Narodno blagostanje

_ Страаа 444

лим занатским коморама и савезима организује Прву 3земаљску занатску изложбу која ће се одржати од 8 до 25 октобра о. г. у Београду. Она треба да буде заједничка реклама занатства и да упозна потрошаче са стањем и мо-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 28

гућностима занатског рада. Угледне радионице показаће на изложби како се обавља рад код њих. Поред производа биће изложена занатска штампа и литература, биће приказан историјски развитак занатства итд.

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 30 JUNA 1938 GODINE | Završilo se prvo polugodište, tako da stanje pretstavlia ujedno i polugodišnii bilans Narodne banke. Promene po po-

jedinim pozicijama to ne bi pokazale, osim porasta rezervnog fonda za 17 mil. din. na 219.6 mil. Hartije od vrednosti pove-

Стање Народне банке (у мил. дин.)

31-XII | 31-X}} | 31-XII | 15=V] | 930-VI

| АКТИВА 1935 |- 1936 | 4937 |. 1938 | 1938 Поддога злато у касама — — ||1,336.9|1.588,3|1.706,2/1.812,6)1.816,8 злато на страни — — 946) 37,7 7,5 - 16,5): | 17.0 девизе — — — — — 327! — o i S

Укупно — |i,464.3|1.626,0/1.713,7|1.829,1|1.833,8 „|Девизе које не улазе у il

| подлогу — — — — — 331,6| 552,3! 453,2 395,3] 446,2 Кован новац: у никлу и сребру — — || 329,91 3349) 3600| 455,9| 427,1 Зајмови; |

Ha MeHHHe — — — — ||i,523,0;1 458 6 1.40?,5/1,291,0,1.302,3 на хартије од вредн, — | 258.3' 2588)! 262,0) 2306) 231,5

| Укупно — |1,781.31,717,41.662,5|1.521,6|1 533,8 |Хартије од вредности — || 49,4 116,8! 198,1 209,8! 2258

Ранајн аванси држави — ||1,670,6|1 647,8)1.638,21.641,0)1.64!,0 Привремени аванси Глав,

Дрх. Благајни — — — | 6000) 600,0) 600,0| 600.0| 600,0 || Вредности рез, фонда — | 1190] 1376) 165,8! 20,9 219,4 Вредности ост, фондова 19,8 28,3 29,5) 35,4! 36,4

Непокретности, завод за 1540) 155,i| 160,4| 177,0| 177,

израду новч, и намештај Разна актива — — — — || 4644! 819,3/2,037,22,208,8|2,138,9

ПАСИВА Капитал — — — — — 180,0) 150,0! 180,0] 180,0! 180.0 Резервни фонд — — —| 133,3| 153,5 200,0|] 202,6! 219,6 Остали фондови — — — | 274: 29,9) 341 35,4 36,2

Новчавице у оптицају — ||4.890 0/5,408,5/5.358.7|5.837,86,036,4

Обавезе по виђењу: потраживање Државе — 7,4 59,4 17,8] 55,3) 120,7 жиро-рачуни 689,7| 651,2/1 433,0|1.432,1|1,236,7 разни рачуни — — — || 6886) 9186,1,043,9,1.120,1|!,061,0

___Укупно — |1.385,7|1,629,2 2,491,7/2.607,5/2 418,4

1934! 50,0) 50,0) 50,0] 50,0 166,6] 284,6! 3633! 362,6) 338,7

Обавезе са ; роком — —

Разна пасива— — — Оптицај и обав, по виђ,|6.275,7|7.037,8/8.291,3.8,445,3)8.454,8

Укупна подлога : 28,59 прим. — — — ||1.881.6/2.089,5/2.202,112,350,4)2.356,3

зл. у кас. 28.5%/ прим. – ||1.717,9/2.041,02.192,5|2,329,3/2.334,6 укупно покриће — — 2998 %]2968 #|26550/0 2783% |2786% покриће у злату — — |2737%|2129 %12644%/02758% |2761%

