Narodno blagostanje

Страна 440

Zato зе и Епсезкој ! сије рпстоуог da je vlada otišla predaleko, jer će poverioci u buduće primati na račun glavnice ono što su primali na račun kamata. Opravdanje za ovakvo rešenje nalazi se u tome što će poverioci na taj način uštedeti jedan deo poreza, a otplata glavnice ojačaće kurs obligacija. |

Da bi se engleski izvoz u Nemačku održao na dosa'dašnjem nivou, utvrđena je pokretna skala za aktivu ne-. mačkog trgovinskog bilansa. Zatim, biće s nemačke strame izvršeno ubuduće više porudžbina za gotovu robu. Ali ako bi se engleski izvoz zadržao na toj visini da aktiva trgovinskog bilansa ne bude dovoljna za službu po raznim nemačkim dugovima, na inicijativu nemačke vlade razmotriće se pitanje i rešiti tako da služba duga bude osigurana.

Ovo je sporzum samo između Nemačke i Engleske. Pošto je Nemačka najavila da želi da pregovara sa svakim od poverilaca zasebno, može se očekivati da će služba duga biti različito rešena. Zato je za Nemačku i bila važna ona klauzula, da sporazum sa Engleskom ne prejudicira legalnost obaveza. To bi trebalo da bude jaka pozicila Nemačke u pregovorima, da plaća zato što hoće, a ne po obavezi. Drugim rečima, držanje Nemačke u pregovorima s pojedinim zemljama zavisiće od regulisanja raznih drugih privrednih odnosa. Najverovatnije je, da su oni ustupci koje su učinili Englezi najbolji slučaj koji moga postići ostali poverioci.

Једним од привредних декрета из четврте серије Француска банка овлашћена је да примени политику отвореног тржишта. Овој политици приступиле су многе земље са намером да поизведу обиље на тржишту капитала и да тако олакшају ситуацију коју је створила дефлација. Ства"рајући обиље капитала ова политика држи ниску каматну стопу, и обрнуто, ако је потребно да се ограниче кредити, „може се произвести виша каматна стопа. Она је, дакле, средство дириговане валуте помоћу које би требало онемогућити депресију и зато је стекла доста присташа.

Нова кредитна политика Француске банке

« Политика отвореног тржишта састоји се у томе да емисиона банка купује хартије од вредности и менице на тржишту капитала, дајући за њих своје новчанице. На тај начин ствара се обиље новца. Ако је потребно да се оно смањи, банка продаје вредности које је раније куповала, и ва тај начин повлачи новчанице. Ова политика води се независно од кредитне банчине политике путем дисконта трговачких меница. Први разлог што је она заведена у том је да се трговачка меница почела да губи из промета, једно због

_ депресије тако да нико није тражио кредит и друго због самофинансирања индустрије. Други разлог је коњунктурно политички. Предност ове кредитне политике је у том што она има више еластицитета него путем дисконта. Јер ако хоће да смањи оптицај банка мора да повиси каматну стопу и тако присили привреднике да врате новац. На тај начин погођена је привреда непосредно. Међутим, повлаче“

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 28.

ње у оквиру политике отвореног тржишта може да се изведе без потреса.

Француска влада одлучила се на овај корак да би се на тржишту капитала створила повољна ситуација. Да би се избегла инфлација у декрету је наглашено да државна благајна не може да искористи за себе ову политику. Банка ће куповати краткорочне вредности које се налазе у промету: менице приватних банака, ефекте, бонове народне одбране. |

Ова ограничења, да купује само краткорочне вредности и да се државна благајна не сме непосредно користити овом политиком, била су потребна не само зато што је држава презадужена код новчаничне банке, тако да је Француз увек на опрези од инфлације, него и због тога што Француска банка нема ону организацију коју и Енглеска банка, тако да овој није било потребно стављати ограничења. Наиме, Енглеска банка води политику отвореног тржишта преко свог банковног одељења, које располаже одређеним износом новчаница. Новчанице издаје засебно одељење, тако да је сума новчаница које могу ући у промет путем политике отвореног тржишта унапред ограничена.

Али ако се државна благајна не може непосредно послужити овом политиком, посредно, уколико се произведе обиље капитала, биће и њој лакше да пласира своје бонове код приватних банака, а преко ових један део ће доћи на реесконт Француској банци, Према једној вести „Тајмса“ влада има намеру да у том погледу организује сарадњу приватних банака, по принциту на коме раде еглеске које пласирају свој капитал у државне краткорочне хартије. Водећа група GHme GH Lazard Frčres, Banque de Paris et des Рауз Ваз и Морганова кућа. Држави је потребно још око 40 милијарди франака, а према садашњој ситуацији толики износ не може се пласирати директно код публике.

Другим једним дехретом повишен је за 10 милијарди износ привремених аванса банке држави. Укупно тим се

"сума попела ча 52 милијарде и ово повишење означено је

као максимално. У последње време стање државне благајне било је боље због враћених капитала из иностранства, тако да од априла нису узимани привремени аванси, па је остало неискоришћено 2 милијарде. Садашње одобрење није изазвано непосредном потребом, него за сваки случај.

Од осталих декрета најзначајнији је онај о електрнфикацији земље. Француска је без угља, тако да га мора да увози. Мако се водене снаге многих река могу да искористе, није то учињено ни издалека у оној мери у којоју Италији. Мешовита друштва приватног и државног капитала уживају већ од раније државну гаранцију за кредите. Да би се приватна потакла на инвестиције и обновила своја пострајења дају им се разне олакшице, у првом реду

држава преузима известан проценат камата. Хидроцентра-

ле у Алпама, Пиринејима и горском масиву централне Француске могу да снабдевају земљу струјом тек пошто се изради мрежа водова за транспорт струје високог напона. Дужина мреже износиће 2000 км. До 1946 потребно је да се у производњу и развођење струје инвестира 14 милијарди франака. Да олакша каматну службу држава ће дати. годишње помоћ од 30 милиона франака у току од седам година.

BBB BB

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

| — У Бугарској је досада насељено 32.000 избегличких породица. Изграђено је 11.080 кућа у вредности од 657,8 мил. лева, на куповину стоке је потрошено 183,3 мил.

семена 76,2 мил. инвентара 543 мил. амелиорације земљишта 210 мил. изградњу путева и железница 318,9 мил. и за водоводе и борбу против маларије 54,9 мил. лева.

= Највећи део кредита бугарска пољопривреда и за-