Narodno blagostanje

(Стргаа 556

ничких бонова који доспевају 15 септембра, осим незнатног остатка од 18 мил. Али постоји могућност да она већ у септембру понуди за замену 434 мил. дол. благајничких бонова који доспевају 15 децембра. Највеће интересовање показују финансијски кругови за питање, да ли ће бити у септембру нових емисија. С обзиром да је Рузвелтов »зрепФШпе-Јепшпс« програм у пуном току држи се за сигурно да ће до њих доћи, мада влада располаже у овом моменту великом готовином од 1,55 милијарди долара. Влада опште мишљење да њој није у интересу да одлаже набављање потребног капитала до задњег часа, када ће ситуација на "тржишту бити неповољнија. Висина идуће емисије цени се на пола милијарде долара, али до ње сигурно неће доћа пре повратка Моргентауа из Европе.

— Министар финансија је решио, да државна надлештва могу да примају понуде и у немачким маркама. Расписом Банковног и валутног отсека од јуна о. г. било је забрањено примање понуде у немачким маркама.

5 = Амерички завод за осигурање депозита код банака у свом полугодишњем извештају истиче да је за 4:/ године његовог постојања пала под стечај 221 осигурана банка са 122,34 мил. долара улога. Банке су сопственим средствима исплатиле. 118,43 мил. дол. улога или 96,80, У последње време опажа се пораст инсолвентности банака. У првом полугодишту 1938 42 су обуставиле плаћања према 29 у првом полугодишту прошле године и 46 у другом. Број сопственика депозита је био 147.000 према 27.000 односно 103.000 а вредност депозита 46 мил. долара према 9 односно 24 мил. Међу инсолвентним банкама налазило се поред малих и неколико већих. Резерве завода износиле су у 'луну ове године преко 400 мил. долара.

JAVNE FINANSIJE

— Јапанска влада расписала је 31/•/o aajaM oj 397 мил. јена са роком од 17 година. Највећи део уписаће Јапанска државна банка и поштанске штедионице, а остатак приватни капитал.

—-Ministarstvo pošta dobilo je zajam od Poštanske štedionice od- 100 mil. din., koji će se upotrebiti za proširenje telefonske · mreže.

KONJUNKTURA

— Према подацима Међународног бироа рада просечно радно време у марту ове године било је у Немачкој 7,73 сата према 7,16 1933. У Сједињеним америчким државама радна недеља имала је просечно 345 сата. У Француској 20,4%/•' радника радило је мање од 40 сати, а 79,5%• тачно 40 тако, да је просечно радно време било 38,6 сати недељно. У Италији 19,10 између 40 и 44,9 сати а остали "тачно 40 сати. -

— Industriiska proizvodnja SAD otkako je počela opadati u avgustu 1997, prvi put se povećala u junu o. g. zbog porasta produkcije dobara za potrošnju za 93%. Opadanje produkcije sredstava za proizvodnju još nije zaustavljeno. Cene industrijskih proizvoda, koje su počele opadati početkom 1937, sada su se stabilizirale.

— Немачки министар привреде приликом отварања Источног сајма у Кенигсбергу изјавио је да је привредна структура Немачке стабилна и побио је све гласове који се проносе о претстојећем слому. Немачка је, рекао је г. Функ, друга по реду у погледу индустријске производње и стоји одмах иза Сједињених Америчких Држава а у из возу је надмашује једино Енглеска. Тврдња г. Кордела Хела да немачке трговачке методе не повећавају него слабе светску трговину не одговарају чињеницама. ЗахваљуЈући трговачким уговорима које је Немачка закључила последњих месеци волумен трговине се је снажно повећао.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 35

То нарочито важи за трговину између Немачке и Пољске, Турске и Мађарске.

SAOBRAĆAJ

— Словеначки произвођачи воћа жале се да нема довољно вагона за извоз јабука у Немачку на станицама Марибор, Песнице и Иванковци. Постоји опасност да због тога задоцне са испоруком и претрпе велике губитке.

— Новине јављају да је уговор о продужавању давања субвенције од стране наше државе друштвима која врше обалску поморску пловидбу готов и само треба да га одобри Економско-финансијски комитет министара. Важност старог је истекла у априлу о. г. али друштва и даље примају субвенцију. Сада се ради на томе, да исту плаћа Министарсто саобраћаја а не као досада Мин. пошта и телеграфа. — Generalna direkcija državnih železnica izradila je plan o uvođenju motornih vozova na pruzi Zagreb—BeogradNiš, koji bi imali da zamene aerodinamične. Vozna brzina biće 110 km na sat, tako da će put od Zagreba do Niša trajati 6—61/: sati prema 11 koliko traje sada.

SOCIJALNA POLITIKA

— Jedna komisija Ministarstva socijalne politike ustanovila je da bolnice za duševne bolesti u našoji zemlji imaju 4.619 postelia, iako bi po veličini svojih prostorija mogle po-

„staviti najviše 3.058. One u tim prostorijama drže sada 5.644

bolesnika, tako da veliki broi mora da leži na podu. Na jednog bolesnika dolazi oko 13 mš prostora, a po sanitetskotehničkim propisima trebalo bi 30 mš. Prema broju stanovnika morala bi naša država imati 30.000 postelja, računajući 2 duševno obolela na 1000 duša.

— Ljubljanska opština odlučila je da u toku 5 godina izgradi 250 stanova za radnike, čija će kirija biti najviše 200 din. mesečno.

IZ POSLOVNOG SVETA

Зборови акционарских друштава

27 август. — „Дом“, д.д. за дрвене градње, Загреб (редован). — „Славија: д.д. за индустрију дрва, Загреб (редован). — Народна шумска индустрија дд. у Загребу (редован). — Хрватко д.д. за промет некретнинама у Загребу (редован). — Загребачка творница папира, Загре (редован). | |

29 август. — Браћа Јанековић д.д. Загреб (редован). — Инд. дд. „Алат' у Загребу (редован).

30 август. — Гориво д.д. Загреб (редован). — Југословенско а. д. угљена у Загребу (редован). — Нептуна. д. Загреб (редован). — Врбас д.д., Загреб (редован). — Рис

дед. Загреб—Стењевац (редован). — Дестилерија дљд. За греб (редован). Е 31 август. — Нашичка муњара дд. у Нашицама (ре~

| дован). — Кромолитографска творница Рожунковски и друг

дгд. Загреб (редован).

8 септембар. — Југословенско Шел д.д. Загреб (редован). ;

29 септембар. — Српско-чешка фабрика шећера и рафинерија ад. Ћуприја (редован). — „Црвенка“, фабрика шећера а. д. Црвенка (редован).

Трговачки регистар

„Тамик" а. д. Београд, упис фирме са главницом од 500.000 дин, и чланова управног одбора гг. Жоржа Андре, Алфреда Деморе, Гргура Деполо-и Анте Бојанића.