Narodno blagostanje

"Страва 30

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

- (Бр. 2

"је 518 хадоуоЦеп, Вадепо je i u srednjim i sitnim komadima. "Srednji su otišli od 78.25 na 78.75: _ Nakratko ova nedelja u oči pravoslavnih praznika za_ ključena je u najboljem raspoloženju i sa očekivanjem nove _ hose odmah posle praznika. | Obrt je bio relativno veliki kad se ima u vidu da. je bilo svega četiri radna dana. On je iznosio:

u hilj. din. 31. XII 4. |. 24—30-XII

Ratna šteta prompt 1.448 663 · Ratna šteta termin 298 85 7% Investicioni 23 6% Вега 868 690 6% Begluci termin 79 6% Dalmatinci 362 623. 7% Stabilizacioni 20 = 7% Bler 36 73 8% Bler 120 Narodna banka 76 255 Privilegovana agrarna banka 26 58

Svega 3356 2.500

Da referišemo u nekoliko reči o stanju na tržištu 3% obligacija za likvidaciju seljačkih dugova. Kao što smo već - javili, papir se pojavio na tržištu i sačekala ga je vrlo živa tražnia od strane poreskih obveznika, tako da je kurs išao do 80; ali je odmah posle toga počeo da pada, da bi se zadržao na kursu od 65, po kome se i sada radi. Kurs se dakle razvijao tačno onako kako smo mi to predviđali. Prvi komadi na tržištu plaćeni su naibolje, jer ih je dočekala nestrpljiva tražnja poreskih obveznika. Ali u koliko se više komadi „pojavljivali na tržitšu, u toliko je slabila tražnja, naravno za poreske potrebe, ier samo one mogu da podnesu ovai kurs. Киг5 од 65 je još uvek daleko nad paritetom sa ostalim državnim papirima. Sve zavisi od toga kakva će biti dalja tra žnia za poreske potreDe. Ako ta tražnja ne bude bila velika, onda će nastupiti ono, što smo takođe predviđali, na ime, да se kurs spusti na paritet. :

Imaoci državnih hartija od vrednosti veoma su zadovoljni što je ovaj papir došao na berzu, tako da je celokupna zemaliska tražnja za hartilama od vrednosti upućena bila u pravcu onih papira koji su trajni, koji žive pod normalnim uslovima i na kojima se ogleda kredit naše države. Trgovina 3% obligacijama obavlia se posredstvom trgovaca hartijama od vrednosti, kojih ima u zemlji više no što ima posla, tako da je njima dobro došao ovaj papir. Treba i oni da žive pored berze.

Na zagrebačkoj berzi na tržištu akcija naših industrijskih i saobraćajnih preduzeća rađene su u izveštajnoj nedelji akcije Osečke levaonice po 180. U ostalim papirima nije bilo posla, za većinu njih pojavila se samo tražnja.

Obračunski kurs naših dolarskih papira bio je sledeči: 3—1.: 42,9666; 4—1:: 42,8791: 5—1.: 42,9291.

Naši papiri na stranim berzama

Na pariskoj berzi kursevi naših hartija od vrednosti popustili su, posle prolazne čvršće situacije u toku nedelje. Јефто 4:/2% zajam od 1895 g. nije učestvovao u opštem padu.

Kursevi su bili sledeći:

28-ХП 29-ХП 830-XI « 831-XIHI 3-1 4:1% 1895 907.-=/. 305.50. 90550 dll 3155 5% 1902 940. — d37—— 850— 343550 |d9541J-% 1906 902%— 207.50 30250 308— 292 41Ja% 1909 304— 297—- 297,50 305. 904.

304.—

4172% 1910. 207.— 296— – 298.50. 417% 1911 · 296— 3 301.50 298.50 305— = :7% Stabilizacioni 384.50 385— 385.50 39450 3685% Fundig 125 — | 115 |lg_ 199. | ____ Na njujorškoj berzi kursevi naših papira bili su: _ 7% Bler. 8% Bler 7% "Seligman 3 1 1938 31—32 41—42, 75

31—32 DEVIZNO TRŽIŠTE |

Naša devizna situacija procenjuje se prema funti. Njom se kupuje zlato na stranii prema tome je gotovo jedini faktor našeg deviznog stanja. Iz donje tablice se vidi da je. kurs funte nepromenjen. Taj kurs može da se održi samo pomoću intervencionih kupovina Narodne banke. Robe ima toliko, da se banke prosto guše u funtama, tako da im je neprijatno ako im mušterije nude funte. — Marka je stabilna. Usled žive tražnje nastala je vrlo čvrsta tendencija. Čuje se da se terminska roba traži po nešto većoj ceni. Čvrstina grčkih bonova posledica је verovatno boljih sezonskih izgleda za uvoz iz Grčke. Robe ima malo. Kurs isplata Beč popravio se u izveštajnoj nedelji. -

Kursevi su bili sledeći:

London Berlin Beč Madrid „Milano o,

31-XII 2388- 14008 85555 = ___ 2785 Sa pr. 21613 1742.21 o 297.49 _Bez pr. 16820 135581 | _„q _ 1704 31 238 1100 55202. _______ 25 41 2388- | 1400 85650 — — 2825 Obrt ie iznosio 26,6 mil. u krnjoi izveštajnoi nedelji

prema 34,54 mil. London je rađen po 12,4 mil. prema 11,6 mil., Berlin 8,5 mil. prema 15,3 ти. Вес 3,5 ти. ргета 5,3 ти, Grčki bonovi 1069 prema 885.000 itd.

Londonsko tržište zlata bilo je u slabom raspoloženju. Cena je 31 decembra 1937 zg. bila svega 139 š. 6 p. za uncu, što je samo za 21/a penia više od najniže cene u toku cele godine. Pri ovoj ceni premija prema dolaru bila je 4ija D. Obrt je tog dana bio veliki 335.000 funti šterlinga. Oscilacije cena zlata u toku godina nisu bile velike. Najviši kurs Бао је 142 5 Š 71,5 p. a najniži 139 š Sie p. To је posledica intervencije egalizacionog fonda, koji je svojim kupovinama postigao да je cena zlatu uvek bila iznad pariteta dolara. :

U nedelji od 24 do 30 decembra uvezeno je u а zlato u vrednosti od 92,6 mil., funti šterlinga uglavnom iz proizvodnih zemalja Južna Afrike, Kanade i Australije i izvezeno je okruglo 1 mil. najviše u Belgiju, zatim u Francusku i Švaicarsku.

Din.

šiling трепза

(po unc;i) (po Ке) | 1933 126 6 40405 1934 141 40345 1935 141 UI 54.409 1936 · 141 A 54.569 1937 U 140 7 11 54.319

31-Х1.-1937 15189 6 53. 767. |

| Na privatnom deviznom tržištu u. Boooradu во зе за cenu napoleona 304. 0 ;

Na ciriškoj berzi kursevi su bili sledeći: ) ..80- XI. · Б-Е

28-1 ОМ 13.9, London 91.43i/a 21:57 21.54 21.62 91.61 Amsterd. 23995 239,95 240.971ja 240.60 240.60