Narodno blagostanje

9, април 1938. _

Ukupni obrt bio je 81,5 mil. din. prema: 28,2 .mil. din. Od toga:otpada na: London 16,8 mil. prema 14,6 mil,, Berlin 10,6 mik. prema 8,4 mil., Beč 3,1 mil. prema 3 mil., Grčke bonove::573.000 prema 544.000 itd.

Na ciriškoj. deviznoj: berzi kursevi su” bili " зједест:

207 JOJV 13 | 00 3 | 7IM Џопфоп _ 21486 2157 2154 2162 | 21.659 6 "обли Amsterd. 280.95 23925 240.27/ 24060 24150 24140 Niujork. 436.— 4369: - 4341 | 43250 436— 43604. | Вега _ 17950 175: 1785 | 17425 17508 174.92 Pariz 98.334 1950 1454 14.68i/s, 13.97 1351 Prag 1596 1592 „1520 „ 50 15.220 15.21 Воз II II III ___ 70 1). O -- ]0.—· · ]0.— 10.— 10.—K 10.—- ·10.—

Kurs franćuskog franka se popravio. usled naglog па_300vahja ponude. Dolar je nešto čvršći. Ostale. Аја su | Pije izuzevši dinar, koji je РТ МЕ

Tržište zlata”

___ Porast kursa dolara i jednovremeni pađ cena zlata prema prethodnoj nedelii doveli su do potpune ravnoteže između kursa dolara i cene zlata, nestankom premije na izVOZ zlata iz S.A.D. Ta ravnoteža se dugo ne može održati i vrlo. lako je mogućno da će usled kretanja kapitala u ЗАР. паstati ažila dolara prema zlatu. O ле bio prosečno 400.000 1 sterlinga dnevno.

=> Нипе ЈГ репза | Din: (po unci) (po: kg.)

Поа | 6. | 6 40.405 0 MI. 40.345 198 UMI 2 | ___5009 08. OI MI 7 54.569 107 5 1000 1 54.312 27.1 100 ___UO 3t/2 54.125 5-11-1938 Јао. ||: | 5012

"Ма beogradskom privatnom deviznom tržištu čula se

cena napoleona od 306.

= 4 - Ме Robno tržište Sirovine. — Na svetskom tržištu sirovina vlada već treću nedelju labava tendencija. Cene svih važnijih – sirovina popustile su približavajući se osetno nivou na kome je u pro-

jeće 1937 с. Započeo opšti porast cena. Popuštanje“ je "розјеdica slabije konjunkture u S.A.D., kao i znatno manjih kupo-

vina od strane Italije i Japana. Obe zemlje, u nedostatku de-

viza, znatno su "тедисјтаје kupovine najvažnijih Sirovina, a

5 druge strane nisu u mogućnosti da ove artikle nabave pu- · tem kliringa ili 'kompenzacije. To utiče na pohovno gomilanje svetskih stokova, uprkos nastojanjima međunarodnih kartela, da redukcijom proizvodnje · i izvoznih kvota, održe · koliko- (05

liko u ravnoteži ponudu i tražnju.

“Cene. važnijih sjrovina 'notirale su ove nedelje: bakar

387/-6, bakar elektrolit 42%/», kalaj 168, olovo 155/a; cink 13:/2. sve u funtama sterlinga za tonu. Kaučuk је рао па 5'/2 pensa

za libru, a pamuk u Niujorku notira 8,45 centi za libru.

| Pšenica. -- Situacija na svetskom tržištu pšenice i da, lic se pogoršava. Veliki depori za robu nove Хебуе, koji su” uglavnom posledica vesti o relativno povolinom stanju useva. u: prekomorskim zemljama i. O za dobru Žetvu, DOO

