Narodno blagostanje

11, јуни 1938,

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 371

Светска привреда почетком 1959

Закон цикљличког кретања потврдио се. Депресија се продубљује

IL. ЗНАЦИ ДЕПРЕСИЈЕ

Већ годину дана на привредном хоризонту појављују се знаци који дају повода да се неповољно процени развој у најближој будућности. Најпре су почели да попуштају курсеви акција, затим је дошао слом цена сировина, па онда велики летњи и јесенски берзански крахови у Њујорку, чији се вал пренео и на Европу. У јесен почео је да се смањује обим индустријске производње у САД, и попустила је светска трговина, али не само сезонски као што се још тада могло мислити. Пред крај године и у Француској почела је јаче да опада производња, а из Енглеске стигле су прве вести да индустрија добија све мање поруџбина. Рат на Далеком Истоку променио је односе понуде и тражње, Јапан је постао мање опасан конкурент али у исто време смањио је тражњу, трговачки онеспособио Кину, што је неповољно деловало специјално на поморско бродарство. Тарифе су због смањене употребе тонаже пале. Сви ти знаци говорили су да смо ушли у фазу депресије, али исто тако они су могли дуго да се сматрају пролазним. Зато је постало најактуелније питање, да ли се потврдио и овог пута закон цикличког кретања привреде, и ако јест, у којој смо фазиг

Пада у очи да се знаци коњунктурног попуштања гомилају полагано, у етапама, тако да нема оних карактеристичних појава које обележавају прелаз из једне фазе циклуса у другу, бар не у класичном облику. Обично је, наиме, да полет, и кад постоје знаци да је сустао, попушта у једном моменту на свим линијама, тако да се ломи берза, смањује промет и производња, расте незапосленост и на крају страдају финансије. Овог пута циклус се одвија развучено, ублажено, тако да је потребно одредити управо његове специфичности, када се покаже да се појаве даду сврстати под општу законитост. Пошто слом привреде није дошао на читавој линији и није наступио нагло, остајале су увек извесне коњунктурне резерве у свим земљама, на којима је могло да дође до обрата и да се заустави тенденција попуштања. У том погледу показало се у још већој мери за последњу годину дана колико је коњунктура сваке поједине земље условљена њезиним унутрашњим привредним потенцијама. У одређивању даљег развоја треба узети у обзир тај моменат, јер по њему полет у једној земљи не исључује депресију у другој.

П ПРВО ТРОМЕСЕЧЈЕ 1988

Податци за прво тромесечје о. г. дају доста јасну слику до ког се степена продубила депресија и које су даље перспективе.

Стање производње погоршава се управо у великим земљама: (општи индекс производње Друштва народа 1929—100):

1937 1938

|. Ш. ХИ. ЈЕ Ш. Енглеска 228 — 127,4 — Француска 84,7 87,2 65.5. 815 78,7 CAJI., 95,8 99,2. 70,6 „67,9 66,4 Белгија 87,2 90,4 (0:91 ПО 68,4 Канада 93,7 96,1 98:5/. 691 86,5 Чехословачка 92,6 93,5 OJ 88.6 Немачка 1008 „19 120. 114,6 118,7 Италија 91,1 99,3 103,10 96,7 => Јапан ПОЉЕ 179,6 17759. — —

По индексу „Економиста" и енглеска производња смањује се од септембра (са 118 на 110 у фебруару и 108 у марту). Насупрот овом опадању, врло неравномерном у појединим земљама, у другима се производња повећава. Код три последње из табеле разлог треба тражити у диригованости привреде и размерно већем уделу државних поруџбина које индустрија добија. Али и мање земље, са друкчијом привредном структуром као Финска, Данска, Естонија, Пољска, Турска, Норвешка, Шведска, Југославија, не показују знаке да привредна делатност попушта.

Сезонска је појава да светска трговина попусти последња два месеца у години. Међутим, она

ак Ра:Оо

ЗЕН

је то продужила и у-првој четврти 1938, али тако да се пад не може више објаснити сезонским узроцима. Индекс Друштва народа (1929—100) показује да се спољна трговина 30 земаља по вредности смањила у првој четврти 1938 на 41,8 према 48, У последњој четврти 1937 и 42,7 у првој 1938. По обиму смањила се на 88 према 100 односно 91,8. По рачуну Статистичког уреда Рајха вредност спољне трговине 52 земље, на које отпада 90—95% светске трговине, смањила се са 30,6 милијарди марака на 26,6 односно за 13%, а по обиму за 12%. Од тог смањења само половина може се приписати сезонским узроцима. Према истој четврти 1937 трговина се смањила по вредности за 3% и по обиму за 9%. У европским земљама смањење спољне трговине по вредности износи 147, а у прекоокеанским земљама 12%. Али у европским она је још увек за 4,5% изнад износа у одговарајућој, четврти прошле године, док је у прекоокеанским за 12% испод. За европске земље неповољно је што је извоз јако смањен, за 17,2% према годину раније. Узрок лежи у смањењу производње у великом броју земаља, а најнеповољније је у том правцу деловала привредна ситуација у САД. Тако се ен-_ глески извоз у САД смањио у првој четврти 1938 према истој 1937 за 44%. Увоз европских земаља пао је за 11,7%, дакле мање од извоза. У прекоморским земљама извоз је мањи за 15,3%, а увоз за 8,8%. Карактеристично је да је увоз земаља које извозе сировине само нешто мањи у првој четврти него у последњој 1937, а већи је него у истом периоду 1937. Та појава да се објаснити тим што је