Narodno blagostanje

14, мај 1938,

i moderniziranje postojećih zgrada. Da bi se oživela građevinska delatnost, porušile stare i digle nove, higijenskije zgrade, izlazi se u susret onima koji grade, пе samo «ако što im se daju olakšice kod zaključivanja тајтоџа Као do sada, nego i nove, kojima se mogu koristiti i oni koji upotrebljavaju sopstveni kapital. Na sve nove zgrade proširuje se propis po kome su 0510bođene privremeno od poreza, a do sada to je važilo šamo za zgrade za stanovanje. Da se podigne kvalitet tada, preduzeće se mere za usavršavanje radne snage. Zanatlije biće zaštićene od strane konkurencije. Sma'hjuju se razni fiskalni tereti, koji su do sada mogli da koče razvoj proizvodnje. Izvanredni otpisi neće se opofezivati, ako se sredstva tako dobivena upotrebe za podizanje radničkih stanova ili za proširenje postojećih lokala, ili ako se čuvaju kao rezerve da bi se mogle da vrše opravke kad cene građevnom materijalu skoče. Da bi se olakšalo mobilisanje kapitala smanjuju se takse za prenos nekretnina. Smanjuju se fiskalni tereti koji šu propisani za slučaj fuzionisanja, da bi se ono tako olakšalo. Preduzećima čiji izvoz po obimu bude 1938 ·Veći nego 1937 biće snižen porez. Plaće i nadnice za rad preko zakonskog radnog vremena, i dohodak preduzetnika ukoliko potiče iz proizvodnje izvršene u ovom vremenu, oslobađaju se od poreza. U izvesnim sluča'jevima, gde se to pokaže neophodno, produžiće se sadašnje zakonsko radno vreme.

Dekret koji se odnosi na kredit konstatuje da je likvidnost privatnih preduzeća minimalna, iako je proizvodnja smanjena, zato što su cene skočile, i što dužnici slabo plaćaju. Da bi industrijalci lakše došli do kredita zavodi se kao obligatno da trgovci koji uzimaju robu na kredit, moraju potpisati menicu. Menice koje isplaćuje Nacionalna blagajna, osnovana 1936, služiće a buduće bolje kreditu, jer će se ubrzati postupak oko odobravanja i isplate računa na koje se one odnose. Uopšte ubrzaće se isplate od strane države i opština, naročito starijih računa. Smanjuje se taksa na otvaranje kredita kod banaka. Daju se specijalna olakšanja kod zaključivanja hipotekarnog zajma, koji će se utrošiti na podizanje zgrada, o čemu će državna vlast voditi posebnu kontrolu. ;

Nismo mogli nabrojati sve detalje ovih dekreta, ali iz ovih najglavnijih vidi se njihov karakter.

Uravnoteženje i jedinstvo budžeta imaju više psi-

hološko dejstvo nego konjunkturno. Nije izvršena ni·kakva ozbiljnija poreska reforma, a poznato je da velik deo budžetskih teškoća u Francuskoj dolazi od samog poreskog sistema. Pored |edinstvenog poreza na dohodak, postoji bezbroj posrednih poreza koji čine izvor prihoda nepreglednim i neelastičnim. Kod svake nove potrebe nastaju poteškoće koji bi se porez imao da povisi ili da se zavede novi. I ovog puta morali su porezi biti povišeni čim je ostvareno jedinstvo budžeta, tako da je odmah smanjen značaj težnje da se uravnoteži budžet.

