Narodno blagostanje

Страна 310

| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _______

Бр; 20

__ ДОГАЂАЈ И И ПРОБЛЕМИ _

У прошлом броју Народног благостања, у анализи робног тржишта, констатовали смо да "се дефинитивно потврдило на4 ше предвиђање у погледу расположивих · количина пшенице у земљи. Од тада цене су понова порасле и средином ове недеље достигле ниво од 250 дин. (на Бегеју и на Тиси). Тиме се наша домаћа цена изравнала са увозним паритетом (на бази цене за промптну прекоокеанску робу у Ротердаму). Но и при оваквој цени, и ако нема разлога за даље скакање — пошто је постигнут. увозни паритет, нема довољне понуде и млинови врло тешко долазе до потребних количина. То је најбољи знак да у земљи нема довољно пшенице! Поред овога, ове недеље и цене кукуруза еманциповале су се од иностраног тржишта. Док извозни паритет према јулском термину у Ротердаму износи 96, а према цени за промптну робу 151.50, дотле се у земљи за шлеповску робу плаћа 108, а за вагонску 107 дин. До ове промене дошло је услед повећања тражње из пасивних крајева, који су у немогућности да троше пшеницу при садањим ценама и у исхрани прелазе на кукуруз.

Иако се садашња цена може узети као знак да нема довољно пшенице, ипак то не мора да буде сасвим тачно. Односно, важно је да се утврди колико је има и колико је потребно да би се покриле потребе до нове пшенице. Пред нама су још два и по месеца, дакле ради се о 5 годишње потрошње, а то није мала ствар. Најсигурнији начин да се утврди право стање било би да се укину увозне царине, које држе цену на висини од 250 динара. Ако се буде пшеница увозила и тада, то је онда сигуран знак да је нема довољно и потребно је да такво бесцаринско стање остане до нове жетве, јер ће иначе доћи у врло тежак положај слој потрошача који се ради мале куповне снаге највише храни хлебом. Ако се не буде увозила цена ће пасти са садашње превисоке, дакле неће теретити потрошача преко мере, али тако ће се утврдити да има довољно пшенице.

Треба укинути увозну Ma: „рину на пшеницу

( br: 17 oz e. pisali, smo O pretstojećim trgovinskim pregovorima između naše zemlje ı Nemačke, koji su postali aktuelni posle pripojenja Austrije Nemačkoj. Pregovori su otpočeli ovih dana u Berlinu. U tome napisu mi smo pošli od činjenice, da će Austrija biti ukopčana u nemački režim spoljne trgovine t.j. u Novi plan od septembra 1934 g. koji počiva na principu totalne kontrole uvoza i izvoza sa ciljem, da se uvozi samo onoliko koliko se može platiti i samo ono što je naipotrebnije. Ovu našu pretpostavku potvrđuje u potpunosti predavanje državnog sekretara Raiha Rudolfa Brinkmana, koje ie 8 maja održao u bečkoij Trgovačkoj komori.

U svome predavanju Brinkman je istakao, da će biti izvršeno ukopčavanje austrijske spoline trgovine u nemački trgovinsko-politički sistem i da to neće moći ostati bez uticaja na trgovinske odnose sa trećim zemljama. Dodao je međutim, da će se pri tome voditi naročito računa, da Nemačka i Austrija ne izgube dosadanja tržišta za svoje industriiske proizvode. Naprotiv, težnia ie da se ujedinjenim snagama još više pojača trgovinska ekspanzija u zemlje, iz kojih se povlače sirovine i polufabrikati.

