Narodno blagostanje
Страна 438
у овој земљи. Не могу постојати, јер је Краљевина Југо-
славија правно уређена држава, У којој су стечена права сваком обезбеђена. а не могу постојати ни зато јер би се то косило са основним убеђењима Краљевске владе".
ша НА =O
Jugoistočni deo naše zemlje | Južna Srbija došla je na neobično je siromašan. A ipak : red za njega je vrlo malo učinje-
) no. Političari ostalih bogatijih krajeva uspeli su, stalnim isticanjem i preuveličavanjem lokalnih teškoća, da privuku pažPiju nadležnih na te krajeve. To ne bi moglo biti od štete po privredne interese celine, da nije potisnut na drugo mesto jedan od najvažnijih i naihitnijih problema — privredno DOdizanje naših južnih krajeva.
Mi smo to pitanje stalno isticali. U našim anajizama privredne strukture zemlje dokazano je da Južna Srbija spada u najžalosniji — pauperski sektor naše privrede. U članku pod gornjim naslovom, od 4 maja 1935 god. došli smo do Zaključka da se pauperskim krajevima jedino može pomoći industrijalizacijom. A dotle, treba izvoditi javne radove, davati Đomoć i planski organizavati proizvodnju. To je bilo pre tri podne | - Početkom ovog meseca Pretsednik vlade održao ije 50vor u Skoplju, u kome је rekao, da će veliki deo zajma od 4' milijarde utrošiti za javne radove u Vardarskoj banovini. Osim toga nagovestio je, da će se osnovati »Institut za privredno unapređenje južnih krajeva«, kroz koji će se obezbediti saradnja privrednih stručnjaka iz južnih krajeva naše države sa organima raznih privrednih reona. Biće pos\ećena naročita pažnja pitanju duvana, opijuma, ulianih semenki, svilenih kokona, pamuka i pirinča.
Reči Pretsednika vlade znače početak rešenja važnog privredno-političkog problema Južne Srbije. Ne bismo bili dosledni ako taj početak ne bismo pozdravili.
|
ет НАТАН НЕ].
С више страна у последње време дане су песимистичне изјаве о стању наше приврешезиинннннншшшин сасе ДО Од почетка ове године. ZIMI Подаци Народне банке за мај требало би да дају најпотпунију слику тога стања. Међутим, пошто ни они институти који за своје подручје дају податке нису довољно експедитивни, недостају у банчином извештају неки од најглавнијих. Тако Сузор доспе тек крајем јуна да да сумарне податке за април, док се у - другим. земљама они: могу добити за поједине недеље. Исто тако податци с државним приходима сежу само до марта.
Стање привреде у мају
За просуђивање стања остаје тако мало података. Једини који говори у прилог песимизма то је кретање спољне трговине. Она се нешто мало опоравила после наглог пада у јануару, па и то врло колебљиво. Извоз је у мају већи за 50 милиона (446 мил.) него у априлу, али мањи је за 55 него у мају 1937. Продужава се, дакле, тенденција коју одређује унутарња коњунктура. Пасива трговинског биланса износи 44 милиона у мају и 218 мил. за првих 5 месеци. Извоз у Енглеску био се у априлу нагло повећао на 117 мил. и пао је на 78 мил. а то су највише суме од времена депресије. Али извоз у Француску готово изумире. У мају изнео је свега 3,1 мил, према 3,6 у априлу и 1105 у мају 1987.
Међутим податци о унутрашњој коњунктури много · су повољнији. Број утоварених вагона (144 хиљ.), повећава се, што је сезонска појава, а стоји изнад нивоа прошле године. Обрнуто, речна пловидба је у опадању (превезена километ. тона 64 мил. према 84 мил. У априлу и 94 мил у мају 1937) а то је у вези са стањем извоза. Поморски са-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __
__--Бр: 28 _
обраћај био је у марту у порасту, а каснијих података нема. Индекс рударске производње 1926—20 = 100 повекао се-на 136,6 према 132,3 у априлу и 1164 у мају 1937 Ова грана индустрије није имала уопште сезонског опадања, него се држи нивоа који је постигла у лету прошле године. Топионичка индустрија је изнад тога нивоа (индекс 181,4), ни она, дакле, није показала сезонске промене. Да би употпунили слику потсећамо на податке из претпрошлог броја о стању запослености у априлу. Никад још у априлу нисмо мали преко 700 хиљ. запослених. Али док је прошле године у повећању запослености предводила приватна индустрија, сада је вођство прешло на индустреју у државним рукама и јавне радове.
