Narodno blagostanje
Страна 426 НАРОДНО
nijih godina. Stvar je od velike važnosti za Francusku u ovom momentu, kada su joj potrebni veliki dugoročni krediti za naoružanje a tržište kapitala nije spremno za njih. Vlada će moći da podmiri potrebu za kreditom izdajući kratkoročne papire koje će docnije u povolinom momentu zameniti za dugoročne kada se stvori raspoloženje za dugoročni zajam.
— U Odeleniu državnih dugova će se 1 jula O. E. izvlačiti brojevi prve tranše 5% srednjoročnih obveznica, koji će se isplatiti u gotovom. Prva tranša emitovana le u iznosu od 69 mil. dim. 1 јша 1985 2. ! ргешхеба ш сеlosti od Državne hipotekarne banke. Prvo izvlačenje je bilo i jula 1936 g. a poslednje će biti istog dana 1940 g. I drugu tranšu koja je izdata početkom 1936 g. i čije će drugo izvlačenje biti isto 1 jula o. g. preuzela je Državna hipotekarna banka početkom 1936 g. Za svaku tranšu, ima ih pet u prvom delu a jedna u drugom delu emisije, predviđena su pet izvlačenja u svakoj godini, počevši od naredne godine u kojoj su izdavane pojedine tranše. Poslednie izvlačenje prve tranše Басе 1 jula 1940 god.
— Ministar finansija je uredbom snizio skupni porez sa 8 na 2,5/0o, kod onih mašina, koje se ne izrađuju u zemlji i koje se ne uvoze za podizanje novih fabrika.
— Ha годишњој скупштини Удружења власника непокретних добара у Београду управа је известила да је тражила смањење каматне стопе од 83 на пореске дугове пошто је превисока. Осим тога да се измене неке одредбе закона о извршењу и обезбеђењу како би се избегло одуговлачење спорова у случајевима када кирајџије неће да плаћају кирију.
— Доходак италијанског монопола порастао је 1937 за 215 мил. лира или 5,890. Највећи пораст је код дувана и износи 197 мил, Чисти доходак монополске управе је био 3.204 мил. л, што чини | државног буџета. Трошкови MOнопола су се повећали за 6%: од 707 на 743 мил. и то углавном због повећања надница.
— Zagreb ie uveo obaveznu upotrebu gradskog odvoza kućnog smeća i propisao je taksu od 0O.6/0i od neto kirije.
САОБРАЋАЈ
— Zajednička konferencija zastupnika talijanskih i naših turističkih organizacija zamolila je obe vlade: da se Doveća brzina vozova i smanji vreme zadržavanja, da se uvede Zajednički carinski i policijski pregled na jednoj stanici, da se uvede vazdušna linija Trst—Dalmacija, da se ukine viza odnosno da se ona daje besplatno itd.
— Сушак досада није имао никакве паробродарске везе са неким важним лукама, а са другим само нередовне. Последица тога била је да су се југословенски извозници и увозници морали служити страним лукама уз много веће транспортне трошкове. Прво југославенско транспортно а. д. Шенкер и Комп. склопило је уговор са немачким паробродарским друштвом Шулт-Ориент-Линие:да ваводе редовну везу између Сушака, Пиреја Кандије, Александрије, Јафе, Хаифе, Тел-Авива, Бејрута и Мерсина. Први брод (СЈС „Марборг") полази са Сушака 16 УП о. г., други 15 МИШ а после тога полазиће редовно сваких 15 дана по један брод по возном реду који ће бити објављен. Вожњу на овој линији одржаваће најмодернији бродови од 4.000 т. носивости. Од 15 УШ о. г. бродови ће се заустављати и у Порт-Саиду, одакле ће примљену робу са директним коносманима возити за луке Суец, Порт Судан, Масана, луке у Перзијском заливу, Џибути, Аден, Карачи, Бомбај, Коломбо, Мадрас, Калкута, Рангун, Пенанг, Сингапур, Саигон, Хонгконг, Манила, Јокохама, Кобе, Осака, Шангај, Момбаса, Тонга, Занзибар, Даресалам, Порт Амебиа, Мозамбик, Беира, Дарба и већи број мањих лука, Везе са ПортСаидом и осталим наведеним лукама одржаваће такође пр-
БЛАГОСТАЊЕ Бр, 27
вокласни бродови познатих паробродарских друштава (Hamburg-Amerika-Linie, Мога Deutscher Loyd, Deutsche Ostafrika Linien sw. Hansa Linie), koiHMa OcHrypaBajiyha /pyштва рачунају врло малу премију. Ова првокласна паробродарска веза, чија је агентура у рукама фирме Шенкер и Комп. Сушак, даје извозницима могућност да своју робу шаљу директним коносманима уз сношљиву возарину, а увозницима да примају колонијалне друге производе без обилазних путева. Ова нова. линија даје велике погодности, јер се њоме долази у везу са новим крајевима, роба се
брже извози и јевтиније и брже увози до циф Сушака. За.
