Narodno blagostanje

3; април 1938.

Стање Народне банке (у мил. дин.)

ЕН РАЈЕ

– и 1 31. | 31. XII | 22 XII. | 221 311 АКТИВА 134 | 4935" | 1937 | 1938 | 1938 Поднога : зл. у касама и на стр. 17846] — — — - злато у касама — — 1336,9! 1701.6| 1769,5 | 1774,6 злато на страни — — | 94,6 15 7,5 7,5 "новч. у страној монети| 00.3 0,0 · — — | девизе — — — — — 120.8| 327! — = ДЕ у Укупно — || 1905.5| 1464.3 1709,1| 1777,0 17821 Девизе које не улазе у НЕ donor - --___|| 106. 534.6, 439.90) 385,0 380,6 Кован новац: || у никлу и сребру — — 206.1| 329.9 359,5| 427,0 405,5 Зајмови: "на менице — — — - | 1528.8) 1523,0| 1431.9 1341,6| 1369,5 на хартије од вредн, — 235 1! 2583! 272,7| 245,2] 243,5 _______Укулно 1763.9) 1781.3| 1704 6) 1586,8) 1613,0 Хартије од вредности — | 16.9 494) 201.3| 197.4| 197,4 „Ранији аванси држави — 1686.6) 1670.6 | 1638,4| 1639.9) 1640,0 Привремени аванси Глав. | ; Држ. Благајни — — — | 600.0| 600.0) 600.0| 600,0| 600,0 Вредности рез. фонда — | 106-4! 119.0| 166.8 196,0! 196,9 Вредности ост. фондова 12.0 11,8 . 29,6 348) 35,4 Непокретности, завод за : : израду ковч, и намештај 453.5| 154.0| 1601] 162,2| 162,2 Разна актвва— — — — 276,4! 464,4) 2030.6| 2263 0) 2262,3 __ и АСИВА Капитаа — — — — —|| 1800] 180,0| 180.0| 180,0| 180,0 Резервни фонд — — — || 112.4! 133.3| 1994) 2018] 2019 Остала фондови — — —| 20.5) 27.4! 34.0 354! 35,4 Новчанице у оптицају — | 4383,9| 4890.0| 5834 1] 5655,7| 5804,5 Обавезе по виђењу: потраживање Државе — 6.9 74! 39.0) 46,5 33,2 жиро-рачуни — — — 531,9! 689.7| 1390.6) 1610,4 1490 0 Pajdu pHaymm = || 32701 6890)1020,1035 1074,9 _____ Укупно — | 865.8|1385,7|2458,6|2792,3| 20072 Обавезе са роком — — || 952,9| 193.4 500) 50,0! 500 Разца пасива = — — --|| 316.4! 166.6| 283.9| 353,0| 3364 ФОптицај и обав. по виђ,||5249.8| 6275 1| 8292 6 8449,0) 84721 Укуп, подл.--28.59) прим. || — |1881'6| 21964 2283.4) 2290,0 Златоу кас. са 28,59 уприм. || — | 1717,9| 21865 2213,8| 2280,4 _ покраће — — — — — — |2998% 2648 +|2702% 270 30,0 = -покрићезлатом у касама || — 27317 12636 У.12691% 26919

Beogradska berza

Izvešlajna nedelja od 1 do 7-1V 1938 EFEKTNO TRŽIŠTE

Ra{na šteta još samo 15 dinara ispod 500!

Kadgod smo mi poslednje tri godine izražavali uverenje i nađu, našu i mnogih berzijanaca, da će Ratna šteta doći na pet-Stotina dinara, uvek je bilo nevernih Toma na berzi i u novinama koji nisu imali dovoljno ironije za taj naš »špekufativane optimizam, za to naše »sugestivno« nadanje. Sad je Raina šteta došla pred vrata etape od 500. Sada čitamo u novinama i čujemo na berzi da je bilo vrlo mnogo proroka koji su jinali »najdublje« ubeđenje da će Ratna šteta doći na 500 Din. Među tim sigurnim prorocima viđimo i one koji nisu miopli dovolino da ironiziraju naša pretskazivanja i koji su, 8 vremena na vreme, proricali da će Ratna šteta da se strmoglavi. Više nego smešni izgledaju sad oni kojima je stalno стекао тко иКатасепје Ratne štete. Jer su samo sa toga gledišta oni proricali opravdanost njenog visokog kursa. Ti su mudraci. ćutali kad smo ih mi upozoravali na to da akcija Narodne banke nosi manju kamatu od Rente ratne štete i da ipak ima, bez ikakve intervencije sa ma koje strane, veoma čvfst kurs i da berzijanci eskontuju njen dalji skok.

· бад se opet počelo da namiguje sa padom Ratne štete.

