Narodno blagostanje
15. јануар 1938.
из уредништва
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.
И OrpaHa JB
spec i
пиамвасавј ке
У коју категорију међународних обрачуна
спада систем „слободно ~ девизних. плаћања“
Наша ; два последња "споразума о начину. трговачких · плаћања == онај са Француском и онај са Белгијом — укидају досадашњи начин плаћања преко клиринга и уводе нов. Службено се и један и други споразум претстављају као „продужење оне тр-
говинско-монетарне политике, коју ми већ годину · дана спроводимо, а која се састоји у: поступном напуштању клириншког система плаћања прелазом на.
слободно-девизни режим; и обезбеђењу активе ју-
гославији у трговинском промету" (саопштење по-
водом потписивања споразума с Француском). Те-
жња за напуштањем постојећег система клиринга.
од одговорних претставника Народне банке наглашена је већ пре дуже времена (као што показује изјава г. д-р Ловчевића, поводом потписивања спора-
зума о клирингу са Швајцарском, и изјава г. д-р Бе-.
лина приликом конгреса економиста у Загребу).
- Споразум о плаћању 'с Француском, који је ступио на снагу првога јануара т. г., замењује досаљањи начин плаћања новим, с тим да се оно врши у оквиру прописаног размера извоза према увозу. Тако ће се плаћање робног промета ПАСУ нас и
СЛОБОДНИ КЛИРИНГ или СИСТЕМ СЛОБОДНОГ ПЛАЋАЊА2 ·
Систем. слободног плаћања већ самим својим именом уноси забуну у нашу спољно-трговинску терминологију.. Наш спољно-трговински систем дели све земље у клириншке и неклириншке, према томе да ли нас с њима веже споразум о клирингу или не. Питање, да ли се једна земља има сматрати клириншком или не, пракса решава према томе, да ли се плаћање врши простим. обрачунавањем централних данака или девизама. Према томе чисто формалном критеријуму земље. на које примењујемо т. зв. систем слободног плаћања убрајале би се у неклириншке, јер се плаћање према њима врши девизама. Да је ово наше тумачење тачно, произлази и из чињенице да.се у споразуму с Француском за нас предвиђа право примене одредаба о контроли увоза из неклириншких земаља, чим увоз из Француске M Границу; "предвиђену у споразуму.
неће ни“мало променити клириншки карактер нашег система плаћања с: Француском. Пре свега, не може се рећи да,'на.пр. Југословен који дугује ФранцуО по; ступању“ последњег. споразума на снагу) плаћа девизама, а. онај Чехословачкој или Италији не. Девиза је и једно и. друго и њихова плаћања ра-
зликују се само у томе, што један добија девизу у ру-
ке да то плаћање сам: изврши, а други не, јер то за њега врши Народна банка, пошто од њега добије противвредност у динарима. Али за клириншки и некли-
риншки карактер једног -и другог односа тоније: битио. По дефиницији проф. д-р Вел. Бајкића усвојеној_ одр-.
на конгрерсу Међународне трговинске коморе жаном 1935 у секцији за клиринг под претседни-
— ПРИЛОГ ПРОБЛЕМУ КЛИРИНГА а 5 | Француске вршити на тај начин, што ће НАШИ увоз-
_активу за нас у износу од 20% ми ћемо прим
" система произлази из тежње хклиринга за равнс те“
"Ми: "сматрамо, међутим, да плаћање девизама |
ници из Француске. добивати у руке девизе, којим ће вршити плаћање својих- робних, дуговања Француској. Робни промет тим ипак нене бити слободан, јер ће се развијати у размеру. 1060 : 80, у корист нашег. извоза. Народна | банка ће тромесечно утв вати да ли се робни промет“ развиј 40 y предвиђеном размеру. У случају да ону том времену не пок зује
одредбе о контроли увоза из неклириншких земаља и према АИ све док се утврђени размер не постигне. У случају да овај размер буде поремећен на штету Француске, њезино је да. подузме мере за његово довођење у равнотежу. Ма
На сличан начин регулисано је и платана у робном промету с Белгијом.
У нашем даљем излагању споразуми (о плаћа“ њу с Француском и: Белгијом нас ће интересовати само као систем, према коме би им а се преуде+ си и плаћање с осталим земљама оне је у нашој јавности добио погрешно име система: слободног · плаћања. 1
штвом бившег гувернера чехословачке Народне банке г. Поспишила, клиринг је режим плаћања у коме роба иде за плаћањем, насупрот либералном систе« му, где плаћање иде за робом. Ова супротност. 664
жом робне размене двеју земаља,“јер се његов“ коз начни рачун заснива на плаћању извоза једне изво-
"зом друге земље. Билатералност Je један од главних
елемената клиринга, јер он иде за равнотежом. тр“ говинског биланса између две земље, насупрот мултилатералности либералног система који није никакд, дириговао ни везивао међународна плаћања. Ова ка-
_рактеристика клиринга-подвучена је иу. Анкетни
Друштва народа о клириншким споразумима побјав. љеној 1935.
Ако се сада зратимо на карактер на! i овог. система плаћања с Француском; лека све елементе клиринга. Наш извоз у Фран! внаће се према увозу отуда, Југословенск: моћиће девизе, стављене му“на расположење, требити само за подмирење дуга у Француској. Била= тералност новог система очи" гује се у тежњи њего-, вој за равнотежом трговинског „биланса са самом Француском без обзира на његово стање е остаз UM земљама. НИ РЕНЕ | Из свега овога проивлави да назив уусисте | слободног плаћања“ не одговара садржини спора-'
_зума с Француском. Он доводи у заблуду, јер пот-
· сећа на либерални систем плаћања и ако се у :ersa-| "ри ради само о једном облику клиринга. Мислимо да - новом систему боље одговара. име. „слободни. клиз“
ринг".