Narodno blagostanje

Страча 410

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА _

— Ministarstvo socijalne politike i Narodnog zdravlja dalo ie tumačenje Zakona o minimalnim nadnicama, po kome se odredbe Zakona imaju primenjivati i na ofa lica, zaposlena u jednoj radnji, koja rade poslove poljoprivrednih гадnika, kao što su na pr. kočijaši, vratari itd. Poljoprivredni radnici su izuzeti od odredaba Zakona, samo ako su zaposleni u nekom poljoprivrednom zazdinstvu.

— Komisija za rad i socijalnu politiku u belgijskom parlamentu izglasala je predlog zakona o obaveznom osiguraniu nezaposlenih.

НОВЧАРСТВО

— Ministarski savet propisao je Uredbu po koioj je Savezu srpskih zemljoradničkih zadruga u Sarajevu odobreno odlaganie za deset godina plaćania dugova nastalih do 15. IX. 1934. Kamatna stopa na stare uloge na štednju i po tekućim računima određena je па 290. Savezu su date olakšice po čl. 15 st. 1. Uredbe o zaštiti novčanih zavoda. Ministar poljoprivrede {e ovlašten da odobri Savezu beskamatni zajam do 5 пи, ду. па 10 стопа.

— Između naše države i Saveta za zaštitu portera u S. A. D. postignut je sporazum o plaćanju kamata па 7% 1 8у/, Bler i 7% Seligman. Za kupone koji dospevaju u rolu od 1 novembra 19937 g. i 1 maja 1939 zg. naša država će plaćati 45% nominalne vrednosti. Osim toga država je deponovala 200.000 dolara i dužna je da deponuje ioš 200.000 do 1 maja 19939 radi amortizacile prema sporazumu od 15 jula 1936 e. Služba 5%0 Funding obveznica vršiće se u celosti.

— Između zastupnika rumunske vlade i zastupnika nemačkih, belgiiskih, francuskih, engleskih, holandskih, talijanskih i švajcarskih portera rumunskog monopolskog 71/9/o zajma iz 1931 postignut je sporazum po kome će se kuponi od 1 aprila i 1 oktobra 1938 isplatiti prosečno sa 68 / nominalnog iznosa, i to onaj od 1 aprila sa 65/ a od 1 oktobra sa 71% nominalnog iznosa.

— Karakteristično je po švajcarsko tržište kapitala da hipotekarna kasa Kantona Bern vraća zajam od 22,11 mil. franaka, ne reflektirajući na konverziju. Ovakvo stanje objašnjava se time što je velika ponuda kapitala od strane finansijskih instituta koji raspolažu s velikim stranim sredstvima. — Indijski bilans spoline trgovine pogoršao se zbog smanjenia tražnje sirovina i pada cena. Zbog toga nije se ni kurs rupije mogao održati na visini na kojoj je staiao zadnje dve godine. Zbog aktivnog trgovinskog bilansa on se bio popeo na 18is pensa za 1 rupiju. Sad je pao na zakonsku donju granicu od 17“9}6a p. Pad je bio dosta oštar zbog velike potrebe za devizama u vezi sa službom duga. Ona postale u ovakvim prilikama teška, jer od 9,6 milijardi državnog duga 5 milijardi je stranog porekla. Ipak vlada je odbila da devalvaciju upotrebi kao sredstvo, nego je odlučila da brani rupiju pomoću zlatnih rezervi banke koje nisu velike, svega 1.29 mil. TipDijak |

— Po zakonu iz 1935 posednici stranih hartija od vrednosti u Italiji morali su ih izručiti državi i primili su za njih 590 državne obligaciie koje dospevaju 1944. Dosada državna kasa primila je na taj način 3146 miliona lira. Najveći deo upotrebljen je ха izravnanje pasivnog trgovinskog bilansa, i za iskupljivanje stranih zajmova talijanskih društava.