___ НАРОДНО БЛАГ' ООТАЊЕМ

Страна 239

4

veštavaju svu težinu nove kampanje. Oktobarski kurs u Vi. nipegu pao je ispod. 87 centi za bušel GO ispod određene mix. nimalne седе. Prema „aprilu. 1937 g. "зада пи "majski termin” u Liverpulu manii je za čitavih 45". Promet u pšeniči na ме skom tržištu ne pokazuje nikakve znake рохебапја; naprotiv, daleko je manji no što je bio u istom periodu prošle godin Jedini regularni kupac na pijaci jeste Engleska. Pored n Belgija i Holandiia kupuju male količine, a ostale evropske uvozničke zemlje pojavljuju se na tržištu samo - sporadično, Nemačka nabavlja robu isključivo putem kliriniga i пјеле паБамке ostaju bez ikakvog uticaja na svetsko tržište. Italija pak. koja bi takođe imala potrebu za izvesnom količinom рбеnice, ne može da dođe do robe putem kliriiga. 0 takvoj si. tuaciji spekulacija je postala rezervisana i obavlja ograni terminske poslove samo na, bazi najnižih kurseva.

Terminski kdrsevi sredinom nedelje nd svetskim | ma izgledali su ovako:

У УН ла Ба

Liverpul šil. mtce. 14/9 14]8 _ Когегдат nfl. mic. 650. 6.40. B. Aires рег. mtc. --10.75. · -- -:, 10.8G: Vinipeg centi buš: ~ 128: о 11055: i “Čikago centi buš. MI А от

Domaće tržište razvija se potpuno nezavisno od situaci: je i svetu. Naša teza, da je izvozni višak iscrpljen. ji da u Zemlji. nema dovoljno robe, dobija sve veću potvrđu.. Miinoyi,. koji. i imali potrebu za izvesnom količinom. pšenice radi prerade u. brašno Које Prizad izvozi u Nemačku, sve teže dolaze. до. robe. Svaka količina, koja se pojavi na tržištu, biva ; „odmah. preuzeta bilo od mlinova bilo od Vo.jnih Шегапаја. Cene. (54. čvrste i za Tisu plaća se 185/190, а. та: srbijansku robu. i. do. 175.— Din. prema kvalitetu. - : х

Izvozni paritet. prema Liverpulu. Dao је OVE nedelje, па 104— Din. prema 182.—x— Din. koliko je iznosio u isto:·vreme1937 godine. |

Kukuruz. — U poredenju sa pšenicom kukuruz se. drži vrlo dobro iako su i njegovi termini, poslednjih dana, nešto, malo opustili. Razlika između cene pšeniće i kukuruza . | svetskom tržištu розгаја је. vilo mala. "Тако Ona U. Когегдат 10 iznosi svega 17%. Ovako mala. razlika posledica „JE medu: narodne statističke pozicije kukuruza; дет је snabdevanje ŠVet-, skog tržišta u ovom momentu ograničeno svega: na 3 žemlje-. па 5 А. Бо Jugoslaviju – || Indokinu, Poslednja snabdeva isključivo francusko tržište. 'Roterđam za mai mesec_ побгао 5,30 hfl. za mtc., a Čikago 60 centi. za bušel. i

Domaće tržište je poslednjih dana u znaku nešto | vije, tendencije mada сепе nisu osetnije _popustile,. јег Је DO nuda dosta ograničena. Radi se uglavnom vagonska, roba, кој ide za kontinent, dok u šlepovskoj Tobi nema tražnje. О ničenost ponude posledica је velikog Чозадапјев izvoza, je je u ovoj godini za prvih pet meseci kampanie.izvezano -33.500vagona, dok je u istom periodu kampanje 1936/37 bilo izvezeno svega 14. 000 уао. Cene su sledeće: za šlepovsku robu u ponudi 102—=103;-a ža vagonsku plaća se 100 din.

Izvozni paritet prema majskom termimnd' ti Referdamu bio je 97-Din. a prema promptu Din. }O0k-—109%5 · :

Stoka. — Na bečkom tržištu svinjč”su: radene:- „тапва“ lice 1.55—1.65, зеабке- 1.55—1.65, Бапа ко. Пе. 69 srbiianske 1.592—1.58 šil. kg. . iš

Goveda na Rijeci radena su po 2.70 сој 430 lire ke prema kvalitetu.

U Pragu naše svinje prodavane' sd Ove” : nedelje po 7.10—8.10 kr. kg. РА kvalitetu. ~ \