Податци за мај показују да попуштање извоза није још изазвало попуштање унутрашње коњунктуре, осим У неким гранама (речни промет). Иако све снаге привреде не делају у правцу успона ипак нема још ни обрта на више.
———IzIz–Em—zm<<xx=== =? |ma štetnih pojava kod nas koje se, uprkos iskustvu koje ie stalno protiv njih, nikako ne mogu ukloniti. Među ove spada i praksa procenjivanja žetve i izvoznog Viška. Zainteresovane grupe u OVOmće procenjivanju su neumorne, jer to diktira njihov najuži interes. Procenama one, pre svega, žele da utiču na državnu žitnu politiku, da. se odrekne intervencije. Ako je žetva obilna njihov je argument da na tržište treba prepustiti što veći broi kupaca da bi se povećala utakmica i automatski podigle cene. Ако је žetva mala, državna intervencija opet nije potrebna, jer tada mala ponuda i sama uspeva da održi viši nivo cena. Drugi cili ovih procena jeste, da še stvori odgovarajuća psihološka situacija kod prodavaca pšenice.
U broju 23 od 4 juna mi smo pokazali za koliko su diferirale procene od ostvarenog izVoOZa Za poslednjih šest godina. Diferencije su ogromne. Izuzev 1936/37, u svima ostalim godinama izvozni višak bio je cenjen dvostruko, trostruko p i desetostruko više od stvarno izvezenč količine. ~ -
»Narodno blagostanje« je prvo ukazalo na štetnost Ove pojave. Pre nekoliko meseci, kada se u zemlji osetila oskudica pšenice, ovoj našoj kritici procenjivanja žetve i izVOZnoOg viška pridružila se i dnevna štampa. Mi smo tada rekli da će nas privatne i zvanične procene, koje su takođe daleko od tačnosti, upropastiti i naterati na џуог pšenice, koju smo na početku kampanie izvozili. Što se taj slučaj nije desio OVE kampanje, ima se blagodariti obilnom prinosu kukuruza, koli je omogućio da se znatan deo pšenice zameni kukuruzom.
Zlo se ponavlia! Još pre mesec dana, dok je žito zrelo i prolazilo kroz najkritičniji period za formiranje zrna, što znači za khakvoću i količinu prinosa, dnevna štampa objavila је prvu procenu prinosa i to u metarskim centima po jutru i po srezovima Za najvažnije proizvodno područje! Naravno, predviđana je obilna žetva. Zatim je došla procena Delegacije jugoslovenskih berza, koja je izračunala da će žetva biti nešto veća od prošle godine i da će dati izvozni višak od 95—30.000 vagona. Najzad, pojavile su se i trgovačke procene izvoznog viška od 30—40.000 vagona. Dok snop bude bačen u vršalicu nije isključeno da ćemo doći još do obilnijih procena. _
Đržavna žitna politika, u nedostatku dobrih podataka o veličini prinosa i potrebama za domaću ishranu, treba da vodi više računa o pojavama na tržištu, koje su naibolia indicija. za ishod žetve. U tom pogledu trebalo bi koristiti prošlogodišnje. iskustvo. o o о
Đrema zvaničnim podacima mi smo prošle godine imali
Ove kampanje neće biti pšenice za izVOZ
ao ——
' žetva od helkih :230.000. vagona. Verovatno da se u kampanju
1937/38 ušlo i sa hekim prenosnim količinama, pošto je žetva