ćale su se za 16 mil. na 225,8 mil. din. Narodna banka je u poslednjoj nedelji preuzela hartija od vrednosti u ukupnom iznosu od 33,5 mil. din, To je taman toliko, koliko je izneo na Narodnu banku otpadajući deo jedne tranše 5%o zajma za javne radove. Pošto je poslednja emisija bila već pre nekoliko meseci, verovatno je da je Narodna banka naknadno preuzela na nju -otpadajući deo nove tranše od Državne hipotekarne banke, ili da je preuzela isti deo jedne od starijih tranša. Bilo je, naime, takvih koje je Državna hipotekarna banka preuzela bez učešća Narodne banke i Poštanske štedionice. Od drugih promena najviše pažnje zaslužuje porast deviza koje ne ulaze u podlogu za 51 mil. din. na 446,2 mil,

БУНКТУРА

i istovremeno smanjenijie razne aktive za 70 mil. na 2,138.9 mil. din. U prošlonedelinom izveštaju smo naglasili da Dpostoji uzročna veza između fe dve pojave. Ne može se znati kakve je ona prirode. Svakako strana platežna sretstva DOkazuju per saldo smanjenje. za 19 mil. din. Zlato se povećalo za 4,6 mil. na 1.833,7 mil. sa 28,5%o prima za 6,3 mil.-na 2,356,8 mil. din. Zajmovi su iskorišćeni u nešto većoj meri. Oni. su se povećali za 12 mil. din. na. 1.533,7 mil. Skoro. celi porast, 11,3 mil. din., otpada na menične zajmove, Boji iznose 1.802,3 mil, din.

Ali promene u aktivi ne bi imale veliki uticaj na porast opticaja. Tome ie u prvom redu doprineo pad obaveza DO viđenju za 189,1 mil. na 2,418.4 mil. Vrlo јако su pali žiro računi za·195,4 mil. na. 1.236,7. mil.- din. Manjeg: razmera. je bilo smanjenje raznih računa za 59,1 mil. Potraživanja .države suprotno su se kretala i povećala se za 65,4 mil. din. na 120,7 mil. din,

I razna pasiva se smanjila za 23,9 mil..din.. na 3887 mil. din. Kao saldo. svih promena novčanični opticaj. je za 198,6 mil. din. veći nego prethodne nedelje i iznosi (6.036,4. :mil. din. Zbir opticaja- . obaveza po viđenju porastao je za 9,4 mil. din. na 8454,8 mil. Kvota pokrića je nešto veća i. iznosi 27,80%oa prema 27,83.

Beogradska berza

Izvešlajna nedelja od: 80-VI do 7e\V1} 19838

EFEKTNO TRŽIŠTE

U pretprošlom broju smo javili, da se na svima VeliКит svetskim berzama pojavila optimistička struia i da su sve vrste papira krenule naviše. Ta se hosistička tendencija pretvorila poslednje dve nedelie u tako silno skakanje kurseva, da su se izvesni stručnjaci formalno zabrinuli. U tome naročito prethodi Severna Amerika, koja je u aprilu 1937 god. povela kolo bese i odgurala papire, naročito industrijske, na како nizak nivo, da su izvesni već bili blizu nainižem nivou za vreme svetske privredne depresije. Njujorška berza ie u toku 1937 g. i 1938 matirala sve efektne berze u svetu. Sad, međutim, ona uzima inicijativu za obrt na bolje. I baš zbog toga se i brinu stručnjaci, da nije Njujorška berza eskontovala poboljšanje svetske privrede u mnogo većoj meri no što to dopuštaju vidljive indicije. Obrt na Njujorškoj berzi, izračunat na bazi Jednoga sata, dostigao je rekord za poslednjih pet godina. Industrijske akcije dostigle su u proseku najveći nivo ove godine. Za dvanaest radnih dana prosečan nivo nji-

'hovih kurseva skočio је од 113,93 na 138,53, dakle za više

od 20%. Stručnjaci priznaju, da postoje dalekosežne pretpostavke za ОРа па bolje u E OCI privredi, a ona obično je Prada sa санке јен Oi0jorRu cd, utoliko: рге što je u Engleskoj stanje privrede nesrazmerno povoljnije no u Americi, a stanje kurseva na berzi neštazmerno nepovolinije, delom pod uticajem Njujorka, a delom zbog političkih: događaja. Oba su tereta skinuta sa gruđi londonske berze. Otuda već dve nedelje progresivna hosa. Тако је u međuvremenu bilo velikih realizacija radi uzimanja dobiti, ipak je hosa produžila. I sve se to događa u julu miešeću, koji je од уај-