Da se proizvodnja oživi trebalo bi predvideti nove rashode. Tim pravcem nije se moglo poći. Privatna ini·cijativa treba da se potakne tim što su smanjeni razni porezi i takse. Bez obzira što je to samo po sebi vrlo skromno sredstvo i ono što se htelo tim da postigne ne može imati velikog učinka. Popust na železnici da ·Se podigne turizam daju gotovo sve zemlje, više zbog deviza, nego što očekuju da to pokrene proizvodnju.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 309

Pokazalo se da ni priliv deviza nije mnogo veći. Na građevinsku delatnost mnogo se polaže uvek kod svih programa za oživljenje proizvodnje. Ali zbog specifičnih francuskih prilika malo je izgleda da bi i odatle mogao doći jači potsticaj. Francuska зе slabo množi, tako da je manja potreba za novim zgradama. Da se stare zamene novima, trebalo bi učiniti daleko veće olakšice, eventualno deliti potpore, nego što se ргедviđa dekretima. Hipotekarne olakšice za Francusku nemaju toliko značaja, jer je vrlo veliki broj onih koji imaju sopstveni kapital. Bone je već bio ponudio da država doplati izvestan deo kamate svima onima koji uzmu zajam za građenje, pa ipak je efekat bio minimalan. Usavršavanje rada, zaštita zanatlija, produženje radnog vremena, sve su to male mere, koje mogu da zadovolje kad je privreda u pokretu i treba samo da se uklone manje smetnje. Ali one nisu sposobne da pokret ostvare kod opšteg mrtvila. Radno vreme ne može se produžiti iz političkih razloga u svim granama privrede i u onoj meri u kojoj to želi kapital, a bez toga on ne smatra da |e nešto učinjeno.

Slično je i u pogledu kredita. Tu stvarno nema neke velike reforme, nema politike jevtinog kredita, nego opet manje mere koje samo uklanjaju teškoće za izvestan oblik kredita, ili kredita uzetog u određenu svrhu.

Najznačajnija od svih odluka koje su donesene u poslednje vreme, nezavisno od ovih dekreta jest, da se stabilizuje franak, posle ponovne devalvacije. Devalvacija je došla neočekivano, jer još pre kratkog vremena vlada nije htela da se posluži kreditom kod Francuske banke, da franak ne bi pao.Vlada se na njega ipak odlučila, zato što je devizni fond bio prazan i što kapital iz inostranstva neće da se vrati sve dok se franak ne stabilizuje. Trebalo je da se poveća nominalni nacionalni dohodak posle novog skoka cena, ali i da se olakša teret privatnog i javnog duga. Ova mera slabi poverenje, tako da ona otežava sama rezultat koji bi trebala da postigne. Devalvacija će svakako pomoći izvoz, jer se pretpostavlja da je francuski nivo cena sada ispod engleskog i američkog. Ali i do sada se taj nivo brzo dizao i to je sigurno bio razlog što su London i Vašington pristali na novu devalvaciju.

Kao povolina pojava zabeleženo je, da se u toku od par dana vratilo oko 8 milijardi franaka. Nameće se pitanje da li je s tim nastupio dugo željeni preokret u držanju odbeglop kapitala? Zasada ne postoje znaci da je tako. Izvesni kapitali, verovatno oni koji nisu ni napustili Francusku, iskoristili su poslednju devalvaciju da pretvore zlato u dva puta više franaka nego što je ono pretstavljalo pre godinu dana, sigurni da će izvesno vreme vladati zatišje, i pobeće opet odmah čim se ukaže prvi nepovoljan znak. Posle naglog priliva nastupilo je opet zatišje, što dokazuje da su izišli na sunce neki tezaurisani kapitali, ali da se potpuno stekne poverenje kapitala koji je u inosrranstvu, potrebno je nešto više od obećanja da franak neće više padati Potreban je faktično stabilan franak, stabilan nezavisno od

'izjave, a na podlozi sređenih državnih finansija. Da-

ladieov program ne predviđa ništa radikalno čime bi se moglo rešiti ovo dvoje. Proizvodnju, od koje i po njegovim rečima u konačnoj liniji zavisi sve, ostavio je privatnoj inicijativi. Ona je, međutim, pokolebana stanjem državnih finansija i valute, i zato je ne može obnoviti niz poreskih olakšica.