разну колонијалну робу код куповине „циф Сушак" возарина је мања за 5 до 10 шилинга по т. него код оне „циф Трст“. Трговачки кругови Југославије сигурно ће са задовољством поздравити ову иницијативу Шулт-Ориент-Линиг.
— Министар саобраћаја прописао је Правилник о уређењу радног времена на југославенским приморским трговачким бродовима. Одређено је у принципу осмочасовно радно време, за ванредни рад признаје се нарочита награда. Предвиђено је право сваког члана бродске посаде на плаћени годишњи одмор.
КОЊУНКТУРА
— Prema izveštaju čehoslovačke Narodne banke napeta situacila u svetu zbog ratne opasnosti uticala ie na svetsku privredu, smanjivši tražnju na tržištu, što je dovelo do pada cena. Privredna konjunktura u većini država je opala mada ne svuda jednako. Privreda u ČSR. ispoliava izvesnu zamorenost u nekim granama, naročito u izvozu. Ultimo april bio je živ. Tražnia kredita od strane privatne privrede je bila beznačajna, tako, da se pokazala potreba intervencije javne ruke. U većem delu države stanje uloga je bilo povolino. Kursevi akcija u aprilu bili su dobri a u maju je zabeležen pad. Cene ne pokazuju značainije promene.
— 0 таји je u našoj zemlji bilo 8 stečajeva i 9 prinudnih poravnanja van stečaja, i to u Dravskoi banovini 2 stečaja i 3 prinudna poravnanja, Moravskoj banovini i Beogradu po 2 stečaja. Drinskoi banovini 1 stečaj, Dunavskoi 1 stečaj i 2 prinudna poravnanja i Savskoj 4 prinudna poravnanja.
— Због опадања извоза стање боливијанске привреде се погоршало. Настала је оскудица девиза и влада је већ једанпут преко Народне банке продала из свог стока 100.000 фунти ст. Да би појачала извоз и оживела привреду влада је девалвирала боливиано за 20%0 и одредила ње– гов курс на 100 за 1 ф. ст. Индустрији је дозвољено да сразмерно повиси цене својих производа. Плате чиновни“ ка, приватних намештеника и радничке наднице повисиће се за 209,
— Индекс индустријске производње у Италији (1929 = 100) износио је у марту о. г. 141 а у априлу 109,1 према 1196 у априлу 1987, ако још увек стоји изнад оног у априлу 1937 (106,7) и априлу 1936 (97).
— У Чехословачкој, према извештају Општег пензионог завода 1 јуна о. г. је било 390.000 осигураних, према 366.622 прошле године, тј. за 7/о више што је знак повољног стања запослености осим у неким гранама индустрије, као у текстилној и индустрији стакла. Грађевна делатност је жива и заједно са јавним радовима знатно је смањила број незапослених. У Прагу је у јуну о. г. било за 354, мање незапослених него лане.
ШТРАЈКОВИ
— Опанчарски радници у Ћуприји поставили су захтев за повишењем надница на 35 дин. Пошто послодавци нису хтели да га усвоје, радници су ступили у штрајк.
|