Narodno blagostanje

11, јуни 1938.

ју од 3 јула 1937 године и показали, Ja је просечна цена коју је Призад плаћао за време монополског периода, била вазда изнад светског паритета. Што је та цена у извесним моментима била испод овога, разлог је лежао у томе, да се Призад трудио да У што дужим периодима одржи сталну цену.

Овога пута као аргуменат критике Призадовог рада послужио је пораст цене пшенице. Призаду се замерило да је превише извезао. Укупни извоз у овој кампањи био је 10.700 вагона. Према прогнозама трговаца, пак, извозни вишак у овој кампањи требало је да буде 20—925.000 вагона. Целокупни извоз од 10.700 вагона био је обављен до половине септембра. С обзиром на цене, које су тада владале на светском тржишту, и на убрзани темпо куповања увозничких земаља прошле године, да се могао вршити слободан извоз, ми бисмо несумњиво извезли знатно више, што значи да бисмо без пшенице остали много раније. Ко би тада био крив»

Интересенти у критици овога пута нису сложни. Док једни чине замерку форсираном извозу и указују на штетност Призадовог рада, други траже интервенцију Призада за смањење цене.

Критика овога пута показује да интересенти не познају карактер и функцију Призада. И ако акционарско друштво Призад је извршни орган државе, који може да ради само оне послове, за које добије налог од државе. По закону увоз и извоз пшенице, ражи и пшеничног брашна искључиво је право државе, које она врши прех“ установе, коју за то овласти. За сада држава је поверила Призаду извршење извоза на рачун контингената добијених појединим трговинским уговорима. На унутрашњем тржишту Призад не може да продаје сем када за то добије налог владе. Исто тако он не може од своје воље ни да увози, све док ово право државе не би на њега било пренето. Према томе, када нема извозног вишка, Призад према садањим овлашћењима не може да врши никакав утицај на понуду и тражњу и на цене. Тај посао онби могао да обави на два начина: увозом пшенице из иностранства или продајом из резерве — уколико би овом располагао. Ни једну ни другу ствар, пак, не може да ради без налога владе. А налога није било.

Призад није фактор наше државне житне политике, већ успешно оруђе. Њу треба изменити, увећати и, нарочито проширити. За сада је она само извозна, док треба да буде и исхранбена и утицајна на цене домаћег тржишта непосредно, а не само преко извоза. Ко у ово питање уплиће Призад, тај не иде путем, којим се може доћи до побољшања.

Im KKKGK===

Početkom maja meseca počelo Trgovinski ugovor sa Au- je u Berlinu zasedanje Nestrijom važi do kraja godine mačko-jugoslovenskog privred· nog odbora u Vezi Sa поуот situacijom koja je nastala pripojeniem Austrije Nemačkoj. Pregovori su završeni ovih dana.

Ovim pregovorima trgovinsko-politički problem, koji ie nastao spajanjem Austrije sa Nemačkom, nije u celini rešen. To i nije moglo da bude za tako kratko vreme. Pregovori su bili ograničeni uglavnom na pitania platnog prometa, koja su momentano najvažnija za obe zemlje, pošto od funkcionisanja platnog prometa zavisi obim međusobne razmene dobara. Kao što se moglo pretpostaviti, sistem platnog prometa iz ugovora sa Nemačkom proširen je i na Austriju. Prema tome, naši izvoznici u buduće dobijaće za izvoz u Au-

·striju čekove glaseće na marke, koje će unovčavati. Klirinški

račun za Austriju i Nemačku biće jedan,

·НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 375

Razmena dobara između naše zemlje i Austrije, dakle, ukopčana je u sistem nemačko-jugoslovenskog platnog prometa. To znači da će se ona u buduće kretati u ranije UtvIđenom srazmernom učešću pojedinih grupa proizvoda: 259%/0 za artikle koje izvozi Prizad, 25% za artikle koje izvozi Ured za kontrolu izvoza stoke, 39% za industriiske sirovine i 119 za drvo. Što se tiče nemačkih kontingenata oni su ostali po starom, dok je za izvoz u Austriju utvrđen princip uvoznih dozvola na bazi našeg prošlogodišnjeg izvoza. Izuzetak је učinjen samo za šljive. Pošto je prošle godine rod šljiva u našoi zemlji bio veoma slab, pa prema tome i izvoz, to je za izdavanje uvoznih dozvola uzeta za bazu godina 1936. Isto tako rešeno je da se izvrši centralizacija uvoza stoke u Austriju i to na taj način što će u Beču, ioš u toku ovoga meseca biti osnovana ispostava berlinskog centralnog Ureda za stoku i stočarske proizvode.

Ovaj provizorium važiće do konca Ove godine. Za to vreme ostaće na snazi i trgovinski ugovor sa Austrijom sa svima dopunskim sporazumima. U međuvremenu, pak, pristupiće se proučavanju čitavog kompleksa problema da bi se već u septembru-oktobru moglo pristupiti trgovinskim Dpregovorima za definitivno rešenje pitania budućih trgovinskih odnosa između naše zemlje i Nemačke, koje bi stupile na snagu 1 januara iduće godine, kada će Austrija biti potpuno uključena u sadašnji nemačko-jugoslovenski trgovinski sistem. Tada će se raspravljati o povećanju naših kontingenata i O preferencijalnom sistemu. Isto tako predmet ovih pregovora biće i carinska pitanja, koja su igrala znatnu ulogu u jugoslovensko-austrijskom trgovinskom исоуоги. Zatim treba da se postigne sporazum O zaključeniu veterinarske Ккопуепсјје, koju je naša zemlja imala sa Mustrijom, dok sa Nemačkom nije došlo do zaključenja ovog Za nas važnog trgovinskopolitičkog instrumenta. Najzad, na dnevnom redu oktobarskih pregovora biće pitanja o pograničnom prometu, koja takođe treba da budu rešena zakliučenjem jedne konvencije. Hramu ore mere (ie MHbeHe AMepHuke Државе Какви су изгледи за разви- СУ најјачи потрошач сиро-

так цена сировина вина на свету. Њихово учешће у светској потрошњи код неких производа прелази 5090. Тако на пр. 1929 год. 559% од целокупне светске потрошње каучука отпада на њих, 49%/ сировог бакра, 460/0 цинка итд. најмањи проценат је код вуне, свега 18. Због тога опадање потрошње сировина у САД мора се одразити на њиховим ценама на светском тржишту.

Од почетка 1937 год. производња прерађивачке индустрије САД почела је да опада; од 109, колико је тада износио индекс производње, (1927—929 = 100) пао је до марта 0. г. на 69,5. Код неких индустријских грана је тај пад врло велик. Челична индустрија на пр. концем априла 0.Г. радила је са свега 30,70 капацитета а концем маја са 26,12. (Опадање производње имало је за последицу пад потрошње сировина. Изузевши кафу, потрошња 7 најважнијих сировина — памука, вуне, каучука, сировог железа, бакра цинка и какао-а је опала од почетка 1987 до априла о. г., од једне четвртине до две трећине. Код бакра пад износи 66", сировог железа 55%, вуне 539) а код кафе свега 3%.

Насупрот таквом стању у САД, у Европи, без Сов. Русије, прерађивачка индустрија стално је појачавала производњу све до септембра 1937. Ако узмемо период од 1927 па до 1929 = 100, индекс производње достигао је тада највишу тачку 116, у децембру 1987 и јануару о. г. пао је на 115 а у фебруару се поново подигао на 116. Тај пораст објашњава се интензивним радом ратне индустрије. Због тога је и потрошња сировина у Европи насупрот САД, у порасту изузевши памук и какао, чија је потрошња јако