— Prošie nedelje izgledalo je da nema osnova da se nastave pregovori između Nemačke i Engleske po pitanju austriiskih dugova. Međutim, pošto je Engleska pokazala odlučnu nameru da bez otkaza napusti 830 juna sporazum o plaćanju i zavede Wliring, za Nemačku se pokazalo da je razumnije da popusti, i zato je poslana jedna delegacija da pregovara u Londonu. Nemački izvoz aktivan je u Englesku

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 26

za blizu 8 miliona funti, tako da su Englezi vrlo lako mogli da obezbede službu duga. U isto vreme započeli su pregovori i u Parizu, po pitanju. francuskog: dela zajma. I ovde Nemci traže regulaciju na trgovinskoi osnovi, ali Francuzi ne pristaju jer je njihov trgovinski bilans već sad pasivan prema Nemačkoj za 800 mil. franaka i morao bi biti još pasivniji kad bi se prihvatio nemački predlog.

— Upravni odbor mađarske Narodne banke izradio je predlog za izmenu bančinog statuta, kome. je cili da omogući jače njeno učešće u provođeniu petfogodišnieg plana. Banka će biti ovlašćena da da državi kredit od 100 mil. penga i kredit po tekućem računu od 30 mil. Imaće pravo da preduzima novčame operacije na tržištu do visine sopstvenih sredstava. Predviđene su naročite mere da se olakša davanje kredita poljoprivredi. Također se menja propis o pokriću novčanica. Dosada ie ono iznosilo 28%, a do 1939 trebalo se povisiti na 3831/35%/0. Sada treba da se зла па 2590.

— ZŽajam od 100 mil. franaka koji je početkom ovog meseca raspisala United States Steel Corporation uspeo je potpuno i pored relativno niske rente i bez obzira na momentano teško stanje čelične industrije. Zajam nosi kamatu od 31/42/b5 i bio je raspisan po nominalnoj vrednosti. Rok 20 godina. Može se u svako doba otkazati. Ovo je najveći zajam koji je raspisan na američkom tržištu kapitala posle 19929 i u njemu su učestvovale 102 banke.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Na skupštini Saveza jugoslovenskih gradova u Ljubliani donesena ije rezolucila kojom se traži da se finansiranje gradskih opština uredi jedinstvenim zakonom za celu državu, koji će omogućiti slobodno zavođenje gradskih dažbina i odrediti granice između državnih, banovinskih i opštinskih dohodaka. Osim toga traži se smanjenje tereta koje snose opštine vršeći poslove državne uprave i izdržavajući Doliciiska i druga nadleštva, da se što pre donese Zakon'o izmenama i dopunama Zakona o gradskim opštinama, da kamatna stopa na zaimove samoupravnih tela bude za 19 niža od one na zajmove privatnika, da se izmeni i dopuni uredba o unapređenju turizma prema predlogu konferencije u Beogradu od laniske godine i da se što pre donese zakon o samoupravnim štedionicama.

— Belgiiska vlada završila je pregovore sa jednom grupom švajcarskih banaka u pogledu zajma od 25 mil. Šš. ir. Kamata je utvrđena na 33/4%/. Sa provizijom i ostalim itroškovima uslovi zajma približni su onim holandskog, o kome smo pisali u prošlom broju.

— Engleski zajam od 860 mil. funti preupisan je,.i smatra se da bi mogao lako biti upisan i zaiam od 120 mil. tolika je likvidnost tržišta kapitala. Bekstvo u zlato koje se moglo zapaziti posle nedelje nije prema tome uopšte pokolebalo City.

САОБРАЋАЈ

— Ведоупи рагођгодагзки vezu između Sušaka i Levanta uspostaviće od 15. avgusta o. о. »Prvo jugoslavensko transportno a. d. Schenker & Co« sa brodovima nemačkog društva Schulz—Orient—Linie. Svakih 15 dana polaziće po jedan parobrod po voznom redu i doticaće luke: Pirej, Kandža, Aleksandrija, Jafa, Haifa, Tel Aviv, Bejrut i Mersino.

— Prema izjavi francuskog ministra saobraćaja u Senatu, željeznice koje je država u januaru o. g. etatizirala, mada su u dva navrata povećavale tarifu, ponovo su tražile odobrenje za povišicu za 20%, da bi mogle pokriti deficit. Vlada: je odlučila da se on pokrije specijalnim kreditom, a da se tarifa ne povisuje.

· — Odbor za vazdušnu poštu Međunarodne trgovinske komore obratio se pretstavkom poštanskim upravama eVrTODp-