Narodno blagostanje

: 22, јануар 1938,

—- Јужно афричка производња злата износила је 1987 год. 11,7 милиона унци према 11,3 милиона у 1956. Упркос повећаној производњи број радника се смањио са 302 хиљаде на 283. 1 -

"ТРГОВИНА ·

= Прошла година била је рекордна за Џенерал Мо-

~торс у погледу продаје аутомобила. Продано је у свему --2,116.000 кола према 9:037.960 у 1936 год. Овај пораст иде су главном на рачуну продаје у иностранство. · Друштво је

продало америчким трговцима 1.680 хиљада према 1.682 У

- 1836. 'Од тога су трговци продали у земљи 1.594 хиљ.

према 1.720 у 1936 год. Нарочито се слабо продавало у новембру: и децембру.

— Лондонски разговори ИР.ЕЛГ.а и претставника америчке жељезне индустрије нису имали за сврху снижавање цена него споразум о извозу. Ситуација на гме-

ричком тржишту се поправила па америчка жељезна инду-

стрија и неће бити толико заинтересована на европском

тржишту. Одбијање европских цена од стране америчких

произвођача долазило је заправо од америчких аутсајдера и права важност садашњих разговора састоји се у по-

_кушају да се склопи споразум са свима продуцентима. Сни-

жавање цена остаје као и пре ван дискусије а гласови о њему долазили су од стране потрошача. Изгледи за тржиште жељеза су повољни. Залихе учињене за време жељезног бума су исцрпљене а велики купци их не попуЊУЈУ јер се стално надају даљем падању цена.

— Шевајнарско савезно веће тражи од кантоналних

· већа повишење кредита за гарантирање експортног ризика за 30 на 50 милиона швајцарских франака. Досада је _ преузето 39,7 милиона шв. фр. гарантије за послове у вред_ности од 96 милиона франака. Губитци државе из досада-

шњих послова су веома мали и износе свега 375 хиљада франака, али се рачуна са већим губицима нарочито код ликвидације ранијих лиферација за Шпанију.

— U Skoplju se osniva Jugolovensko izVozno i uvozno a. d. koje namerava da se bavi unapređivanjem trgovine sa Albanijom. Društveni kapital iznosi 3 mil. din a u akcionom odboru su uglavnom ugledniji pretstavnici trgovaca Južne Srbije.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Министар трговине и индустрије наредио је, да се приликом извоза стоке у талијанске колоније убира специјална такса од 20 дин. и специјални допринос од 200 дин. по ком. Последњи ће се враћати извознику, ако докаже да је за извезену стоку имао слободне девизе.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Анкетом о радничким становима у Љубљани утврђено је да се половина радничких станова састоји од једне собе, 24% станова од собе и кухиње, 20% од две собе H 6% од три и више соба. 75% станова је влажно . Ниједан раднички стан нема водовод, а само мали број има електрично осветлење. Скоро трећина становника мора да спа-

Ba на патосу или да дели постељу са једним или више

чланова породице. | — Prema odluci belgijskog vrhovnog veća, kome ie povereno postepeno uvođenje 40-satne radne nedelje od 1

· marta za sve radnike kod visokih peći radno vreme je sni-

ženo sa 56 na 48 sati nedeljno. И Пи — Anketa o radnom vremenu koju vodi Ministarstvo

· socijalne politike u saradnji sa predstavnicima radnika i po-

slodavcima a koja je svojevremeno održavana u Zagrebu produžuje se u Sarajevu. G. Ministar socijalne politike. u svom govoru mneglasio је da na anketi neće pasti nikakva definitiv-

m... HAPOJIHO-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 57

na odluka, Anketa се uglavnom naći zajedničke tačke po ovom pitanju a o spornim će se raspravljati u posebnim komisijama u Beogradu, gde će se pitanje konačno rešiti. Ujedno je naglasio da je u pitanju radnog vremena doneseno više aredbi: tako ona iz 1998 koja predviđa 9 časova i uredba iz 1999 gde je normirano 10 časovno radno vreme. U ovim uredbama d-časovno radno vreme je priznato iznimno. Jednako je van diskusije pitanje obima uredbe; ona neće moći da ide preko okvira zakona koji je dozvoljavaju i koji normiraju pitanje radnog vremena. Pitanje otvaranja i zatvaranja radnji neće se unositi u uredbu jer to spada u resor Ministarstva trpovine i industrije. G. Ministar је naglasio da je elaborat radnika po anketiranom pitanju brižljivo i lepo izrađen, dok ga pretstavnici industrijskih, trgovačkih i zanatskih komora

uopšte nisu podneli.

— Budžet socijalnog osiguranja Sovjetske Unije iznosio je u 1937 god. 5292 miliona rubalia od čega polovina otpada na pomoć privremeno nesposobnim radnicima. Ža oporavak i lečenje u sanatorijima je izdano 884,5 miliona rubalja a za negu dece 5831.1 milion.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Белгија је законом од 24 децембра овластила министарство финансија да пре рока доспећа може да исплати 353 милиона француских франака 51| %-THOr зајма

'из 1932 год. у висини од 800 милиона франака.

— Буџет винковачке градске општине за буџетску годину 1938/39 износи 7,3 милдин. за 786.718 више "него претходне године.

— Предлог буцета Новог Сада за 1938—989 буџетску годину износи 33,8 мил. дин. према 27,8 мил. у претходној години, за округло 7 мил. више.

— Буџет Осијека за 1938—989 годину износи 28 мил. дин., за 700.000 дин. више него претходне године.

— Како. је неколико зајмова швајцарских општина било и сувише преуписано, то је Бернска општина одлучила да покуша конверзију једног свог 4%-тног зајма од 1910 у облигације од 3%. На глас да ће и швајцарски савез покушати конверзије са типом обвезнице од 3% попустили су курсеви швајцарских 37,%-тних железничких зајмова. Конверзија трију великих железничких зајмова односила би се на 600 милиона шв. фр.

— Мапарска влада намерава да у скоро време распише зајам у висини од 360 милиона пенга за шта ће у првом заседању тражити одобрење парламента.

— Holandija raspisuje novi 3 do 3:/9%- 11 konverzioni zajam u visini od 1672 miliona forinti, sa emisionim kursom od O91Jo. Trajanje zajma je 38 godina; kamata će prvih deset godina iznositi 3%, a za ostatak roka 3:/2%.

НОВЧАРСТВО — Најмањи комад новца у Бугарској досада био је 1 лев. Потребе промета тражиле су ситније комаде па

"су ових дана пуштени комади од 50 стотинки чија је прва

пошиљка од 30 милиона лева стигла у Бугарску из Аустрије. — Влада је Уредбом дала заштиту дужницима, чији дуг потиче од комасације ситних поседа у Славонији и Срему . Повериоци су Прва хрватска штедионица и Југословенска банка, обе у Загребу, а дужници око 100.000 сељачких породица. На та потраживања нису се односиле Уредбе о заштити земљорадника. Садашња Уредба пред виђа оброчну отплату за 12 година уз 4 ,% камате, од ! јануара 1988 тако да први анумтет доспева ! новембра 1938 г., па следећи истог дана идућих година. Главница на дан 31 децембра 1937 г. израчунава се на основу примљених износа и 10% камате, ма да је камата била до 23 човембра 1934 г. већа, Разлика намеђу кемете од }0% u