Narodno blagostanje

Страна 532

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 34

ili JAVNI RADOVI U SAĐ

Program javnih radova u SAD posle 1933 g. onako kako je preistavljen bacio |e u zasenak sve ono što je učinjeno do 1929. Međutim, od 1920 javni radovi izvodili su se u vrlo velikom obimu. Posle rata Amerika je plivala u prosperitetu, tako da su opštine i države mogle s lakoćom da se bace na podizanje |avnih zgrada i gradnju puteva. Čitava ta aktivnost nije imala nikakve veze sa depresijom koja |e izbila neposredno posle rata, nego je bila izraz one »neograničene mogućnosti« američke privrede o kojoj se govorilo sa hvalisanjem. Ali i ako nisu imali za cilj da pokrenu privredu i ojačaju polet, ovi radovi su besumnje doprineli mnogo da se postigao onako veliki intenzitet do 1929 g. Ceni se da je na izvođenje javnih radova u SAD utrošeno:

1928 1924 1925 19926. 1927 | 1928 1999

u mil. 2,123 2652. 2812 2974 3706 3681. 3555 u "/p svih 22,1 246. 259. 256. 287. 2719. 290

Prosečno godišnje se trošilo do 1929 preko 3 milijarde dolara, a na same puteve i mostove poslednjih godina pred krizu otpadalo je skoro polovina svih izdataka na javne radove. Radovi su izvođeni bez ikaMVOg plana, po inicijativi opština, država i savezne vlade. Samo gradnja puteva čini izuzetak, jer su pojedine države morale da koordiniraju svoje radove, našto ih je upućivala i centralna vlada odobravajući kredite. Na ovaj deo planski izvođenih radova nije godišnje otišlo nikad više od 95 mil. dolara, dakle relativno neznatan iznos.

Kad je izbila depresija, Huver je pokušao da proširi javne radove, i upotrebi ih kao sredstvo protiv nje. Federalna vlada povećala je radove koje je od ranije izvodila i davala je veću pomoć za gradnju puteva. Međutim, države i gradovi smanjili su svoje dizdatke posle 1930, uglavnom u nedostatku sredstava. Centralna vlada izdala je 1932 с. zakon o pomoći za slučaj nužde i o radovima. Njime je bila ovlašćena HReconstruction Finance Corporation da pozajmi državama i gradovima 1,5 milijardu dolara. Međutim, bilo |e određeno da poslovi, koji se budu preduzeli, budu takvi da se zajmovi mogu likvidirati iz prihoda koji će poteći iz investicija, a pored toga i kamata na zajmove bila je visoka. Do decembra 1933 god. bilo je iskorišćeno svega 60 mil. dolara. Izdaci na javne radove smanjili su Sc (ii mil. dolara):

1930 1931 3.300 2.927

1932 2.065

1933 1.300

lako su izdaci apsolutno opali, udeo javnih radova rastao je u ukupnoj privrednoj delatnosti, specijalno u građevinarstvu, gde je procenat rastao kroz te сени софпе: 35,6%, 40,4%, 49,6%, 45,4%.

Dolaskom Ruzvelta menja se čitava slika. U maju 1934 g. odobreno je 3,3 milijarde za javne radove, koji su se imali izvoditi po zakonu o |avnim radovima pod specijalnom upravom Ureda za javne radove (P. W. A.). Međutim, za same radove nije upotrebljen čitav odobrenhi iznos, a |oš manje je dobila P. W. A. Oko 620 mil. bilo je upotrebljeno u druge stvrhe, a znatan iznos ustupljen |e Upravi civilnih radova, koji su neka vrsta obavezne službe rada i imaju više karakter pomoći nezaposlenima. Zatim, jedan deo javnih radova centralne vlade finansiran |e iz tog iznosa tako da je P. W. A. stvarno raspolagala sa svega 1.291 mil. dolara.

P. W. A. imala je da iz tog iznosa podeli zajmove državama i gradovima. Trideset od sto na materijal i na radnu snagu moglo se ustupiti bez obaveze na vraćanje, a 70% najmanje moralo se vratiti uz 4% kamafe. Privatnim preduzećima mogli su se odobravati samo zajmovi. Kasnije je povišen procenat odobrenih sredstava koja nije trebalo vratiti na 45%. P. W. A. odobravala je zajmove kupujući obligacije država i gradova, a mogla ih je dalie da prodaje i tako nabavi nova sredstva. Na taj način nabavljeno je do aprila 1936 svega 395 mil. dolara.

Od 1935 pg. akcija oko javnih radova počela je da slabi i dobijala |e sve više karakter pomoći nezaposlenima. Javni radovi u pravom smislu bili su napušteni. Razlog je u prvom redu taj što se vlada razočarala njihovim malim efektom na nezaposlenost. Da se zaposli jedan radnik bilo je potrebno da se godišnje izda 2.470 dolara, tako da su radovi smatrani preskupim. A sekundarno zaposlavanje smatra se da je bilo tako slabo da nije vredno pomena. U toku 1936 P. W. A. nije više uopšte dobila od savezne vlade novih sredstava, nego je morala da ih nabavi sama prodajom obligacija država. Od 1 jula 1933 до арша 1936 па јаупе гаdove izdano je 3.977 miliona. Od toga P. W. A. 1291 mil., Federalna vlada 1567 mil., 395 mil. nabavile su države prodajom obligacija, a 723 mil. dale su države i gradovi iz budžetskih sredstava. Pored ovih javnih radova vršile su države i gradovi i druge koji nisu obuhvaćeni programom P. W .A. Oni su bili tako neznatni da je o njima teško skupiti ma kakve podatke i ceni se da nisu za tri godine ukupno izneli više od 100 mil. dolara.

IV JAVNI RADOVI U NEMAČKOJ

U izvođenju javnih radova u SAD bilo je najvažnije pitanje finansijskih sredstava. Kad su ona stvorena, podnošeni su pojedinačni planovi na odobrenje P. W. A. Do januara 1937 g. podneseno je bilo 24,055 planova. Drukčije je u Nemačkoj. Odobravajući finansijska sredstva, vlada je ujedno odobrila plan radova koji ima da se ostvari. Ovde je bila daleko jače izražena težnja da se pokrene proizvodnja i da se zaposli što Veći broj radnika. Zato je izrađeno nekoliko planova.

Sa izradom planova započelo se još 1032. Tada je finansijska situacija zemlje bila vrlo teška, i najveći deo sredstava do kojih je država mogla doći bio je ap-

sorbiran sanacijom banaka i drugih preduzeća. Na taj način imalo se zaustaviti produbljivanje depresije. Ali 1932 broj nezaposlenih bio je tako velik da se moralo pomišljati na neposredno pokretanje proizvodnje. Тако је izrađen niz planova. Prvo, Briningov po kome je predviđeno 165 mil. maraka. U jesen Papenov program predviđa novih 182 mil. maraka. Pored toga ovaj plan predviđa izdavanje poreskih bonova onim poslodavcima koji zaposle nove radnike i to za vreme od 1 oktobra 1932 do 30 septembra 1933. Na svakog radnika dobije se bon od 100 maraka, kojim može da se plaća porez između 1934 i 1938 godine. Ovaj sistem nije se pokazao zgodnim; on je napušten u aprilu 1933. Ukupno