Narodno blagostanje
77. мај 1938.
Из уредништва
= НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 291.
иде ли свет поново У Кј ИЗУ
пшенице=
Међународни пољопривредни институт У Риму објавио је дефинитивне податке о жетви пшенице у 1937/88: години дајући врло интересантну анализу развитка светске ситуације пшенице после рата. Из тих података види се да је у 1987 години у свету, без Русије, било засејано 106 мил. ха, што. од 1926 на овамо претставља највећу засејану новршину. У периоду 1926/30 просечна засејана површина била је 101,3 ха да би у 1982 години, Ti. y години најниже тачке кризе, достигла максимум од
'105,7 мил. хектара. Произвођачи су желели већом
производњом да бар делимично надокнаде огроман губитак у цени односно на куповној снази, коју им је давала пшеница као основна грана биљне производње. Од тада је површина засејана пшеницом опадала. све до 1936 године. У 1933 према претходној години смањила се за 4 мил. ха, у 1984 за даљих 3,1 мил. ха односно за две године за 1 мил. ха, или 6,8%. Целокупно смањење односило се на Северну Америку (углавном САД), док. се површина у Европи и у овим годинама повећала. Од 1985 године засејана површина у свету понова је у порасту; у 1985 износи 99,9, а у 1936 г. 100,5 мил. ха. У 1937 г. не само да је надокнађено целокупно смањење у 1934 према 1932, већ је засејана површина повећана и преко тога (7,5%). Као у ранијем смањењу тако су и у садањем повећању на првом месту Североамеричке Државе. У 1987 Tr. њихова засејана површина била је 37,1 мил. ха према најмањој површини 27,9 у 1934 т. што претставља повећање за 32,9%. У свим осталим деловима света површине под пшеницом у овом периоду остале су мање-више сталне. Из овога се види да Северна Америка претставља центар светског пшеничног проблема. Она је била проузроковач слома цена на светском тржишту; три њезине узастопне сушне године васпоставиле су равнотежу светске понуде и тражње пшенице, а повећање производње од 1936 г. понова замрачује хоризонт.
Кретање светске производње пшенице није ишло паралелно са кретањем засејане површине, услед утицаја природних фактора на биљну производњу. То се најбоље може посматрати на варијацијама јединичног приноса. У периоду 1981-37 највећи просечни принос у свету био је 10,2, а најмањи 9,5 кв. по_ха. Разлика између највишег и најнижег приноса износи 6,9%. При томе ваља
1
приметити да је ова: разлика у Северној Америци.
много већа но у Европи; она је у истом периоду износила 26,8% (10,1 односно 7,4 кв. по ха), а у другој 15,9% (15,1 односно. 12,7 "кв. по ха). Пара делио приносу по. хектару кретала се и укупна производња“ Tako се у 1982 према просеку 1926-30 светска производња повећала само за 2,6%, док је засејана површина у истом периоду повећана.
два и по пута. У години најмање засејане површи- |
не (1934) имали смо и најмању производњу (953 мил. кв.). Од 1934, са изузетком 1936, светска про-
"изводња је у порасту. У прошлој према 1984 г. |
(години најмање производње) светска производња
"се повећала са 953 на 1.034 мил: кв. или за 8,5%.
У географској расподели. производње, услед природних фактора и ограничења производње у
једним односно повећања у другим земљама, од
1933 г. на овамо наступила су велика померања.
До тада су на челу биле америчке државе (северне
и јужне). У 1926-30 њихов просечни удео у свет-. x
ској производњи био је 40,6%. Од 1933 тежиште производње прешло је на Европу. У 1987/38 удео Европе у светској производњи пшенице изнео је 40,6%, док је америчких држава-пао на 34,6%. У нешто мањим размерама наступило је и померање у светској производњи између увозничких и извозничких земаља. У 1926-30 удео извозничких 3емаља у светској производњи био. је 695%, а У 1937/38 65,1%, док се у истом периоду удео увоз“ ничких земаља повећао са 30,5 на 34,9%. Удео европских увозничких земаља у светско ] производ“ њи у истом периоду повећао се са 25,3 на 29,1%. Географско померање производње имало је највише утицаја на међународну трговину пшеницом. Услед пораста производње у увозничким 3емљама назадовала је међународна трговина. Тотални светски извозни вишак до 1932/33 био је стално у порасту. У 1982/33 достигао је максимум од 338 мил. кв. према 304 у 1926-30 год» што претставља пораст преко 10%. Од 1932/33 извозни вишак опада: 1933/34 на 301, 1934/85 на 945, 1935/36 на 196 и 1936/37 на 187. Према про-
секу 1925-30 светски извозни вишак У 1936/37 био · је мањи за 117 мил. кв. или 38,5%. Америчке др- . жаве у 1926-30 учествовале су У давању светског ~
извозног вишка са 77,6%, а у 1987/38 њихов удео пао је на 56%. Удео подунавских извозних земаља у светском извозном вишку у истом периоду порастао је са 3,6% на 10%, скоро се утростручио. Од 1937/38 светски извозни вишак понова показује тенденцију пораста достигавши те године 200 мил. кв. Према највећем извозном вишку после рата (1932/33 388 мил кв.) он је био мањи за 40,9%.
Као што кретању засејане површине није. одговарао волумен производње тако ни кретању из-
"возног вишка. није одговарала "извозна потреба света. Разилажење извозног вишка и потрошње.
било је веће но између засејане површине и производње. Док је тотални извозни вишак растао, увоз је опадао. Највећи увоз после рата од 220 мил. кв. био је у 1981/32 Од тада светски увоз је
| стално опадао, достигавши у 1935/36 најнижу ци"фру од 137 мил. КВ. Увоз у овој години према "просеку 1926-30 био је мањи за 34,6%: У. 1936/87,
услед рђаве жетве у европским увозничким земљама, увоз се понова повећао на 163 мил. кв. да би
„у текућој кампањи — 1937/38 — понова пао на 141 мил. кв. (процена)...
Светска потрошња шненице показала се врло нееластичном. После рата ни у једној години она
није премашила производњу са преко 4%. До _