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 237.

Niko ne može da garantuje da jedan papir 'Roji skače, neće jednog dana poći na niže, kao što niko ne može da garantuje da isti papir neće poćj opet na više i otići preko nivoa ha, kome ije dotle bio. Ali ako se (гаје тасје 7а buduće: kretanje kursa ovog papira, onda postoji jedna :lo interesanina i vrlo povolina. U koliko kurs više skače, a naročito od kako je prešao 480, u toliko je manja ponuda u Ratnoi šteti. Iz statistike obrta koja se nalazi malo niže vidi se da је obrt u ovoj nedelji bio manji no i u jedno та. poslednje. četiri nedelje. Ako bi bilo tačno gledište da je kurs i suviše, visok (obzirom na njegovo ukamaćenje), onda bi trebalo da ponuda raste progresivno sa svakim daljim skokom kursa, po-. što je sve manje ukamaćenje. Da je ovaj pesimizam u pogledu. skoka Ratne štete poslednje tri godine bio samo platonski, lakše bi se likvidirao ali je on i materijalan za izvestan broi lica. Bilo je, naime, berziianaca i kapitalista koji su ispovedali to pesimističko gledište i zbog toga se držali po strani od ovog papira. Njima se odista može da izjavi toplo saučešće, jer je njihova tuga vrlo velika. 50%/0 od kapitala pre tri gOdine iznosi njihova izgubljena dobit.

Da se još jednom vratimo na pitanje šta će biti sa Ratnom štetom kad dostigne kulminaciju, koja je od pre tri godine označavana u kursu od 500 Din. Teorijski postoič tri mogućnosti: da skače i dalje, da stacionira ili da pođe natrag. Kao što rekosmo, oni sti koji nisu verovali u slabilnost njezinog kursa od 400 Din., sad kažu da kad dođe na 500 Din. mora da se stropošta. Ne znamo samo zašto myjra baš doći na 500 Din, pa da padne. АКо јој пе prija vazduh na visini od 500 Din, neće se osećati dobro ni na onoi od 485, na kojoj se sada nalazi i, koliko mi možemo đa vidimo, vrlo dobro se oseća. Pokazuje mnogo životne snage tako da ima mnogo razloga da se veruje da može da ide dalje uz brdo. Mi smo otoič izneli jedan argumenat protiv njezinog stropoštavanja: isčezavanie ponude sa skakanjem kursa. Postoji jedan argumenat са dalju čvrstinu Ratne štete na samom” kursnom listu Beogradske berze. Ako, naime, uporedimo kretanje kursa Ratne štete poslednje dve nedelje i onoga 69 papira, Begluka i Dalmatinaca, konstatovaćemo. da su oni gOtovo stacionarni na suprot Ratnoj šteti koja neprekidno ska-: če. Na prvi pogled ovo izgleda apsurdno — po teoriji onih koji smatraju da je kurs papira isključivo funkcija njegovog ukamaćenja, a da svi ostali elementi kao: tenhička \pozicija, šans zgoditka, obilna upotreba za kaucije-i t. d. ne igraju nikakovu ulogu. Ne skaču papiri koji se ukamaćuju sa 6,070. a skaču oni koji še ukamaćuju sa 5,400! A ako uporedimo obrt u Ratnoj šteti sa obrtom ova dva papira, onda ćemo konstatovati da je on u Ratnoi šteti poslednje nedelje u padu, dok je još uvek jak kođ ona dva bapira. Naravno da laici ne mogu da dadu odgovor na ovo pitanje. Odgovoriti može samb onaj koji dobro poznaje: i tehničku poziciju pojedinih pa-. pira na našoi berzi i pravne uslove naših državnih zaimova i psihologiju n ših berzijanaca. Mi smo toliko neskromni' da dajemo sebi slob:du da objasnimo ovu prividnu apsurdnost.. 6976 papire nude ioš uvek u relativno velikom obimu oni koji:stu 48 držali isključivo za zaradu na kursu, jer smatraju da nemaikud da očekuju neki znatan skok. Kod svakog papira koji. ie dužeć vremena u skoku pojavljuje se veća ponuda onda kad se smatra da je proces skakanja: kursa zavfšen. I po toi togiči slaba ponuda kod Ratne štete samo bi bila dokaz, đa se ne smatra da. je proces skakanja završen.

Ali što nije danas slučaj, može biti sutra, што: да зе pojavi veća ponuda na nekom većem kursu. Što зе Нбе 02:zijanaca, njima to ne bi bilo neprijatno; naprotiv, možda роželjno, jer ih ima vrlo mnogo koji te robe više nemaju i koji bi pak iskoristili da je ponovo kupe; drugim rečima eventualar pad Ratne štete bio bi samo povod za njezinu novu hosu.