Narodno blagostanje

Страна 334 _ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ | Брак kako izgleda, gotova je da priskoči uvek ako bi зе desio Prag 15.26 15.29. 15.20 15.19 15.25 15:27 kakav poremećaj. Ne kupuje zbog toga što nema nikakve ~ Brisel |L | 0 _____ __ M 7360. hitne potrebe. Ali što је glavno 10 da u prkos toj БРЕ Bcoobrad 105 1D 105 11055 106 | 10 nenciji javne ruke kursevi pokazuju čvrstu tendenciju i da i - | | o su neki od njih dostigli maksimalne kurseve otkako javna МИ deviza Da nasoj berzi bili su: Је . Пи а ОК O dd А 40. 000.16 Му London Berlin Beč Madrid Milano ~ bonovi

račun ШИ dO Ta DIO, 6 DOO | MMI | 208— | 14508 | 58957 = 2875

43,5541; 17 У: 43,5916; 18 М: 43,5666; 19 У 43,4797. У 6 ње . Sa pr... 217.83 1.759.97 — — 280.48 _ Naši papiri na pariskoj berzi Bez pr. - 169. 52 1.369.63 —— — 179947 __

| 10-V |}: (ЕМ .15.V 16-V -238— 1.450.— 889.39 — = - - 28.60 495 1895 301.50 302.— 304.50 3003— | 17-V 236.— 1.450.—K 892. — — — 28.75 59/0 1902 359.— 363.— 365.— 364.— |g-.V 298. 1.450 — 890. a 98.75 #99 1906 330 — 330.— 335.— 331— - = = ==

19-У 938.— 1.450 — 895 — ·— — 28.

#59 1909 344. — 345 — 341— 344 — | По - 5 41/29/1910 334. 335. 333— 336, _ Ukupan obrt ove nedelje iznosio je 30,12 mil. naprama даје 1911 321 — 394. 395 — do 25,54 mil. prošle nedelje. Berlin je rađen za 14,16 mil. prema 50/0 1913 354 _ 359.50 359. 350.— 9,18, Solun 109 hili. prema 289 hilj., Amsterdam 8 hili. prema 70 1931 410, OL ЛА 404.50 8. hilj., Beč 4,11 mil. prema 4,04, London 10,17 mil. prema и | | | ~ ђ 12,37, Pariz 3928 hili. prema 384 hili., Niuiork 1,08 mil. prema 5%/0 Funding 124.— 198.— 124.— 124— и. ПО ПРАВНА АН ПЕН Па

| 261 hilj., Brisel 76 hili. prema 44 hilj., Cirih 110 hili. prema

Čvrsta tendencija naših papira na pariskoj berzi produžila se i u ovoi nedelji. Neki su papiri skakali do kraja ove nedelje, neki su popustili nešto malo prema najvišim kursevima pretposlednieg dana iz gornje tablice. To su na prvom mestu 5. Funding obligacije, 5%0 1913 god. i 40% 1906 god.

· Kursevi naših papira u Njujorku iznosili su: | 7%/ Bler 80/0 Bler 7%/, Seligman

17 таја 295—32 29,5—32 42—45

DEVIZNO TRŽIŠTE

· Sa deviznog tržišta nema tako povoljnih vesti kao sa

efektnog. O tome malo docnije. Prethodno da podvučemo, da su se u ovoj nedelji potpuno smirile prilike na svetskom deviznom tržištu. Povraćaj kapitala u Francusku tako ije obifhan da je. Egalizacioni fond pretrpan devizama i da ic zbog toga mogao da obustavi potpuno kupovanje franka na raznim beržama. lako francuskog kapitala ima u svim zemliama sa stabilnom valutom i slobodnim deviznim režimom, ipak je priliv iz Švajcarske, Holandije i Belgiie relativno mali. Izgleda да je glavnu furu izvukao London. Ali ie on u isto vreme dao svedočanstvo kolosalnog potencijala. Može se reći da je 85" kapitala koji se vratio u Francusku

došao iz engleskih deviznih sredstava i rezerve zlata. Sve

је to samo tri četiri dana neznatno bilo pritislo funtu da se odmah posle toga potpuno normalizira. Uz to treba imati u vidu da je isto tako lako prebrođena navala engleskih поусаnica koje su strujale iz Francuske. Francuska i holandska valuta su se potpuno smirile, a isto se može reći i za belgijsku. Dok je još pretprošle nedelje jakom intervencijom iz Brisela normaliziran kurs za prompt—Kbelgu, dotle je na isti način u ovoj nedelji normaliziran kurs za terminsku. Danas se može reći da nijedna od interesantnih valuta Evrope i Amerike nema veliki repor, odnosno, da nijedna nije predmet besističkog napada i da se nijedna ne smatra, bar za sada, za izloženu opasnosti depresijacije ili devalvacije.