Praktično sprovođenje ukopčavanija austrijske spoline trgovine u nemački Novi plan otpočelo je na sledeći način: Pre svega, na austrijsku spoljnu trgovinu putem deviznog režima proširena ie kontrola uvoza. Za sada se sprovodi pre-

Kako je ukopčana Austrija u spolinu trgovinu Raiha

(e етЕНЕнЕта др r ri ru OI

ko centralnog Deviznog ureda u Beču, koji je organ nemačkog Deviznog ureda. Nikakav uvoz ne može se VIŠIti bez prethodne devizne dozvole. Pored Deviznog ureda, u Beču je osnovana zajednička ispostava svih nemačkih Kontrolnih ureda, nadležnih za određivanje kontingenata i cena za. роledine grupe uvoznih proizvoda. Ova ispostava daje mišljenje Deviznom uredu o potrebi i veličini uvoza pojedinih proizvoda i njihovoj raspodeli na pojedina preduzeća i firme, na osnovu čega Devizni ured izdaje devizne dozvole i odobrava uvoz. Sem toga, kao i u Nemačkoj, ispostava kontrolnih ureda vrši određivanje cena uvoznih proizvoda, vodeći pri tome .računa o specijalnim prilozima u austriiskoi privredi, no-sa Ciljem da ubrza proces prilagođavania svih elemenata kalkulacije prosečnom nivou privrede Raiha. Kada ovai sistem. bude do kraja sproveden onda će biti ukinuti i bečki Devizni ured i ispostava Kontrolnih ureda, a njihove funkcije preuzeće berlinski Devizni. ured odnosno nemački Kontrolni uredi. Kada će to biti ne može se još odrediti. To će zavisiti od tempa prilagođavanja privrednoj organizaciji Raiha,. proizvodnim troškovima i cenama nemačke privrede.

Paralelno sa ukopčavanjem austrijske u nemačku spoljinu trgovinu vršiće se izmena postojećih trgovinskih ugoOVOra i aranžmana sa pojedinim zemliama. U tome radu Nemačka će voditi računa o interesima dosadanjih partnera austrijske spoljne trgovine. Od zemalja sa kojima je Austrija imala pasivnu spolinu trgovinu Nemačka očekuje da će povećanjem uvoza moći da održe svoje izvozne pozicije, dok će zemlie sa kojima je trgovinski bilans Austrije bio pasivan, moći da računaju na povećanje svoga izvoza u Nemačku.

(ef e rEruermelı gren OTae ramo arm ir KI ORan

У марту попустили су индекси цена на велико и на мало. Попуштање је дошло с једне стране као сезонска појава, а с друге због кретања цена на | светском тржишту. |

Код индекса појединих група производа у марту, према фебруару имамо следеће промене: биљни производи пали су са 87,1 на 84,4 или за 3,190, сточни са 67,2 на 65,6 односно за 2,490, док су минерални и индустријски производи попустили: први са 91,8 на 91,1, а други са 80,1 на 79,5. Ако пак упоредимо кретање индекса у марту са истим месецом У прошлој години, имамо знатан пораст и то: код биљних производа 24,4%0, сточних 2,09, минералних 4,0% и индустријских 5,4%/0. Као што се види, највећи пораст У оба случаја показују биљни производи, што је последица скока цена у иностранству. У сточарским производима пораст цена је такође био знатан, али он се не види из индекса, вероватно због његове структуре, односно преовлађивања производа чије цене нису скочиле. _

Општи индекс цена на велико у марту према фебруару пао је са 79,9 на 78,6 или за 1,70%/0, MOK према марту прошле године показује повећање за 97. Према 1985 год. када су цене на велико биле релативно ниске, палате цене показују пораст за 26,8%.

Куповна снага биљних за индустријске производе у марту показује разлику од 6,19 у корист првих, док је У истом месецу прошле године она била у корист других за 10,1%. Код сточарских производа, међутим, маказе су још увек знатно отворене на њихову штету. У марту њихов индекс, у поређењу са индексом индустријских производа, био је мањи за 17,5%• према 14,8%/0 у истом месецу прошле године. | НЕ

Код кретања цена на мало у марту имамо две интересантне појаве. Прву претставља релативно висок ниво

Смањење распона између · цена на велико и на мало