Narodno blagostanje

план пне Raa a ONE.

20. август 1938,

iz uredništva i

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 531

Jewnı тафоћ као Венета али Беј Ток

— Uloga njihova u razvijanju konjunkture bila je manja nego što im se pripisivala —

1 МЕРОТРОМО5Т РОРАТАКА

Privredni stručnjaci kod Društva пагода пајпеumorniie su predlagali izvođenje javnih radova u borbi protiv: privredne depresije. Tako |e i došlo vrlo rano, 1934 godine, do. pokušaja da se o obimu izvršenih radova i planova koji su pretstojali u pojedinim zemljama skupe podatci. Oni daju sliku velikog: napora koji je izvršen, ali za ekonomsku ocenu u toj slici nedostaju mnogi, vr!o važni momenti. Podatci su sakuplieni bez sistema, tako da su za neke zemlje pobrojani detalino objekti koji su podignuti javnim sredstvima, a kod drugih se prešlo preko ogromnih planova ćutke. Tako se turski odgovor sastoji od nekoliko redaka, gde se samo kaže da javni radovi nisu preduzimani, jer privredna situacija to nije zahtevala. Međutim, industrijalizacija Turske započela je planski u depresiji, i to sa Više sistema nego i u jednoj drugoj zemlji, a finansirala |u je država. Ta industrijalizacija udarila je temeli turskom državnom kapitalizmu i dala specifično obeležje razvoju čitave nacionalne privrede. Tim planskim izvođenjem Trebalo je izbeći za uvek krizu, a [0 je zadatak i |avnih radova. | и

S druge strane, teško je odrediti udeo javnih radova na razvijanju poleta, jer to nije bio jedini hačin državne intervencije. Porudžbine za naoružanje zapo-

slile su neposredno velik deo industrije, a ne ulaze u kategoriju javhiih radova. Zatim, vrlo je teško odrediti koliko su razni propisi o ograničavanju privatnih emisija kapitala skrenuli privatnu delatnost u drugom pravcu. Napokon, kao što smo rekli izlažući teoriju |avnih radova, trebalo bi za svaku pojedinu zemlju ulvrditi stanje privrede u času kad su javni radovi započeti, kakve su bile pretpostavke za oporavljanje privrede, da se tek tada odredi uloga javnih radova. Naprimer, iako su izvišeni u Engleskoj, konjunktura se razvijala pod uticajem drugin privrednih i privredno-političkih fakтога Bilo je potrebno da pre izlaganja konjunkturnog napora izvršenog u svetu u obliku javnih radova upoZOrimo na mnoge praznine ZDOZ kojih |e teško Oceniti njihov efekat. Zato ćenio više prostora posvetiti američkom i nemačkom primeru, o kojima ima najviše podataka, a kao što je poznato i rezultati konjunkturne politike u ove dve zemlje su veoma različiti. Ovi podaci su najdragoceniji, jer obuhvataju veliki deo DOslednjeg konjunkturnog ciklusa, dok ih publikacija Društva naroda daje u najboljem slučaju do kraja 1933 godine.

| n JAVNI RADOVI U SVETU

Publikacija Društva naroda obuhvata 39 država. Iz nje se:može utvrditi jedan veoma važan podatak, naime da su izdaci država na javne radove pre 1929 bili često nesrazmerno veći nego u toku depresije, do 1934 godine: U Australiji je izdano na razne javne radove 1929 sg. 5,7 mil. Iunti sterlinga, a 1934 с. 3,7 mil. Na regulaciju reka, melioraciju zemljišta, građevinarstvo, izdano |e u Poliskoj 1929 g. 22 mil., a 1934 5. 8 mil. zloti. Krediti za građenje zgrada smanjeni su bili sa 142 mil. na 49 mil. zloti. Austrijski izdaci na hidrauličke radove i gradnju železničkin pruga smanjeni su sa, 228 na 64 mil. šilinga. U redovnom budžetu Kanade predviđeno je 1929 с. 22,5 mil. a 1933 2. 6,5 mil. dolara za javne radove. Povećani su bili izdaci za pomoć nezaposlenim, a kad je 1934 donesen program javnih radova koji se imao izvršiti u toku nekoliko godina i za koje |e predviđena suma od.40 mil. dolara, tada su i izdaci za pomoć nezaposlenim smanjeni. U Bugarskoj izdaci na građenje puteva i železnica smanjeni su sa 500 na 77 mil. leva.

Karakterističan je stav engleske vlade po pitanju javnih radova. Ona ih uopšte ne smatra sredstvom ko|im se može odstraniti nezaposlenost. Pod pritiskom velikog broja nezaposlenih jedno vreme računalo se sa javnim radovima, ali rezultat je bio tako slab, da ih je vlada potpuno odbacila kao konjunkturno sredstvo. Ona ih izvodi rukovodeći se samo principom opšte korisnosti. Tako je od 1919 do 1934 izdano u obliku subvencija za podizanje zgrada za stanovanje 700 mil. funti sterlinga, za gradnju puteva 130 mil. i za telegrafiske mreže 120 mil. Subvencije za podizanje zgerada, dane u ovolikom iznosu, mogu se s pravom ubrajati u javne radove, jer im je namena opšte korisna,

ali u jednom području gde treba da ostane netaknuta privatna inicijativa.

Izuzetak čine dve zemlje, Švedska i Italija, jer su kod njih izdaci u tom vremenu povećani. U Švedskoj osnovana je još 1914 komisija za pomoć nezaposlenima, i jedna od njezinih Driga je da pripremi plan javnih, odnosno kako su se zvali rezervnih radova. Sve do svetske privredne depresije važilo je kao pravilo da se ti radovi mogu finansirati iz budžetskih prihoda, a izvan budžeta, pomoću. zajma, mogu se VrŠiti samo investicije koje će biti rentabilne. Švedska je bila jedina koja je odmah posle 1920 počela da povećava izdatke na javne radove isključivo zbog depresije (sa 04 mil. kruna izdaci su postepeno narasli na 340 mil. kruna 1933—1934). Cilj javnih radova bio je da se smanji nezaposlenost. Broj nezaposlenih iznosio je 1929 g. 12.000, a zaposlenih u, {avnim radovima bilo je 2,3 hiljade. Do 1933 g. broj prvih popeo se na 171.000, a drugima 28,6 hiljada. Izdaci su se popeli za 3,5 puta, a zaposleno je oko dvadeset puta više radnika. Uzevši u celini, javni radovi ublažili su sasvim neznatno oštri-

nu krize. U. Haliji postoji Ministarstvo za |avne radove

105 od pre depresije. Ono je osnovano sa namerom. da se podignu izvesne grane privrede koje su u Italiji zaostale, ili: da se iskoriste izvesni prirodni uslovi: za unapređenje privrede. Glavni deo programa tih javnih radova su isušivanja jezera i elektritikacija Železnica. Zato su na javne radove još do 1929 utrošene znatпе зите, 1925 о. 3,2 mld., 1928 3,7, 1930 4,6, 1932 4,7

>

mld. lira. Lokalne vlasti rade po sopstvenim ·progra-

mima, a subvencionirana su i privredna preduzeća. Kao što se vidi, ovi su radovi neznatno uvećani u depresiji, a u Osnovi nisu ni imali nameru da je odstrane.