Stanie međunarodnih deviza kroz prizmu ciriške berze, koje зе јо5 uvek držimo, ovako izgleda:

19.V

28-1 29-1У. 30-Х 30- ХИ 12-У London 21.431/- 21.57 21.54 21.62 2179 21.74 ХМјијогк 436— 43695 434: 432.50 488— 437.50 Berlin 17950. 175љ 174i/5 | 174.95, 175.75, 174:90 Pariz 28.331/a 19,50 15.54 14.688 | —— 12.24

58 hili.

Na našoj berzi u obrtu nema ničega neobičnog. Оби је iznosio ukupno 80,12 mil. din. prema 25,54 u drugoj nedelji i 24,5 u.prvoi nedelii maja. Za poslednje četiri nedelie ukupan obrt iznosi 103 mil. din. prema 82 mil. u istoi periodi u prošloi godini, (pri čemu treba imati u vidu da su u to doba padali uskršnii praznici). Bez toga obrt bi bio gotovo isti.

Međutim, sasvim je drugi odnos ponude i tražnie u poslednioi nedelji. Oseća se velika oskudica Gq svima vrstama deviza. To ne dolazi do izražaja u kursevima iz razloga: šta su oni kontrolisani, te se ne mogu automatski da menjaju. Ali je notorno da je u ovoj hedelji bila veoma slaba ponuda: kod marke, naprimer, pojavila se Narodna banka kao prodavac, jer su, izgleda, presušili dosadašnji izvori. To je veki problem, mnogo komplikovaniji nego oskudica u slobodnim devizama. Tu se on lakše rešava no tamo. Kod Londona је. kurs nepromenjen, kao što pokazuje donja tablica, ali ie oskudica u robi, tako da se očekuje da će Narodna banka” morati da se pojavi kao prodavac. To bi bilo sasvim u redu. Narodna banka ije godinu i po dana bila kupac obilnih iznosa deviza — London, iz čega je formirala vrlo veliki višak zlatnog stoka.

Ostaje samo pitanie uzroka ovom obrtu situaciie na našem deviznom tržištu Па | је to samo promenjena relacija, između uvoza i izvoza, naime slablienič izvoza, a ojačanje uvoza. Ili ie to posledica kakVog drugog uzroka? Izgleda da jedan deo uzroka leži na crnoj berzi. Zna se da poslednja dva meseca postoji vanredan odliv kapitala koji se izvlači ispod kontrole. Kontrolnoij дем пој vlasti to nije nepoznato, ona je čak mogla da konstatuje pojedine konkretne slučajeve, ali je apsolutno nemoguće sprečiti taj odliv represivnim merama, Da ima nelegalnog: odliva kapitala vidi se po tome, što je kurs devize — London na crnoj berzi, koii je godinu dana bio 249, skočio na 265. Izgleda da odliv kapitala uzima i oblik izvoza novčanica. O tome je dokaz kurs dinara na privatnoi ciriškoj berzi od 8,50. Mi nećemo da pretpostavimo da se tako brzo može da promeni sjalna devizna situacija Jugoslavije. Ali je svakako potrebno da se učine i potrebne mere radi sprečavanja odliva kapitala. | |

Tržište zlata

Finansiski listoyi javljaju iz Londona da s se ponovo. ро-. iavila tražnja zlata od strane privatnika za tezauriranie.. Obrt je bio u ponedeljnik 434, hilj. funti, a cena je iznosila 140 š 1 p. Iz Pariza je stiglo u Kanadu engleskog zlata u iznosu od 21/»> mil, funti: Ovo je jedna priprema za slučaj rata,