од 13 до 20 децембра.

Цена злата пала је према прошлој недељи, као што ce види из доње табеле:

шилинг пенса Дин.

(по унци) (по кг.)

1933 126 6 40.405

1934 141 40.345

1935 141 2 54.409

1936 141 54.569 90-ХИ 1937 139 9 23.863 27-ХП 1937 139 7 53.767

Робно тржиште

Сировине. — 28 децембра на њујоршкој ефектној берзи забележен је нови знатни пад акција, који је за собом повукао и ново падање цена сировина, нарочито мета-

БЛАГОСТАЊЕ Be,.1

ла. Пад курсева у Америци већ наредног дана деловао је и на лондонску робну берзу. Цене важнијих сировина нотирале су средином недеље: бакар 39:/,, електролит 43, каnaj 183, олово 15:/,, цинк 15 све у фунтама стерлинга за тону, каучук 7 пенса за либру, памук у Њујорку 8.20 центи за либру.

Тиненица. — Лабавост на светском тржишту пшенице продужила сену овој недељи, јер су западно-европ“ ски млинови постали још уздржљивији. Оваква ситуација на тржишту пшенице, упркос томе што у статистичкој нозицији нису наступиле никакве промене, тумачи се општим повлачењем купаца у очекивању дефинитивних података о исходу аргентинске жетве што ће створити базу за си: гурнију оријентацију. Поред тога, опште је уверење да бе се за извесно време морати јавити већа тражња с 06зиром на стање залиха У појединим увозничким земљама. Повећану тражњу наговештава и појава Италије као кугпа пшенице. Као што је познато, Италија је све до сада упорно тврдила да ће властитом производњом покрити читаву унутрашњу потребу и дау економској 1937/88 неће имати потребе да увози. 705, међутим, није тачно. Ових дана Италија се појавила као купац у Подунављу, купивти 1.000 вагона, по свој прилици чехословачке пшенице. (С друге стране Италијани су почели да се интересују и за контингент предвиђен у нашем споразуму с Италијом чије извршење, услед немања извозног вишка, не долази У o6зир. На основу тога претпоставља се да ће Италија ипак и у овој економској години морати да увезе приличну ко-

личину пшенице. Термински курсеви на светским берзама средином

нелеље кретали су се овако:

Ili У УН Ливерпул шил. мтц. 15/ 161 16/9 Ротердам хфл. мтц. јан. 7,02 7,22 7,29 B. Aupec пез. мтц. 11,50 11,40 Вивипег центи буш. дец. 1290 |. 118,19 110,80 Чикаго центи буш. — 9], 85.

На домаћем тржишту у шненици нема никаквог посла. Млинови су се повукли, а и други купци показују слабо интересовање. Робе на тржишту нема. Лабава тенленција на светском тржишту остаје и даље без икаква утицаја на домаћу пијацу. Шене у слободном промету остале су непромењене: Тиса 178, Бегеј 176—177 дин, србијанска 160—163, славонска 176—–177 дин. Услед попуштања иностравих цена диспаритет између њих и домаћих цена попео се на 61,50 дин. Извозни паритет према Ливерпулу пад је средином недеље на 117 дин. (према мартовском термину). Промптна роба вреди 85—10 дин. више. Паритет према јануарском термину у Ротердаму био је око 181 дин.

Кукуруз. — На светском тржишту влада велика чврстоћа и цене су стално у скоку. (О разлозима који су изазвали овакво стање писали смо опширно у прошлом извештају. Томе коментару треба само додати да се аргентинска роба скоро уопште више не може добити у Европи.

ОПШТЕ ЈУСОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВО А. До

Главни заводи: БЕОГРАД — ЗАГРЕБ

Филијале: ЉУБЉАНА — МОВИ САД

Телефон интерурбан Београд: 21-801, 21-802, 21-803, 21-804.-

телеграми:. БАНКФЕРАЈН,..-

Кљлеанниње т резерве 27 5. 0 О.ЉОФ демо а |» a

Телефон интерурбано Загреб. _ 5142: 5443; 5444. 5445. 5446. 5447.